„Nećemo dozvoliti da „svesrpska deklaracija“ posluži za zataškavanje novih veleizdaja“: Opozicija u Srbiji najavljuje da će glasati protiv „Vučićevog pamfleta“

Opozicija tvrdi da se u skupštinskim kuloarima kao datum raspave o svesrpskoj deklaraciji spominje 11. juli, kako bi se tim tekstom pokrila dešavanja toga dana u Srebrenici.

Na poslednjem skupštinskom kolegijumu predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je da će rasprava o deklaraciji biti zakazana za drugu polovinu jula. Iako smo zakoračili u juli tekst te deklarcije još nije stigao u skupštinsku proceduru. Ne zna se ni da li će sednici možda prisustvovati neko iz Republike Srpske, zna se jedino da je na kolegijumu parlamenta Srpske dogovoreno da će se na svečanoj sednici u Banjaluci tamošnjim poslanicima obratiti predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.

Srpska opozicija za sada nema nikakve detalje o sednici koja sledi, ali dok deo opozicije najavljuje da neće prisustvovati toj „farsi od rasprave o svesrpskom pamfletu koju Aleksandar Vučić planira“, dotle druge opozicione stranke najavljuju da će glasati protiv. Iz SSP napominju da će se oglasiti nakon zakazivanja sednice parlamenta.

„Poslanicima još uvek nije dostavljen tekst te deklaracije pa se Demokratska stranka o njemu nije izjašnjavala. Verovatno ćemo voljom Aleksandra Vučića 11. jula raspravljati o jednom režimskom pamfletu za koji je grubo zloupotrebljena reč „svesrpski“. Kako se neki dokument može nazvati svesrpskim, a predlaže ga stranka čiji su se istaknuti članovi i poslanici zakleli nad Ustavom Aljbina Kurtija, uz obavezu koja proističe iz te zakletve da će poštovati teritorijalni integritet i celovitost neke lažne države“, kaže za Danas Srđan Milivojević, poslanik DS.

Milivojević pita i kako se svesrpskim može nazvati dokument prilikom čijeg kreiranja su svesno izostavljeni Srbi iz Hrvatske?

„Neuključivanjem Srba iz Hrvatske prilikom donošenja ovog dokumenta, režim Aleksandra Vučića svesno i zlonamerno negira postojanje Srba u Hrvatskoj, staje na stranu zločinačkog režima Nezavisne države Hrvatske čija namera je bila istrebljenje Srba sa prostora Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema. To potvrđuje ono što tvrdim već 30 godina, a to je da je režim devedesetih, saučesnik u stradanju Srba u Krajini, Hercegovini i delovima Republike Srpske, jer je očigledno da mu je cilj i bio da Srba u Hrvatskoj više ne bude“, navodi poslanik DS.

On podseća da u ovom „svesrpskom dokumentu“ nema Srba iz Makedonije, Crne Gore, sa Kosova i Metohije? Gde su Srbi iz Čikaga, najvećeg srpskog grada u dijspori? Zašto se negira postojanje Srba u Beču, Londonu, Parizu, širom Nemačke?

„Naposletku, kako nešto može biti svesrpsko a da u sastavljanju ovog dokumenta učestvuju samo predstavnici režima koji ne uživaju podršku ni 25 odsto biračkog tela, i koji podršku nadomešćuju dokazanom izbornom krađom? Zašto za njih ne postoji najmanje 4 500 000 građana Srbije koji ne podržavaju tu mafijašku i izdajničku politiku? Svesrpski karakter je prisutan samo u nazivu ovog režimskog pamleta. Njegov suštinski svesrpski karakter je namerno izostavljen, jer je namera Vučića da javnosti ponudi jedan politički bućkuriš, sastavljen od radikalske retorike i naprednjačkog pregnuća na rušenju temelja nacionalne politike koji su direktno suprotni interesima naših građana i opasni po očuvanje našeg nacionalnog identiteta“, ističe sagovornik Danasa.

Milivojevća zanima i zašto u ovom dokumentu nema osude politike devedesetih koja je Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini gurnula u rat, a onda ostavila na milost i nemilost svojoj zloj sudbini?

