Poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj: REM nije nezavisan i kompetentan

Govoreći o aktuelnoj, krajnje nestabilnoj i neizvesnoj, situaciji na Kosovu, Grošelj napominje: „U svakom slučaju, ako se u sledećih nekoliko dana ne pojasni šta se dogodilo to bi moglo da ima negativan uticaj na sam proces (pregovora) i na obe zemlje u očima međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije. Ja se nadam da do toga neće doći i da ćemo brzo saznati koji su to bili detalji u pozadini, iako sve detalje, naravno, nećemo znati, ali da znamo, makar ugrubo, šta se to desilo“.

Upitan da li najnovija kriza na Kosovu možda ide naruku nekom od stranih faktora, uključujući Rusiju, naš sagovornik navodi: „Pitanje je da li je to isprovocirano sa njihove strane, ali spoljne snage, možda ne ruske, već neke druge, moguće je da će pokušati da to iskoriste u svojoj propagadnoj i drugoj agendi“.

– Događaji na Kosovu došli su u trenutku koji je dosta interesantan – ako pratite zbivanja u EU, mogli ste da vidite da je sada ponovo počela rasprava o proširenju. Znate, proširenje je kada sam ja došao u Evropski parlament bilo potisnuto kao tema, niko nije govorio o proširenju, a sada govorimo o tome kako će se Unija prilagoditi, spremiti, za veliko proširenje koje se očekuje 2030. godine. Ja ne bih isključio mogućnost da je neki spoljni element ili neki element koji se otrgao kontroli (odgovoran za nemire na Kosovu), ali ja se nadam da će se situacija smiriti. Mislim da kada bi se rešilo pitanje Kosovo, kada bi se pronašlo rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Kosovo i za Srbiju, onda bi se i mnoga pitanja mogla rešiti dosta jednostavnije i to bi dugoročno stabilizovalo Zapadni Balkan. Onda bi mogla krenuti i prava integracija Zapadnog Balkana u Uniju, smatra Grošelj.

Sagovornik Demostata tvrdi da će kosovski premijer Aljbin Kurti na kraju pristati na formiranje Zajednice srpskih opština. Kako precizira: „To će jednog dana biti fakt. Nemam nikakvih nedoumica. Kurti to ne može da izbegne, on će u tim pregovorima, kao spretan političar, pokušati da još nešto dobije, ne od Srbije, već od EU.  U EU ima pet država koje ne priznaju Kosovo, ali je u EU postignut politički konsenzus da onaj ko ne priznaje Kosovo ne onemogućava aktivnosti Evropske unije, pa zato imate i Euleks. To je politički duh Unije, kojeg bi trebalo da ima više na Zapadnom Balkanu“.

Grošelj objašnjava: „Nadam se će se desiti transformacija Zapadnog Balkana, pomoću procesa integracije u EU, i uvek ističem da, iako znam da je to teško, da su to emotivna pitanja, pitanja suvereniteta, EU se bazira na istorijskom pomirenju Nemačke i Francuske. Francuzi i Nemci su ratovali 200 godina, stotinu godina intenzivno, i njihovo pomirenje omogućilo je da se stvori Evropska unija, kao projekat mira, i, istovremeno, ekonomski projekat, koji je prerastao političku tvorevinu. To je istorijski momenat koji je sada došao na Zapadnom Balkanu, za Kosovo, i za BiH“.

Odgovarajući na pitanje da li je promenio stav da Evropski parlament ne bi pozdravio održavanje prevremenih izbora u Srbiji, jer su u Srbiji u protekloj deceniji često izlazilo na glasanje “pre roka”, kao i da li ima vremena za poboljšanje izbornih uslova, pod uslovom da se glasa već u decembru, Grošelj kaže: „Ja na to gledam malo drugačije nego političari u Srbiji. U zreloj demokratiji prevremeni izbori se dešavaju kad vlada izgubi većinu u parlamentu… To je bila suština moje izjave“.

Prema mišljenju ovog evroparlamentarca, najvažnije za budućnost srpske demokratije jeste da se „stvori pluralno, nezavisno medijsko okruženje, znači, da imate medije koji su nezavisni, koji izveštavaju o različitim političkim gledištima i događanjima u društvu, i da nemate velikih diskrepanci između političkih aktera, u smislu da je neko iz vlasti, recimo, 300 puta u medijima, a neko drugi iz opozicije pet puta. To su bazične stvari“.

