Poslanik Evropskog parlamenta: Kad su Rumuni protestovali, premijer je izgubio izbore

* Kako iskopavanje litijuma Rio Tinta u Srbiji može da se odrazi na zemlje članice EU? Znate li za neki sličan slučaj u EU?

– Nikad nije previše reći da životna sredina nema granice. Zagađen vazduh, voda, zemlja ne ugrožavaju samo jedan grad, regiju čak ni region. Klimatske promene su dokaz toga i mi se svi suočavamo sa posledicama ekoloških prekršaja u Srbiji ili u Rumuniji ili u Nemačkoj. Zato snažno podržavam Zelenog tužioca za EU koji bi se bavio zločinima prema prirodi u svim državama članicama. Dakle, odgovor je da, stvari poput ove, sa snažnim destruktivnim potencijalom prema životnoj sredini, biodiverzitetu, prirodnom nasleđu i kvalitetu života ljudi tiču se svih nas. A najbliži slučaj koji mogu da ispričam je Rosia Montana u Rumuniji, gde su veliki protesti i zakonske akcije uspeli da zaustave eksploataciju zlata-cijanida i da ga uvrste u -Uneskovu baštinu.

* Hoće li to uticati na nastavak procesa pridruživanja Srbije EU?

– Jasno je da Srbija treba u potpunosti da ispuni uslove pristupanja a najviše da dokaže da se pridržava evropskih vrednosti i principa. Vladavina prava, sloboda izražavanja i protesta, zaštita životne sredine, transparentnost – sve je to povezano sa situacijom sa Rio Tintom i verujem da će se vlasti u Srbiji prema tome odnositi s najvećom pažnjom, kako ne bi ugrozili dosadašnje napore na putu ka EU a povrh svega proces integracija.

* Hoće li Evropski parlament reagovati povodom ove situacije?

– Već sam podneo Evropskoj komisiji pitanja i čekam njihov odgovor. Pitao sam o merama EK, kako bih obezbedio da se sredstva EU namenjena zelenoj tranziciji i ekološkoj politici u Srbiji efikasno primenjuju i ne budu ugrožene nedozvoljenim aktivnostima koje štete biodiverzitetu. Takođe vam mogu reći da će na sledećem zasedanju biti reči o rezoluciji povodom nekoliko pitanja u Srbiji. Potpisao sam je, a mnoge moje kolege je podržavaju, tako da se nadamo da će biti usvojena. Ona se dotiče prinudnog rada u kineskoj fabrici Linglong, ali i ekoloških protesta i medijske cenzure u Srbiji.

* Šta mislite o protestima u Srbiji protiv Rio Tinta? Podržavate li ih?

– Definitivno. Uvek podržavam mirne proteste, civilne pokrete aktivnih građana koji se bore za vladavinu prava i životnu sredinu. Moja poruka ljudima u Srbiji koji protestuju i aktivistima je: Niste sami! Ne odustajte, budute strpljivi i uporni – pobeda će doći.

* Mislite li da će izostanak reakcije vlasti na proteste dovesti i do promene vlasti zbog ljutnje i frustracije građana?

– Ne možemo predviteti budućnost, ali vam mogu reći kako su se slični protesti razvijali u Rumuniji. Naravno, svaka zemlja je drugačija, narod takođe ali kada je reč o podizanju građan protiv korupcije ili bezobzirnih političara, rezultati su uglavnom isti. Kada su Rumuni protestovali protiv novog zakona o rudarstvu koji je dozolio destruktivno kopanje zlata uz korišćenje cijanida, premijer koji je podržao zakon 2013. i kandidovao se za predsednika 2014. je izgubio izbore. Na izborima 2020. njegova partija nije ni ušla u parlament. Naravno, protesti protiv Rosia Montana nisu bili jedini razlog, ali su definitivno odigrali ključnu ulogu u takvom ishodu. Zato verujem da sadašnja vlada ne može sebi da dozvoli opuštanje i ignorisanje protesta i glasa naroda.

* Opozicionarku Mariniku Tepić nedavno je reditelj blizak vlasti vređao po nacionalnoj osnovi. Hoćete li se potruditi da takvo ponašanje bude deo narednog izveštaja o Srbiji?

– Vrlo je tužno videti da takva vrsta govora mržnje na nacionalnoj osnovi i dalje postoji u javnoj sferi u Srbiji ili bilo gde u Evropi. To nisu samo uvrede na račun političara, žene ili etničke manjine, već duboki napad na demokratske vrednosti, društveni mir i vladavinu prava. Nadam se da će ovaj incident biti zakonito i javno osuđen, kao što bi trebalo da bude u zemlji koja je spremna da bude deo Evropske unije i da deli njene vrednosti. I da, mislim da treba da zauzmemo zvaničan stav o ovome. Vidimo da je ekstremizam u porastu širom Evrope, u EU i van njenih sadašnjih granica. Govor mržnje, diskriminacija, nasilje u svim javnim manifestacijama su uvek opasni, a u današnje vreme sve više zabrinjavajući. Da ne bude greške: ne možemo dozvoliti da bilo koji incident prođe nekažnjeno, rizik od društvenih sukoba i erozije demokratskih vrednosti je previsok. Posebno u ovim kriznim vremenima.

* Kako biste okarakterisali vlast u Srbiji? Da li je demokratska?

– Pa, nažalost, Ekonomist Indeks demokratije za 2020. već jeste ocenio – Srbija je dobila najnižu ocenu od 2006. Srbija je i dalje u kategoriji „demokratija sa nedostatkom“ i zabeležila je pad u odnosu na prethodnu godinu od 0,19. To je ujedno najveći pad za zemlju od 2006. Za mene kao poslanika u Evropskom parlamentu iz susedne države to je zabrinjavajuća situacija. Druga važna svetska klasifikacija Fridom hausa Fridom in the Vorld 2021 ocenila je Srbiju kao delimično slobodnu, sa ocenom 64/100, nižom nego prethodne godine (66/100), na osnovu toga što je poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka stalno nagrizala politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva. Takođe, Srbija nije otvorila nijedno novo poglavlje o pristupnim pregovorima sa EU od decembra 2019. do nedavno, zbog nepostojanja napretka u oblasti vladavine prava – i dalje su neophodne hitne akcije i reforme. Nažalost, pandemija je dodatno opteretila srpsku situaciju i sigurno je da proces pristupanja ne ide u prilog sadašnjim dešavanjima.

* Delegacija EP je nedavno pomagla Srbiji u stvaranju demokratskih uslova za izbore. Mislite li da je uspela u tome?

– Evropski parlament je takođe pozvao Srbiju da u potpunosti primeni mere za poboljšanje sprovođenja izbora i nastaviće da prati sprovođenje preporučenih mera, ali je stvarno poboljšanje izbornih uslova u krajnjoj liniji u rukama srpskih političkih aktera, donosilaca odluka i institucija. Takođe, mogu li da istaknem kritičnu ulogu građana koji glasaju u velikom broju – velika izlaznost, odnosno informisani, aktivni građani koji daju svoj glas ključni su faktori demokratskog izbornog procesa, pluralizma i ravnoteže političkih snaga.