Posle tehničkog, biće i politički dijalog Beograda i Prištine

Da li je dijalog Beograda i Prištine ugrožen?

– Ni Beograd ni Priština nemaju interes da blokiraju tehnički dijalog. Ako Beograd odbije da se „vrati za sto“, dijalog će pasti u ruke kosovskih Srba sa severa koji su već „bez kontrole“ i koji teže da ostvare svoje političke i kriminalne ciljeve. Situacija može da eskalira u nasilje i krvoproliće, a na kraju bi za sve bio kriv Beograd, koji bi izgubio sve što je dosad postignuto na putu za dobijanje statusa kandidata za ulazak u EU, ali i poziciju u međunarodnoj zajednici. Zbog toga, vlasti u Beogradu moraju da pokažu da je Vlada Srbije ta koja odlučuje, a ne politički radikali i huligani sa severa Kosova. S druge strane, Prištini je dijalog potreban kako bi se sprečila eskalacija severno od Ibra, ali i da pokaže da joj je stalo do svog stanovništva. Ako dijalog bude ugrožen, postoji rizik da ni Beograd ni Priština neće moći da kontrolišu situaciju na severu Kosova. Treba imati u vidu da su sve članice EU podržale dijalog. Mi ovde ne govorimo samo o integraciji Srbije u EU, već i Kosova. Bilo kakav zastoj tog procesa imaće ozbiljne posledice na obe strane, na trud koji je uložen i, ne zaboravimo, na stanovništvo i Srbije i Kosova. Tehnički dijalog će, najverovatnije, biti završen do kraja ove godine. Zatim će uslediti politički dijalog, koji će odrediti odnos Srbije i Kosova u EU.

Šta mislite o opciji da Beograd i Priština razgovaraju i o situaciji na administrativnim prelazima?

– Bez obzira na napetu situaciju, 2. septembra u Briselu je došlo do sporazuma o carinskim pečatima. Ipak, Beograd je pod uticajem unutrašnje politike. U suprotnosti sa ciljem da se osiguraju srpski interesi, barikade će oštetiti srpsku ekonomiju i prouzrokovaće velike gubitke preduzećima iz Srbije. Ne vidim razlog da se ponovo otvore neka pitanja u okviru dijaloga. Ipak, razmene mišljenja o tome kako da se obezbedi slobodno kretanje robe i ljudi je od međusobnog interesa i Srbije i Kosova i to bi trebalo bi postane normalan vid konsultacija između dve susedne zemlje i da do toga dođe nezavisno od bilo kakvog mehanizma pregovora.

Kako vidite razrešenje kosovske krize?

– Svesna sam da je to još „vruć krompir“, ali Beograd treba da razmisli o svom pristupu prema Ahtisarijevom planu i razmotri njegove odredbe, jer taj dokument predviđa visok stepen autonomije za Srbe sa severa Kosova. Što se Beograd bude više koncentrisao na zaštitu prava svih građana na Kosovu, evrointegracija Srbije biće manje ugrožena. Niko ne može da očekuje da se situacija odjednom promeni. Potrebni su vreme, energija i politička volja svih strana uključenih u ovaj proces. Na primer, neki mogu da pomisle da je nemačko-nemački sporazum („sporazum o dve Nemačke“) kreativno rešenje za neko vreme. Ili bi možda neke izmene Ahtisarijevog plana mogle da budu deo kompromisa. Da bi obe strane sačuvale ugled, moglo bi se to nazvati i kao zajednička odgovornost Beograda i Prištine, koji bi mogli da uključe kosovske Srbe južno i severno od Ibra u pregovaračke timove uoči nove runde dijaloga. U svakom slučaju, to bi bio dugoročni napor koji će se desiti u okviru evropskih integracija.

Prema vašem mišljenju, da li Srbija može da dobije status kandidata i datum početka pregovora za članstvo u EU do kraja ove godine?

– Ukoliko situacija na Kosovu ponovo ne eskalira, ubeđena sam da će Srbija dobiti status kandidata do kraja ove godine. Međutim, skeptična sam da će dobiti i datum početka pregovora. Dosad je kosovsko pitanje bilo kamen spoticanja za Srbiju i zato Beograd i Priština moraju da pronađu model koji će da funkcioniše. Mora se imati u vidu da, i kada bi pregovori počeli, potpis o pristupanju ne bi bio stavljen sve dok Beograd i Priština ne pronađu rešenje. Za Srbiju će biti veoma važno da ne izgubi zamah u sprovođenju reformi i nastavi težak rad da se pripremi za proces pregovaranja, kada za to dođe vreme. Ako Srbija dobije status kandidata, to bi pomoglo proevropskim snagama da nastave reforme. Uz proces pridruživanja Uniji, Srbiji je potreban i politički i ekonomski progres, a to nije samo pitanje datuma pregovora, već i političke volje.

Dobrosusedske veze su ključ za EU

– I Srbiji i Kosovu je članstvo u EU strateški cilj i dobrosusedske veze su ključ za ulazak u Uniju. Proces pregovaranja trebalo bi da odvede i Srbiju i Kosovo u EU. U tom smislu, kosovska kriza biće završena čim dve strane uspostave dobre susedske odnose, zaključe individualne pregovore sa EU i onda postanu članice Unije – ističe Johana Dajmel.