On se osvrnuo i na nalaz iz istraživanja Demostata po kojem bi stranakama opozicije trebalo oko 16.000 takozvanih“kontrolora“( po dva na svakom biračkom mestu), budući da u našoj državi ima više od 8.000 glasačkih mesta. Upitan kako pronaći pouzdane kontrolore,budući da je moć korupcije velika, naročito na sam dan glasanja, kao i nekoliko dana pre izlaska na birališta, Grošelj ukazuje: „Zatim, tu je sam izborni proces. U modernoj politici vam je tako da u stvari sledeća izborna kampanja počinje već dan posle izbora, i ako govorimo o demokratiji, onda to znači da sve političke snage moraju da imaju mogućnost da predstavljaju svoje političke vizije, ideje, i druge stvari važne za društvo, u medijima, tako da to dođe do birača. Ako je to ispunjeno, onda je to demokratija. U Srbiji je to problem… Pitanje je da li će se do decembra stvari toliko promeniti da ćemo videti slobodne i poštene izbore. Ja sam jako skeptičan. Bio sam posmatrač izbora u BiH, bio sam i posmatrač u misiji EP na izborima u Srbiji… Sam čin izbora je poslednji akt demokratskog procesa, sve ono pre je dosta važnije. Nije me baš oduševilo ono što sam video u Skupštini Srbije… Primer iz slovenačkog parlamenta – po Poslovniku, opozicija vodi dva odbora – Odbor za finansije i Odbor za nadzor nad obaveštajnim i službama bezbednosti. Dosta delikatne oblasti… Nema tako nečeg sličnog u Srbiji… To su stvari koje treba srediti, ali to ne ide preko noći. Voleo bih da dođe do nekih pomaka u tom pogledu, ali, za sada, to ja u Srbiji, nažalost ne vidim“, poručuje Grošelj.

Povodom spremnosti Evropskog parlamenta da ponovo posreduje u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji o izbornim uslovima, sagovornik Demostata navodi: „Najviše bi me radovalo da se taj dijalog vodi u okviru Skupštine Srbije, jer najbolji dogovori su oni koje su političke snage u stanju da same postignu. Dakle, bez posrednika. To je za demokratiju najbolje. Medijacija je dosad donela neke promene, ali mnogo toga je ostalo isto, pa imam problem sa tvrdnjama srpskih vlasti koje kažu da je Srbija vrlo blizu Unije. Za jednu zemlju, koja je na pragu ulaska u Unije, pitanja izbornog procesa već bi trebalo da budu skinuta sa stola odavno. To je razlog zašto EU, Evropska komisija, Evropski parlament uvek ističu pitanje vladavine prava“.

Grošelj napominje: „Vladavina prava znači slobodne medije, slobodan izborni proces, sve ostale demokratske procese, i, svakako, pitanje pravosuđa. Pravosuđe treba da bude nezavisno, da radi svoj posao prema zakonu, što podrazumeva i borbu protiv korupcije… Znamo da su sada status kandidata za članstvo u EU dobile i Moldavija i Ukrajina, pa ako te zemlje krenu brzo ka Uniji, neko će se zapitati: Kako one to mogu, a na Zapadnom Balkanu već 15 godina nema nekih pomaka nabolje. Te stvari su dosta komplikovane, ali se nadam da će političke snage u Srbiji, a to je pre svega odgovornost aktuelnih vlasti, stvoriti uslove da Srbija ima poštene i slobodne izbore, bilo da su oni prevremeni (ukoliko to bude dogovor svih političkih snaga), ili redovni.

