Skupština: Čomić ne želi da komentariše ni Palmu ni Đilasa

Marković je u svom izlaganju ponovio da je lažno optužen da su žene u Jagodini, navodno, morale da se „druže“ sa njim kako bi došle do posla, a ministarku za ljudska i manjiska prava i društveni dijalog Gordanu Čomić nekoliko puta je pitao o prijavi za nasilje u porodici protiv Dragana Đilasa.

Čomić, međutim, nije odstupala od toga da se ne upušta u komentarisanje, kako je više puta istakla, „istražnih, policijskih ili sudskih postupaka“.

„O vašem slučaju neću govoriti, jer to je vladavina prava“, ponovila je nekoliko puta Čomić, podsećajući da etički kodeks Vlade Srbije zabranjuje članovima Vlade da komentarišu istražne, policijske ili sudske postupke.

„Nemam nameru da komentarišem ni slučajeve u kojima su donete presude“, rekla je Čomić i ocenila da „svi moramo da znamo šta se sme, a šta ne sme kada ste izabrano ili postavljeno lice“.

Čomić: Uneti reč ‘čojstvo’ u Ustav?

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić poručila je danas u Skupštini Srbije da je težak posao politike da menja društvene odnose, ali da se život ne može demantovati i da diskriminacija postoji, a da su žene neravnopravne.

Čomić je, obrazlažući predloge zakona o zabrani diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti, istakla da je svaki put kada je započinjala dijalog na takve teme bila optužena da je to „nešto protiv Srbije“, ali da je ona odgovarala da je to nemoguće jer u srpskom jeziku postoji reč „čojstvo“ – koja znači „čuvaj druge od sebe“.

„Ono protiv čega se borimo predlozima zakona o zabrani diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti nalazi se u našoj kulturi, literaturi i narativu ovog naroda, koji razume koliko je važno čuvati druge od sebe. Da li treba uneti reč ‘čojstvo’ u Ustav? Kažu da to nije ustavna materija, ali ja sam za to“, rekla je Čomić.

Svejedno smo, rekla je Čomić, deo sveta u kome je nasilje u porodici problem, u kome svaka treća zemlja ima bitno iskustvo porodičnog nasilja, i u kome u Srbiji 35 žena godišnje bude ubijena u porodičnom nasilju.

„Ako hoćemo da se borimo protiv nasilja, onda moramo razumeti da je nasilje ono što razara porodice i da je osnovni zadatak društva da se protiv tog nasilja bori, i zato su te odredbe deo Zakona o rodnoj ravnopravnosti“, naglasila je Čomić.

Sumirajući ocene o oba zakonska predloga, ona je istakla da „govorimo o izgradnji sistema koji će obezbediti ravnopravan i ravnomeran pristup svim društvenim resursima, i to ženama i muškarcima“.

Poslanici pitali o medijima, Kosovu i Radovanu Karadžiću

Poslanici Skupštine Srbije postavljali su danas, na početku sednice, pitanja nadležnim institucijama o Kosovu, Radovanu Karadžiću, ekologiji i medijima.

Đorđe Milićević iz SPS-a pitao je Vladu Srbije da li će učiniti nešto kako bi se  bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću omogućilo da doživotnu zatvorsku kaznu koju mu je odredio Haški tribunal, služi u Srbiji.

Milićević smatra da će Karadžić u zatvoru u Ujedinjenom Kraljevstvu biti ugrožen i da bi „ako se njemu nešto desi to moglo da dovede do destabilizacije u Bosni i Hercegovini“, ali i da bi trebalo poštovati Rezoluciju o minimalnim pravima osuđenih lica.

Milićević je rekao i da je poslednjih dana pojačan pritisak na Srbiju da prizna nezavosnost Kosova, pa je zatražio od Vlade Srbije da se obrati Ujedninjenim nacijma (UN) i traži poštovanje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je osnov za rešavanje problema Kosova i Metohije.

Đorđe Todorović iz SNS-a upitao je MUP da li je zbog medijskih objava u prethodnoj nedelji ugrožen život Danila Vučića,  sina predsednika Srbije, a Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je pitao da li postoje adekvatne sankcije za objavljivanje teksta gde se, kako je rekao, „crta meta Danilu Vučiću i priprema teren za najstrašniji scenario“.

Tododrović je podsetio na tekstove na sajtu „Direktno“, a pokazao je i naslovnu stranu Danasa gde piše da Aleksandar Vučić optužuje Dragana Đilasa da je megafon Veljka Belivuka.

