Gojković: Nije namera da se latinica diskriminiše

Poslanike je sa predloženim zakonom upoznala Maja Gojković, ministarka kulture.

Ona je navela da će gotovo istovetan zakon i pred poslanicima Republike Srpske naći 15. septembra i da je usvajanje ta dva zakona korak napred u negovanju kulture, ali i snažna potvrda neraskidivih veza i zajedničke politike RS i Srbije.

Ministarka je objasnila da se zakon donosi po hitnom postupku, jer je inicijativa potekla od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana predsedništva BiH Milorada Dodika i da će biti usvojen 15. septembra, na novoustanovljeni praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Gojkovićeva je podsetila da već postoji Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, a novi zakon nije ni u kakvoj koliziji sa njim, odnosno tamo gde žive nacionalne manjine u službenoj upotrebi ostaju i jezici i pisma manjina.

Navela je da nije namera da se latinica diskriminiše, jer se zakon ne odnosi na privatnu komunikaciju, pisanje ličnih imena, dvojezične publikacije, knjige, naučnu terminologiju, kompjuterske programe, umetnička dela, kurseve stranih jezika ili žigove i oznake geografskog porekla. Zakon se odnosi na službenu komunikaciju.

Ocenila je da zakon ima dvojak karakter i da je prvi obavezujući i širi krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćirilicu na sve subjekte koji posluju sa većinskim učešćem javnog kapitala. Pored državnih organa i javnih preduzeća, ćirilica će biti obavezna i u objavama privrednih društava i drugim oblicima organizovanja koja imaju većinski javni kapital, strukovnih udruženja i javnih servise, a kulturne manifestacije moraju imati logo na ćiriličkom pismu.

Najavljena je i mogućnost da se donesu mere poreskih olakšica za privredne subjekte koji odluče da koriste ćrilicu u svom poslovanju, ali to će biti uređeno poreskim zakonima, a biće formiran i vladin savet, koji će pratiti stanje u srpskom jeziku i očuvanje ćiriličkog pisma i predlagati određena nova rešenja.

Komentarišući predložene odredbe, Muamer Zukorlić, potpredsednik skupštine i poslanik Stranke pravde i pomirenja, naveo je da je jezik stub kulturnog identiteta i zato tema jezika nije obična i ne može joj se prići sa običnog dnevno – političkog aspekta. “Progovori da vidim ko si. Kada progovorite vi kažete sve o sebi, jer jezik nadmoćno izražava ono što je duh čoveka. Kada neko progovori shvatićete kojim jezikom i kakvim govori, da li je u pitanju obrazovan ili primitivan jezik”, naveo je Zukorlić i dodao da ukoliko se bude išlo samo administrativnim merama, zakon neće dati rezultate.

Zukorlić je naveo i da je rezervisan po pitanju ovog zakona, jer u našoj zemlji živi više od 30 odsto manjina, a da Ustav garantuje jednakost. Gojkovićeva je odgovorila da se ovim zakonom ne ugrožava niko u državi ko koristi drugi jezik i drugo pismo i da je ovde samo reč o zaštiti ćiriličnog pisma.

Minstarka je rekla da je na zakon Savez vojvođanskih Mađara podneo tri amandmana i da ipak očekuje da će on biti usvojen na praznik, 15. septembra.

Balint Pastor, poslanik Saveza vojvođanskih Mađara istakao je da razume značaj očuvanja nacionalnog identiteta, a da je jezik deo nacionalnog identiteta.

“ Svaki narod ima pravo da čuva svoj jezik i pismo i SVM nema ništa protiv usvajanja ovakvog zakona, ali nam je bitno da on ni na koji način ne utiče na službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina. I ovaj zakon ne tiče na upotrebu jezika nacionalnih mannjina, koji je regulisan najvišim aktom- Ustavom. Da bi se otkloniile sumnje i primedbe nekih dušebrižnika koji tvrde da će SVM, asistirati ćiizaciji i da postoji opasnost da nestane mađarski jezik, podneli smo tri amandmana”, naveo je Pastor i dodao da je jasno da ovaj zakon nije opasnosnt za koriščenje manjinskih jezika.

Pema njegovim rečima prvim amandmanom bi se već u prvom članu preciziralo da zakon nema uticaja na službenu upotrebu nacionalnih jezika, nacionalnih manjina. Drugi amandman se odnosi na eventualne poreske olakšice onim privredim subjektima koji će u svom poslovanju koristiti čirilično pismo i da bi one trebalo da se odnose i na privredne subjekte, koji po prirodi posla koriste jezik nacionalnih manjina. Treći amandman se odnosi na logo manifestacija.

Ministarka kulture navela je da su prihvatljiva sva tri amandmana SVM.

Inače dobar deo današnje rasprave bio je posvećen dešavanjima u Crnoj Gori i kritikama na račun predsednika te države Mila Đukanovića.