foto FoNet/TV FoNet„Militarizacija se stalno koristi kao strategija zastrašivanja lokalne albanske zajednice. Kako bi se što više smanjio broj Albanaca koji žive u Preševskoj dolini, srpske vlasti vrše takozvanu pasivizaciju adresa stanovanja Albanaca, praksu koju je Helsinški odbor Srbije nazvao „oblikom etničkog čišćenja administrativnim putem“, navodi u svom pismu Šaip Kamberi, poslanik iz Bujanovca, Gabrijelu Eskobaru, specijalnom američkom izaslaniku za Zapadni Balkan.
Kamberi ga podseća na etničke sukobe iz 2000. godine na jugu Srbije i naglašava da je „albanska zajednica u Preševskoj dolini najdisrkiminisanija manjina u Republici Srbiji“, navodeći da je reč o „ekonomskoj diskriminaciji, maloj zastupljenosti etničkih Albanaca u državnim institucijama i preduzećima pod kontrolom Vlade Srbije“, te da „treba smanjiti prisustvo vojnih snaga u regionu, posle 22 godine od etničkih sukoba“.
„Od 2008. godine neprijateljski odnos Srbije prema nezavisnosti Kosova negativno je uticao na Albance u Preševu jer Srbija odbija da prizna fakultetske diplome kosovskih univerziteta i time diskvalifikuje 15 generacija Albanaca. Albancima u Preševskoj dolini trenutno je uskraćeno pravo da koriste nacionalne simbole i zastavu, što je ključni element albanskog nacionalnog identiteta“, piše američkom diplomati Kamberi.
On konstatuje da „u političkom i medijskom diskursu normalizuje se rastujuća albanofobija izražena kroz huškačke i uvredljive izjave na račun Albanaca, koje daju najviši državni funkcioneri vladajuće koalicije u Srbiji“.
Po Kamberiju, to su razlozi zbog čega, pre svega mladi Albanci, napuštaju jug Srbije i odlaze u zemlje EU, to pre svega, zbog kako piše, “ kombinovanih efekata potiskivanja nacionalnog identiteta, diskriminacije i mlatretiranja“.
Tbog toga, Kamberi ponavlja još jednom zahtev da se predstavnici etničkih Albanaca uključe u dijalog koji se vodi između predstavnika vlasti u Beogradu i Prištini.
Kamberi predlaže Eskobaru da se „na simetričan i izbalansiran način radi na aranžmanima za zaštitu i unapređenje manjinskih prava za albansku zajednicu u Srbiji i srpsku zajednicu na Kosovu, a u skladu sa evropskim vrednostima i međunarodnim aktima“.
Jedini predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije u svom pismu poziva Gabrijela Eskobara da, kako navodi „poseti Preševsku dolinu i uveri se u zabrinutost albanske nacionalne zajednice za svoj budući položaj“.
Kamberi smatra da je neophodna „simetričnost tretmana odgovarajućih nacionalnih manjina kao suštinski element sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“, jer će se, kako navodi, na taj način „sprečiti da se Preševska dolina pretvori u još jedan izvor entičkih sukoba i ukloniti tekući izvor nestabilnosti između Kosova i Srbije i ceo region“.
„Ostajemo spremni da radimo sa vama i vašim kolegama na organizovanju plodne istraživačke posete Preševskoj dolini pre sledeće runde dijaloga predvođenih EU. Na kraju, želeo bih da ponovim da izabrani predstavnici Albanaca iz Preševske doline ostaju u potpunosti posvećeni podršci vašim naporima da se postigne puna normalizacija odnosa sa Srbijom na osnovu uzajamnog poštovanja i reciprociteta“, zaključuje Kamberi.
Kako je najavio, Šaip Kamberi će ovo pismo uputiti i Žozepu Borelu, posredniku u dijalogu Beograda i Prištineiz EU, kao i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