„Gde je osuda sankcija koje je Milošević uz prećutnu saglasnost Šešelja i radikala uveo Srbima u Bosni i Hercegovini kako bi dodatno oslabili naš narod preko Drine, kako bi iih svesno iscrpli pred akcije Bljesak i Oluja? Srbi koji su na tom prostoru preživeli i Turke i Austrougare i Nemce i Habzburšku monarhiju i Pavelića, Crnu legiju i Jasenovac, nisu preživeli Vučića, Šešelja i Miloševića. Gde je osuda vatrenih govora u crkvi u Glini, onih koji su se verali po sarajevskim brdima sa kišobranom kalibra 7,62 mm i propagirali politiku 100 za jednog? Gde je osuda onih koji nisu smeli da dočekaju kolonu izgnanika kada su Srbi proterani iz Krajine avgusta 1995? Gde je osuda onih koji su te ljude koji su jedva preživeli pogrom, lovili po beograskim ulicama i vraćali na front“, pita Milivojević i dodaje kakva je to „svesrpska deklaracija“ koja ne sme da osudi zločinačku i izdajničku politiku vođenu na Kosovu i Metohiji od kraja osamdesetih do 2000. i od 2012. do danas?

Sagovornik Danasa konstatuje da u svesrpskoj deklaraciji nema ni reči o evropskoj budućnosti Srbije i Republike Srpske. Sve države u regionu su daleko više odmakle na evropskom putu, dok Srbija stoji čvrsto zaglavljena na slepom koloseku puta za nigde.

“ Za mene lično, reč je o propagandnom uradku Aleksandra Vučića koji ovom nazovi deklaracijim prikriva slom svoje politike na Kosovu i Metohiju prebacujući fokus svojih pogubnih aspiracija na Republiku Srpsku. Očigledno da je uništenje Republike Srpske sledeći cilj izdajničke politike Aleksandra Vučića kojom će platiti prećutnu podršku svojih mentora i nalogodavaca zarad daljieg opstanak na vlasti. Naposletku, u ovom pamfletu, nema ni reči o očuvanju resursa ove zemlje, vode , vazduha, obradivog zemljišta i rudnog bogatstva za neko buduće vreme i neke buduće generacije“, konstatuje poslanik Demokratske stranke i dodaje da će kolegama iz poslaničke grupe predložoti da glasaju protiv deklaracije.

I poslanici Ekološkog ustanka neće glasati za svesrpsku deklaraciju, jer ona ne pokazuje pravu nameru i pravu želju za očuvanje Srbije i srpskog naroda i tradicije. Ta deklaracija, kako kaže Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, samo je pokriće akteulanom predsedniku i MIloradu Dodiku za sve nečasne i kriminalne radnje. Ta deklaracija će, kaže, još dublje produbiti krizu u regionu jer radikalska filozofija je pogubna za bilo kakav vid napretka i boljitka za srpski narod.

„Decenijama unazad ista, radikalska filozofija, koju sprovodi aktuelni predsednik Srbije, dovodi do podele među narodom. Te podele su vidljive u svakom segmentu života. Naš i njihov potritizam. Naša i njihova zemlja. Naša odbrana pravde i javnih interesa i njihova verzija te odbrane. Kada u tako duboko podeljenoj zemlji po sistemu „zavadi pa vladaj“ pridodaš i borbu običnog čoveka da preživi i sačuva goli život i život svoje dece, praviti još jednu podelu više na to ko je Srbin, a ko je “ strani plaćenik“ je samo logičan sled događaja“, napominje Nestorovićeva.

Prema njenim rečima Ekološki ustanak čine ljudi koji nisu plaćene patriote.

„Mi besplatno volimo našu zemlju, naše ljude, našu vodu i vazduh, našu tradiciju i kulturnu baštinu. Mi ćemo se i dalje boriti protiv podela u društvu na način koji je jedini moguć – svi zajedno bez ikakvih deklaracija, jeftinih parola i skupova koji veličaju vođu. Mi smo uvek bili uz narod i očuvanje one osnovne vrednosti – biti čovek“, ističe poslanica Ekološkog ustanka i dodaje da opozicija i ne zna šta piše u toj Deklaraciji, u tih 49 tačaka.

