Šta Srbiji donosi poseta Ursule fon der Lajen?

Marija Stojanović, novinarka portala European Western Balkans, kaže za Danas da je „Zapadnobalkanska turneja” predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja se odigrava u oktobru, postala tradicija, budući da je ona posećivala naš region u istom periodu i prethodnih godina.

Prema njenim očekivanjima, kako kaže, u okviru ove posete, koja će se dogoditi nekoliko dana pre nego što Evropska komisija objavi godišnje izveštaja o napretku država koje teže članstvu u EU, Fon der Lajen će naglasak staviti na temu proširenja, jer je u julu, kada je dobila zeleno svetlo Evropskog parlamenta, poručila da prijem novih članica u EU predstavlja „moralnu, političku i istorijsku odgovornost Unije“.

– Ipak, ona će, verovatno, iznova napomenuti da pristupanje država jeste proces koji se „zasniva na zaslugama“ – dodaje Stojanović.

Istovremeno, naša sagovornica ističe da treba očekivati da će jedna od važnih  tema razgovora biti vladavina prava, čije unapređenje će biti od velikog značaja za dalji napredak regiona na evropskom putu, budući da su reforma pravnog sistema i konsolidacija državnih institucija u okviru demokratskih načela nešto na čemu Unija svakako insistira od otvaranja pregovora.

– Takođe, razgovaraće se o Planu rastu za Zapadni Balkan, jer se očekuje da do kraja godine krenu isplate prvih sredstava iz tog „finansijskog instrumenta“ Evropske unije – podseća.

Stojanović ističe da ne treba isključiti ni mogućnost da će predsednica EK navesti  značaj jačanja energetskog sektora na Zapadnom Balkanu, kao što je učinila na nedavnom samitu Berlinskog procesa.

Ocenjuje da po pitanju litijuma neće biti nikakvih novosti i da očekuje da kao i do sad izjave Fon der Lajen ostanu iste kao i izjave drugih evropskih zvaničnika te da će nastaviti da insistira da je pitanje eksploatacije ove rude nije uslov za članstvo u EU, kao i da je to nešto o čemu Srbija kao suverena država samostalno odlučuje.

Što se dijaloga Beograda i Prištine tiče, Stojanović kaže da će Fon der Lajen sigurno sagovornicima preneti da je potrebno što pre „oživeti“ Briselski dijalog o normalizaciji odnosa, koji već dugo stoji u mestu.

– Mislim da će ovo biti više poseta ohrabrenja Zapadnom balkanu, a ne deljenje lekcija, iako će, naravno, posetiti šta su obaveze država koje žele u EU – zaključuje naša sagovornica.

Dragoslav Rašeta, istraživač organizacije Novi treči put, kaže da je poseta po obnovi mandata svakako očekivana, ali i da ukazuje na bitnost regiona Zapadnog Balkana, a samim tim i Beograda kada je u pitanju politika Brisela.

– Verujem da će glavne teme biti pregovori sa Prištinom, ali i dalje ohrabrenje Srbije da nastavi proces diversifikacije kada su u pitanju gas i električna energija, što je proces koji je potpomognut od strane EU, i jedan od imperativa same Fon Der Lajen, kaže on.

Rašeta zaključuje da, iako će o temi evrointegracija definitivno biti reči tokom sastanka sa zvaničnicima u Beogradu, po tom pitanju očekuje dosta konzervativnu i umerenu ocenu, kao i do sad.

Podsećamo, Fon der Lajen će od 23. do 26. oktobra posetiti Albaniju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Kosovo i Crnu Goru, najavila je Evropska komisija

Iz Sarajeva Fon der Lajen dolazi u Beograd gde će razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksnadrom Vučiem i premijerom Milošem Vučevićem.

Nakon sastanka sa srpskim zvaničnicima, u subotu, 26. Fon der Lajen će se na Kosovu sastati s premijerom Aljbinom Kurtijem.

Dakle,  po preuzimanju novog mandata na čelu Evropske komisije i samo nekoliko dana uoči izglasavanja njenog novog sastava, predsednica EK tokom svoje posete razgovaraće sa liderima zemalja koje drže status kandidata za pristup Uniji, a na osnovu njihovih skorašnjih sastanaka teme razgovora sa srpskim zvaničnicima, su unapred poznate.

Fon der Lajen dolazi u posetu regionu u svetlu poslednjeg samita Berlinskog procesa na kom su pored trgovine i proširenja tržišta, razmatrani i izazovi povezani sa Zelenom agendom i energetskom povezanošću

Tokom samita usvojena je Deklaracija koja potvrđuje posvećenost regiona nastavku političke i ekonomske saradnje, ali i Deklaracija o Zajedničkom regionalnom tržištu kao važnom sredstvu za napredovanje na putu evropskih integracija, koje bi se vremenom integrisalo u jedinstveno tržište Evropske unije, odnosno u Evropski ekonomski prostor (EEA).

Od početka rata u Ukrajini, pitanje proširenja EU tretira kao važno bezbednosno pitanje. Zapadni Balkan postao je prioritet, kao region koji Unija smatra nestabilnim, a to potvrđuju i poruke koje evrposli lideri šalju liderima regiona.