Poseta Lajčaka i Eskobara nije smanjila tenzije na severu Kosova

– Rekla bih da se sve svelo na pitanja – da li od 1. seprembra se uvode RKS tablice ili ne, da li ima barikada ili ne, da li ima oružanog incidenta ili ne, da li će Sever da se „odvoji“, čak „otcepi“ ili ne, da li se stvarno izlazi iz kosovskih institucija ili ne, kaže Lazarević.

Najnovija kriza na Kosovu izazvana je nakon recipročnih mera Prištine i najave Srba da te odluke vezane su za ulazno-izlazne dokumente i registarske oznake neće prihvatiti. Vlada Aljbina Kurtija kao prvobitni rok odredila je 1. avgust, ali je nakon barikada na administrativnim prelazima koje su organizovali Srbi sa severa KiM, i apela međunarodne zajednice, rok pomeran za 1. septembar. Kako Kurti i Vučić u Briselu nisu stigli do rešenja, specijalni izaslanici SAD i EU Eskobar i Lajčak doputovali su višednevnu posetu Prištini, Kosovskoj Mitrovici i Beogradu, gde su razgovarali sa predstavnicima kosovske vlasti i opozicije, i predsednikom Srbije.

– Tenzije u Kosovskoj Mitroivic jesu splasle u odnosu na prvu polovinu avgusta, ali se i polako ponovo dižu uoči 1. septembra. Tome svakako doprinose izjave iz Prištine i Beograda, sastanci koji nadređeni održavaju sa zaposlenima u firmama, konkretni datumi koji su važni za funkcionisanje porodica, kao što je početak školske godine, pripreme za zimske dane, grejanje, i tome slično, navodi Lazarević.

Milica Andrić Rakić iz NVO „Nova društvena inicijativa“ iz Kosovske Mitrovice za naš list naovid da i dalje postoji neizvenost oko toga šta sledi početkom narednog meseca, ali i skepticizam da je moguće postizanje dogovora.

– Ne mogu da kažem da je poseta Eskobara i Lajčaka imala znatan uticaj na smanjivanje tenzija. Na terenu je i dalje primetno povećano prisustvo KFOR-a, ali i interventnih jedinica pogranične policije što je još jedan odraz toga da poseta nije imala željeni efekat smirivanja tenzija, kaže Andrić Rakić.

Ona navodi i da uz nedvoslmislene poruke da je imperativ da se 1. septembra izbegnu barikade i nasilje i izjavu Eskobara da očekuje da se Srbi ne suočavaju sa dodatnim administrativnim preprekama kako bi došli do svoje kuće, naziru se glavne tačke potencijalnog sporazuma, ali da sve to deluje kao još jedno kratkoročno rešenje u vezi ulazno-izlaznog dokumenta. Ako dogovor o preregistraciji izostane, što je pak najavio jutros Vučić, bojkot tog procesa je skoro izvestan pa ćemo u novembru, kada dođe vreme za „nacionalizaciju“ neregistrovanih vozila, opet biti u istoj situaciji, navodi Andrić Rakić.

Kakva je situacija na jugu Kosova?

Da su Srbi na severu Kosova pod ogromnim pritiskom, ali i da se ne pitaju ni za šta u pregovorima, iako se odlučuje o njihovom životu, ukazuju Tatjana Lazarević i direktor RTV KiM Isak Vorgučić.

Upitan kako bi Srbi sa Kosova mogli da budu uključeni u dijalog, Vorgučić odgovara da oni imaju svoje na izborima izabrane predstavnike Srpske liste koji često razgovaraju sa zvaničnicima Srbije, ali ipak napominje kako oni ne sprovode većinsko mišljenje kosovskih Srba. Dodaje da su izbori na kojima je SL izabrana bili „kriminalni“, te da ne postoji druga stranka koja bi im parirala.

– Građani na Kosovu kao i drugde nisu upoznati o čemu je tačno razgovarano, osim preko šturih i nejasnih izjava, i to po mom mišljenju ne smanjuje tenzije na Kosovu. Naša redakcija je u Gračanici, mi smo u južnom delu Kosova, i što se tiče Srba sa juga mi smo odavno prošli kroz taj proces, navodi direktor RTV KiM.

– Nakon sporazuma iz 2016. godine ljudi su promenili tablice, u međuvremenu i KS u RKS, dokmenta posedujemo. Na jugu se ne osećaju tenzije osim što postoji bojazan da ukoliko na severu porastu tenzije, negativan odnos prema Srbima će porasti i na jugu. Mi se krećemo kroz albanske sredine, upućeni smo jedni na druge, trgujemo, putujemo, uvek kada su neke napetosti na severu to se reflektuje i u odnosu Albanca prema Srbima na jugu, navodi Vorgučić.