Dodaje da znaju samo ono što su pročitali u medijima, što je još jedan paradoks srpske politike.

„Verovatno ćemo tekst deklaracije dobiti pred zakazanu sednicu“, zaključuje Danijela Nestorović.

Vojislav MIhailović, lider i poslanik POKS-a, kaže za Danas da je koalicija NADA usaglasila stavove i da će glasati protiv deklaracije. Stav POKS-a  je da ne učestvuje u toj farsi koju Vučić planira.

„Ne želimo da mu dajemo alibi za nove izdaje koje planira. Kada god Aleksandar Vučić učini neki akt veleizdaje, kao što je bilo prihvatanje francusko-nemačkog sporazuma i njegovog plana implementacije u Ohridu, on obavezno počne da srbuje i da kači svuda srpske zastave, kako bi prikrio od naroda svoju sramotu. On to pokušava da učini i sada i nije slučajno što je protekli zajednički državni sabor Srbije i Republike Srpske organizovao baš na dan kada je ukinuta granica između Albanije i lažne države Kosovo. Mi u toj farsi od deklaracije nećemo učestvovati. Nećemo mu dozvoliti da ona posluži za zataškavanje novih veleizdaja, poput rasprodaje prirodnih resursa Srbije Rio Tintu i sličnim projektima što je naumio Zapad“, navodi Mihailović.

I poslanici ZLF neće glasati za Deklaraciju Sverpskog sabora i u okviru organizacije se vodi rasprava o pitanjima vezanim za ovaj dokument.

“ U svakom slučaju, on je za nas neprihvatljiv iz više razloga. Najpre zbog toga što se radi o dokumentu koji instrumentalizuju velika nacionalna pitanja i emocije građanki i građana zbog dnevno-političkih interesa Aleksandra Vučića i Milorada Dodika. Osim toga, dokument je loše napisan, sa pretenzijom za prisvajanjem prideva srpski, upotrebom apstraktnih i praznih pojmova i fraza, kao i protivrečno postavljenim ciljevima i loše definisanim zaključcima i politikama“, objašnjava za Danas dr Đorđe Pavićević, poslanik ZLF-a

Iz takvog teksta, kako kaže, nemoguće je zaključiti bilo šta, osim namere da se uspostavi politička agenda i linija podele u društvu koja će omogućiti vladajućim strankama Srbije i Republike Srpske da profitiraju od lažnog patriotizma i dramatične retorike.

„Za ZLF je principijelno neprihvatljiv ovakav način rešavanja identitetskih pitanja koji ignoriše pluralizam, prepravlja istoriju i suspenduje društveni dijalog i naučnu raspravu o ovim pitanja. Reč je od stvaranju naddržavnog tela koje se stavlja iznad formalnih institucija i nameće rešenja kroz dokumente koji podsećaju na Garašaninovo Načertanije ili nacrt memoranduma SANU, ovoga puta uz institucionalizaciju takvih dokumenata“, napominje poslanik ZLF.

Prema njegovim rečima posebno zabrinjavaju delovi teksta koji izjednačavaju verski i nacionalni identitet, koji određuju ulogu crkve u obrazovnom procesu, hvale napore oba rukovodstva da se utvrdi istorijska istina ili utvrđuju jedno tumačenje tradicionalnih i porodičnih vrednosti kao osnov identiteta.

„Srbiji i Republici Srpskoj su, više od napora da se na ovakav način rešavaju identitatska i nacionalna pitanja, potrebni dokumenti kojima se deklariše posvećenost uspostavljaju demokratskih institucija, vladavine prava, slobodnih i poštenih izbora, izgradnji pravedne države u kojoj će kvalitetno školstvo i zdravstvo biti dostupni svima. Potrebno je da se građani i građanke slobodno odluče o svojoj budućnosti, ne da im neka kvazifeudalna tela nameću sliku kolektivne budućnosti“, zaključuje Pavićević.