Atlagić optužio Turajlić da je “moralna nakaza”

“Samo moralna nakaza, poput Srbijanke Turajlić može da zatraži uklanjanje spomenika Stefanu Nemanji, srpskom svetitelju i utemeljivaču srpske države. A morala bi da zna da samo moral i patriotizam naučnika čine velikim“, naveo je Atlagić pred kraj rasprave o nezavisnim regulatornim telima u Skupštini Srbije.

On je naveo da spomenik Nemanji, profesorki Turajlić smeta iz više razloga, a pre svega zato što je to dobro za Srbiju.

Smeta joj zato što je Nemanja bio srpski svetitelji i utemeljivač srpske države, zato što je spomenik delo ruskog vajara, ali, kako je rekao, najviše joj smeta što je spomenik podignut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

“Smeta joj što će ostati zabeleženo da je spomenik podignut ljeta 2020. godine za vreme srpskog vladaoca Aleksandra Vučića, srpskog reformatora, graditelja i predsednika svih građana“, naveo je Atlagić, praćen burnim aplauzom.

Poslanik SNS rekao je da ga ovih dana napadaju sa svih strana, ali da njemu to ne smeta, jer on voli da kaže istinu.

Poslanici raspravljali o izveštajima regulatornih tela za proteklu godinu

Poslanici Skupštine Srbije tokom rasprave o izveštajima o radu Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Komisije za hartije od vrednosti za proteklu godinu najavili su punu podršku, uprkos brojnim zamerkama.

Najviše primedbi u Skupštini danas čulo se na rad Fiskalnog saveta, uz ocenu da izjave koje dolaze iz tog tela često imaju čisto politički karakter.

Poslanik SPS Đorđe Milićević poručio je čak predstavnicima Fiskalnog saveta da je lako voditi politiku iz udobnih fotelja, baviti se analizama, izveštajima, ali da je realnost nešto drugo.

Milićević je podsetio da je Fiskalni savet 2014. tražio smanjenje penzija, a kasnije tražio vraćanje na stari nivo.

On je zamerio tom telu i ocenu da je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su godinama gurani pod tepih.

„Lako je voditi politiku iz udobnih fotelja, baviti se analizama, izveštajima, ali je realnost nešto drugo. Ne mogu da se složim da je ogoljena politika vlade. Ja mislim da ste vi takvim stavom ogolili vaše stavove“, poručio je Milićević Fiskalnom savetu, uz ocenu da je Vlada radila transparentno i socijalno odgovorno.

Odgovarajući na ove primedbe predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović priznaio je da se zalagao za smanjenje penzija 2014. godine što je prihvatila i Vlada, ali i za vraćanje od 2018, što nije kontradiktorno, jer je u međuvremeno došlo do fiskalne konsolidacije.

On je ponovio da se Fiskalni savet protivio odluci da se svim punoletnim građanima u junu dodeli po sto evra jer je potrošeno 600 miliona evra, a smanjenja siromaštva nije bilo.

Petrović je naveo da Svetska banka za Srbiju predviđa rast u 2021. do 3,5 odsto, Fiskalni savet kaže četiri, MMF kaže pet a Vlada kaže šest odsto, ali da se ništa ne može tačno predvideti „jer to neće biti obična godina“.

On je ponovio da je budžet za 2020. godinu bio netransparentan, da se za 800 miliona nije znalo na šta se troše i da su ta sredstva najčešće išla za pomoć javnim preduzećima.

I poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma imao je primedbe na račun Fiskalnog saveta.

Interesovalo ga je i kako je zbog čega se razlikuju izveštaji FS S i Međunarodnog monetarnog fonda ,kao i da Savet nikada nije pohvalio Vladu Srbije.

“Mišljenja MMF i Fiskalnog saveta ne moraju u svemu da se poklapaju” , naveo je Popović, negirajući da je bio protiv zaduženja Srbije u martu ove godine zbog krize izazvane pandemijom.

Ocenio je i da su 2015, 2016. i 2017. godine bile godine izuzetne fiskalne stabilizacije i da to ne treba olako ispustiti.

„Kada je reč o antikriznoj politici FSS usled pandemije, mi smo još početkom marta 2020. godine saopštili da vlada treba slobodno da ide u zaduživanje i veliki deficit kako bi parirala ovoj krizi i podržali smo taj paket vlade. U pogledu zaduženosti Srbija je na 60 odsto, ali to je za Srbiju visok nivo”, istakao je Petrović i dodao da to jeste opravdano, ali zato nadalje treba voditi politiku da taj dug počne da se smanjuje.

Marković je pitao Pavla Petrovića da li je sada u ekonomskom smislu bolje nego pre sedam godina, a da pri tom ne zanemari poplave koje su se dogodile 2014. godine, Petrović je odgovorio da je najgora situacija bila 2014. godine kada je dug bio na nivou od 71 odsto u odnosu na BDP.

Poslanici i predstavnici Fiskalnog saveta najavili su da će polemiku nastaviti sledećeg ponedeljka kada počinje rasprava o budžetu za narednu godinu, a predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković, podnoseći izveštaj o radu ove Komisije za proteklu godinu, najavio je da će se uskoro pred poslanicima naći zakon o digitalnoj imovini.

Naveo je da je reč o inovativnom zakonu koji će podići Srbiju na nivo najambicioznijih evropskih zemalja u tom domenu.

“Agencija za sprečavanje korupcije proverila je izveštaje o imovini 233 direktora i VD direktora i javnih funkcionera, a podneto je 25 krivičnih prijava zbog sumnje da su Agenciji dostavljeni lažni podaci. Postupali smo po predstavkama koje ukazuju na koruptivne radnje organa javne vlasti. U izveštajnom periodu 75 predstavki bilo je u oblasti prosvete, 61 lokalne samouprave, 53 pravosuđa, 45 iz javnih finansija, 45 iz zdrvastva, 33 iz oblasti rada i socijalne politike, 21 iz građevinarstva, 14 iz privrede“, rrekao je Dejan Damjanović, zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije izveštaj za proteklu godinu.

On je pomenuo i kontrolu finansiranja političkih aktivnosti na izborima u nekoliko opština i dodao da je podneto 96 zahteva za prekršajne postupke protiv stranaka i odgovornih lica, ali se istovremeno zahvalio nadležnima u parlamentu i Vladi što su dozvolili novo zapošljavanje i veća finansijska sredstva za tu instituiciju, jer je to, kako je rekao „ključni preduslov za sprovođenje nadležnosti na efikasan način“.

Rasprava o izveštajima nezavisnih tela nije ipak mogla da prođe bez spominjanja Dragana Đilasa.

Tako je Aleksandra Tomić , predsednica Odbora za finansije navela da je nužno otvoriti temu porekla imovine.

Ona je istakla da su istraživački novinari ukazali da određeni bivši funkcioneri poput Dragana Ðilasa imaju 35 stanova, što prevazilazi mogućnosti njihove zarade, kao i slučaj Vuka Jeremića koji je dobio novac iz inostranstva putem nevladinih organizacija u političkoj kampanji.

Ona je istakla da je Dragan Ðilas do 2012. godine imao 1.625 kvadrata u Beogradu i Srbiji, a da se sada saznaje da zapravo ima 35 stanova i 1.725 kvadrata prostora na ime njigovog brata.

„To znači da očito sistem porekla imovine nije bio dovoljno efikasan”, zaključila je Tomićeva.