Posle pet godina, kompletan državni vrh Hrvatske sutra na komemoraciji u Jasenovcu

Na zvaničnoj državnoj komemoraciji biće predsednik Hrvatske Zoran Milanović, premijer Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković, kao i poslanik srpske manjine Milorad Pupovac iz Srpskog narodnog veća, predsednik Jevrejske opštine Ognjen Kraus, poslanik romske manjine Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin.

Zbog epidemije korona virusa, ove godine neće biti svečanog komemorativnog programa, već će samo biti položeni venci kod spomenika Cvet.

Na dan kada se obeležava 75. godišnjica proboja poslednje grupe logoraša iz Jasenovca, u sredu uveče, Hrvatska televizija i Radio televizija Srbije emitovaće višestruko nagrađivani film „Dnevnik Diane Budisavljević“ rediteljke Dane Budisavljević.

U Hrvatskoj poslednjih godina nije bilo jedinstvene komemoracije u Jasenovcu.

Predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, četiri godine zaredom bojkotovali su službenu komemoraciju pod pokroviteljstvom Sabora. Oni su održavali svoje, odvojene komemoracije.

Bojkot je počeo u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je prevodila Hrvatska demokratske zajednica (HDZ) na čelu s Tomislavom Karamarkom.

Podelama je doprinela i sada već bivša predsednica Kolinda Grabar-Kitarović koja, za razliku od svojih prethodnika na čelu Hrvatske Stjepana Mesića i Ive Josipovića, nije učestvovala na komemoracijama.

Takvu praksu uvela je po dolasku na mesto predsednice države 2015. kada je u Jasenovac otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, što je izazvalo oštre kritike javnosti, a potom je takvu praksu nastavila.

Iako se dolaskom Andreja Plenkovića na čelo HDZ pre skoro četiri godine ta stranka udaljila od desnice, udruženja manjina i antifašista nastavila su da bojkotuju državnu komemoraciju.

Novi predsednik Zoran Milanović izjavio je u jednom od intervjua po dolasku na funkciju da će sigurno ići u Jasenovac na komemoraciju, ali da neće u Blajburg, gde se pod pokroviteljstvom Sabora održavaju komemoracije za ubijene pripadnike kvislinških, uglavnom ustaških vojnika, među kojima je bilo i civila.

Milanović je stupio na funkciju u februaru pošto je na izborima kao kandidat levog centra pobedio Kolindu Grabar-Kitarović iz vladajućeg HDZ.

Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada su poznata imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.