Izglasavanjem zaključka o Izveštaju EK završeno jesenje zasedanje Skupštine Srbije

Dokument, inače, sadrži pet zaključaka, a jedan od njih je da će Skupština Srbije konstatovati preporuke iz izveštaja EK, posebno one koji se odnose na vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija.

Zaključak je i da će skupština konstatovati preporuke koje se odnose na njen rad, te da će ostati aktivno uključena u realizaciju druge faze Međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, a u svrhu poboljšanja parlamentarnih standarda i postizanja širokog međupartijskog i društvenog konsenzusa o reformama vezanim za pristupanje Srbije EU.

U predlogu zaključaka stoji i da Narodna skupština ukazuje na potrebu daljeg kontinuiranog i koordiniranog rada svih nadležnih institucija i organa Srbije na ispunjavanju preporuka iz Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu i naglašava da je potrebno uspostaviti stalnu i nesmetanu komunikaciju sa građanima o vrednostima i značaju EU, kao strateškog, političkog i ekonomskog partnera Srbije.

Zaključci će biti objavljeni u Službenom glasniku.

Poslanici su usvojili Zakon o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji sa Francuskom, kao i o potvrđivanju ugovora između Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Usvojen je i Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu od Evropske banke za obnovu i razvoj za izgradnju autoputa Niš-Merdare.

Predsednik Skupštine Ivica Dačić je, zatvarajući sednicu, rekao da je za nešto više od dva meseca bilo 26 dana zasedanja, usvojeno je 50 zakona, od kojih samo tri po hitnom postupku, kao i 55 raznih akata.

Redovno zasedanje, prema Ustavu i poslovniku, počinje prvog radnog dana u martu, ali je Dačić najavio sednicu već u januaru, o čemu će se razmatrati na sednici Kolegijuma 5. januara.

Tokom rasprave o zaključcima o izveštaju EK, poslanici vladajuće većine hvalili su napore predsednika države Aleksandra Vučiča da održi ekonomiju na zavidnom nivou i to u vreme nezapamćene epidemije koja je zahvatila celi svet.

Govorilo se i istovremeno o Draganu Đilasu, opoziciji, sudijama koji se, umesto pravom bave politikom, ali i Pavlu Petroviću prvom čoveku Fiskalnog saveta .

Naprednjak Veroljub Arsić, rekao je da aktuelni saziv parlamenta danas ispravlja nelogičnosti za koje je zaslužan bivši režim koji nije uspeo da otvori čak ni jedno polje u pregovorima sa EU.

“Napadaju nas Đilasovi portali za sve što kažemo o Pavlu Petroviću. Misle li oni da mi ne znamo da je on bio pomoćnik ministra Božidara Đelića, da je bio i predsednik Saveta narodne banke. Nama to nije smetalo da ga podržimo, ali zašto Pavlu Petroviću smeta što su neke vlade bolje i uspešnije od one u kojoj je on sedeo. Da zaista voli Srbiju ne bi bio ljubomoran na uspehe vlade” , rekao je Arsić.

On se nakon traktata o Draganu Đilasu osvrnuo i nelogučnosti u pravosuđu optužujući bivšu vlast da je donela nakaradne rerorme u toj oblasti koje su omogućile nekom sudiji da “umesto da sudi piše knjige i blogove i oslobađa silovatelje devojčića”.

Arsić je naveo i da Vučić i SNS ne beže od dijloga, ali ne mogu da razgovaraju sami sa sobom, kao i da nisu tačne priče o diktaturi u Srbiji.

“Da je dikatura prisutna kako bi Gordana Čomić, sa kojom se nismo slagali politički 20 godina, bila ministar u Vladi. Tako nešto se ne dešavacu diktaturi”, rekao je Arsić.

Arsićev stranački kolega Predrag Rajević prepričao je događaj iz Strazbura kome je prisustvovao kada je jedan beogradski sudija tamo nastupao kao opozicioni političar.

“Pitam se da li bi taj opozicioni aktivista – sudija, bloger i pisac bio objkektivan kada bi sudio nekom naprednjaku. Sigurno ne bi. Ja nikada pred strancima ni jednu ružnu reč nisam rekao za svoju zemlju ili bivšeg predsednika Borisa Tadića “, rekao je Rajević.

Pohvale Vučiću davali su poslanici SNS Zoran Tomić i Adam Šukalo, koji su ponavljali teze o najmanjem padu brutodomaćeg proizvoda, niskoj inflaciji, Srbiji kao šampionu u privlačenju stranih direktnih investicija, mirotvorcu u regionu.

Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije, koalicionog partnera SNS, Muamer Bačević, istakao je da se u izveštaju Evropske komisije ukazuje da su nacionalne manjine nedovoljno zastupljene u državnoj upravi i da je cilj njegove stranke da se to promeni.

„Država to može rešiti i nadam se da tu postoji ozbiljan plan“, ocenio je on i dodao da je potrebna veća zastupljenost nacionalnih manjina u pravosuđu, posebno na Sandžaku.

U raspravi o zaključcima skupštine posle Izveštaja Evropske komisije o Srbiji, Aleksandra Tomić , poslanica SNS rekla je da je Srbija „daleko ekonomski otišla ispred regiona“ i da je zato u ovom izveštaju pojačana priča o vladavini prava kako bi se akcenat sklonio sa ekonomskog rasta.

Ona je ponovila da je Srbija bila „suviše brza i to se moralo usporiti“, kako bi se region usaglasio.

Tomić je rekla da će Srbija godinu završiti sa padom od „samo minus jedan odsto“ i navela procentualno koliki je pad zemalja regiona, ali i Italije, Francuske i Španije, te dodala da je to realnost i da je ekonomska situacija u Srbiji najbolja u Evropi.