Poslanik je pokazao veliku fotografiju Danila Vučića, a onda i prazan papir rekavši da „tako izgledaju deca Dragana Đilasa, i da tako treba da bude jer niko ne treba da koristi decu za političke obračune.“

Samir Tandir iz Stranke pravde i pomirenja pitao je o sve češćoj pojavi crvene reke u Novom Pazaru i Prijepolju, što uznemirava građane a niko nije preduzeo odgovornost.

Poslanici su pitali i o radu Agencije za sprečavanje korupcije kao i o lokalnim savetima za bezbednost.

U nastavku sednice, poslanici su prešli na utvrđivanje dnevnog reda, a predloženi su između ostalih i Zakon o zabrani diskriminacije i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Suština izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije, kako je ranije rečeno na sednici nadležnog odbora, odnosi se na razbijanje predrasuda koji se zasnivaju na rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti, jeziku, verskom poreklu, polu, seksualnoj orijentaciji i invaliditetu.

Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, naveli su predlagači.

Poslanici će razmatrati i izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kojima se regulišu rokovi za obavezno polaganje završnog ispita u srednjim školama, a na dnevnom redu je i Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, koji je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.

Pred poslanicima će se naći i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, i izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Biće reči i oizmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici.

Poslanici bi trebalo da potvrde sporazume o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima kao i listu kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je podneo Odbor za kulturu i informisanje.

Kandidati za člana REM-a su Milorad Vukašinović i Goran Eror, novinari iz AP Vojvodine.

Zukorlić: Šta smo mi spremni da uradimo ako nam zabrane naše „balkanske vrednosti“

Potpredsednik Narodne skupštine Muamer Zukorlić iz Stranke pravde i pomirenja pozvao je danas poslanike da ne glasaju za predloge zakona o zabrani diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti jer se radi o pitanjima ideologije i identiteta, dok mu je ministarka Gordana Čomić odgovorila da je iza njih samo ideologija borbe protiv nasilja.

Zukorlić je poručio da je napredno društvo koje se suprotstavi diskriminaciji, kao i da oko toga i borbe protiv nasilja „nema spora“, ali i da se u dva predloga zakona radi o delikatnoj materiji i „klizavom terenu“, zbog čega se ne može reći da je „sve ovde odlično“.

„Smisao EU je ‘susret različitih’, ali je Španija zapretila da će izaći iz EU ako joj zabrane koride – šta smo mi spremni da uradimo ako nam zabrane naše ‘balkanske vrednosti’, naš ljudski i kulturološki identitet“, upitao je Zukorlić.

Kolegama poslanicima predložio je da ne glasaju za ta dva zakona.

„Predlažem da ih vratimo Vladi i da ih uradimo tako da sutra možemo da ih izglasamo čistog obraza“, rekao je Zukorlić.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je, odgovarajući Zukorliću, poručila da se ne radi o situaciji u kojoj nas „Evropa tera da budemo ljudi“.

„Naša kultura i religije kojima pripadamo uče nas o tome kako biti čovek. Propisi o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije nisu propisi koji nas uče da budemo ljudi, već koji sprečavaju da biramo da smo neljudi“, rekla je Čomić i zapitala se na koju „ideologiju“ aludira Zukorlić.

„Dva zakona o kojima se raspravlja nisu ni u kakvoj posrednoj ili neposrednoj vezi sa Nacrtom zakona o istopolnim zajednicama, niti je Zakon o istopolnim zajednicama na spisku za obaveznu harmonizaciju propisa sa EU“, istakla je Čomić.

Prema njenim rečima, kada je reč o harmonizaciji, na tom spisku je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a biće i buduća Stragegija o zabrani diskriminacije.

Dodala je da je Zakon o istopolnim zajednicama tema Saveta Evrope i odluke Evropskog suda za ljudska prava, u presudi koja upućuje da svaka država treba da uredi život u istopolnim zajednicama u skladu sa svojim zakonima i društvenim karakterom.

„Jedina ideologija kojima pripadaju sva tri zakona su borba protiv nasilja – da krunimo nasilje prema ljudima i nasilje u društvu“, zaključila je Čomić.

Skupština Srbije na 12. sednici, koja je u toku, na dnevnom redu ima 10 predloga zakona, a tokom današnje rasprave diskutovalo se i o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i o Predlogu zakona o obnovi kulturno – istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Кarlovaca.

Poslanici narednog utorka o izmenama i dopunama zakona o ličnoj karti

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić sazvao je za utorak, 25. maj sednicu parlamenta na čijem su dnevnom redu izmene i dopune zakona o ličnoj karti.

Kako je najavljeno iz skupštine, poslanici će razmotriti i predlog zakona o zaštiti poslovne tajne.

Sednica će početi u 10 časova u Domu Narodne skupštine u Beogradu.