Komentarišući činjenicu da u Srbiji ne postoji medijski pluralizam, odnosno situaciju u kojoj je većina medija, uključujući one sa nacionalnom frekvencijom, pod kontrolom vlasti, kao i da dominira proruski narativ, praćen antizapadnom retorikom, Grošelj konstatuje: „To je politička odluka. U međustranačkom dijalogu važno je pitanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM), to je pitanje institucija. REM bi trebalo da deluje tako da osigura da mediji budu nezavisni, da je sve ono što ljudi gledaju u skladu sa standardima.  Ako REM nije nezavisan, ako nisu ti ljudi koji su u različitim odborima te institucije nezavisni, ako nisu kompetentni, ako nemaju neophodno znanje, onda imate situaciju u kojoj se našla Srbija. Mislim da je politička odgovornost dosta jasna, odgovornost je na vlastima, da stvore uslove u skladu sa standardima koji važe u EU.  Jasno je da neće biti nikad situacija sasvim idealna, ali u Srbiji je medijska scena krajnje iskrivljena, a mediji na neki način treba da budu četvrta grana vlasti, da budu servis društva, a ne servis vlasti. Javna televizija morala bi da daje kvalitetne sadržaje i da svi, i politički akteri i civilno drupštvo izađu i predstave svoja gledišta“.

Prema mišljenju sagovornika Demostata, odnos prema civilnom društvu, uključujući često javno targetiranje NVO sektora u Srbiji kao “izdajnici” i “strani plaćenici” jeste “narativ koji dolazi iz Rusije, a u određenoj meri je preslikan na Srbiju”.

– Civilno društvo, odnosno NVO sektor je vrlo važan, oni se bave pitanjima koji su bitni za društva. Bez civilnog društva nema demokratije. Demokratija nisu samo stranke. To bi bila partokratija i to nije poželjno. Političke partije i civilno društvo zajedno čine jednu funkcionalnu demokratiju svake zemlje, ističe Grošelj.

Upitan kako komentariše visok stepen aerozagađenja u Srbiji, budući da je ekologija jedna od tema na kojoj insistira grupa „Obnovimo Evropu“ u EP, kao i da li je moguće rešenje ugradnja filtera za prečišćavanje izduvnih gasova, Klemen Grošelj napominje: „Tu imamo svi probleme. I mi u Ljubljani, u Briselu, izvor problema su u najvećoj meri saobraćaj i industrija. Rešenje je da se ide prema tehnološkom napretku, da se podržavaju one tehnologije koje znače manji stepen zagađenja“.

Odgovarajući na pitanje kako gleda na to što kineske investicije u Srbiji nisu uvek transparentne kada je reč o uticaju na životnu sredinu, naš sagovornik navodi: „Kad Srbija uđe u EU, moraće da uvaži standarde Unije, pa ako je strateški cilj Srbije da uđe u Uniju trebalo bi da ih već sad primenjuje u tom segmentu. To je sasvim apolitično pitanje. Zagađenje vode, vazduha, okoline jeste univerzalno pitanje čovečanstva, i mislim da su standardi koje mi u EU imamo dobri, pa bi i Srbija mogla da ih primeni“.

Nacionalna pitanja će dominirati u kampanji za EP

Upitan kakvu kampanju očekuje za izbore za Evropski parlament, koji će biti održani u junu, Grošelj kaže da će naglasak biti na nacionalnim pitanjima. “Kandidovaću se u okviru Slovenije, biće devet mesta u EP za Sloveniju… Biće i pitanja u vezi sa EU, kao što je suočavanje sa klimatskim promenama, Green deal, digitalizacija EU, verovatno i pitanje migracija, kao i pitanja u vezi sa budućnošću EU, već je počela rasprava o institucionalnom okviru Unije, da li ćemo ići u promene temeljnih ugovora ili ne… Biće tu i klasičnih tema, poput plata i privilegija evroposlanika”, objašnjava on.

Moguće je da Srbija uđe u Uniju 2030.

Klemen Grošelj smatra da bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije 2030. godine, što je datum koji se pominje kao novi mogući tajming za proširenje. “To treba shvatiti kao datum kada će EU biti spremna za novo proširenje. Ako je tu istinska politička volja da Srbija sprovede sve one reforme koje su već poznate, taj datum bi bio sasvim realan, ali to je, pre svega, pitanje za aktuelne srpske vlasti, pa i za srpsko društvo da se sada odluči.  Rat u Ukrajini je duboko promenio stvari, i sada zemlje moraju da biraju. Nadam se da će Srbija izabrati put ka EU, Srbija je uvek bila deo velikih evropskih naroda, i ne vidim razlog zašto to ne bi bila ponovo u porodici evropskih naroda. Mislim da Srbija može toga dobrog da donese EU, kao i Unija Srbiji, ali put je takav kakav jeste… Neke reforme su malo teže za društvo, a neke za političke elite”.