Foto: EPA-EFE/ ALEKSANDAR PLAVEVSKIIzbori 2022. godine sve su bliže, o konkretnim predlozima iz dijaloga vlasti i opozicije na dve koloseka još uvek je teško govoriti, a takozvana „bojkot-opozicija“ ne krije svoje nezadovoljstvo predlogom evroparlamentaraca, ocenjujući ga neprihvatljivim, pa čak i uvredljivim. Bilo kako bilo, jedno od ključnih pitanja kojima će opozicija morati da se pozabavi narednih meseci jeste kontrola izbora na samim biračkim mestima, a Demostat s tim u vezi razmatra da li je i koliko učinkovita praksa postavljanja kamera na birališta, koju su neke zemlje već isprobale.
Ovu temu obrađivao je specijalizovani portal „ACE Electoral Knowledge Network“, koji prikuplja znanja i iskustva o izbornim procesima širom sveta. Pomenuti sajt je 2014. godine obrađivao temu koje zemlje u svetu su koristile ili koriste kamere na izbornim mestima, u cilju izgradnje poverenja i transparentnosti i kako su te države ocenile to iskustvu, ako se u obzir uzmu troškovi i koliko je takva praksa doprinela poverenju birača.
Prema njihovim podacima, Rusija, Ukrajina i Gruzija koristile su kamere na izborima 2012. godine, Azerbejdžan još 2003, zatim 2008. i 2010, a Sijera Leone, Kolumbija i Albanija tokom glasanja 2009. godine. „ACE“ je na osnovu iskustava iz pomenutih država, napravio sažetak prednosti i mana upotrebe kamera tokom izbornog procesa.
U prednosti ubrajaju to što korišćenje kamera može pružiti snimak fizičke organizacije, rasporeda biračkih mesta i objekata za prebrojavanje glasova. Takođe, snimanje može da omogući brzo prebrojavanje podataka o glasanju, digitalizaciju biračkih spiskova, ali i da spreči praksu kupovine i prodaje glasova. Kamere, prema oceni „ACE“-a, mogu da spreče političke progone, a naposletku mogu da služe kao bezbednosne kamere.
Zamiljivo, spisak mana je podugačak. Pre svega, postavljanje kamera može da umanji poverenje birača, ukoliko imaju na umu da je tajnost glasanja ugrožena. Dalje, kamere se obično u većoj meri koriste tokom samog glasanja, ali ne i za vreme prebrojavanja glasova. Upotreba kamera u nekim slučajevima nije pravno regulisana, što dodatno kompromituje tajnost glasanja i zastrašuje birače.
Takođe, postavljanje kamera u ruralnim područjima može da zastraši birače jer oni, prema nalazima, pretpostavljaju da se glasanje nadzire zato što su oni sloj stanovništva koji je niže obrazovan. Proces nabavke kamera zna da bude skup, naročito ako se iste koriste samo jednom, a one mogu pokazati „dobro snimljene“ prekršaje, ali ne i manipulacije u biračkim spiskovima. Troškovi uključuju nabavku opreme, transport, održavanje i popravke, umrežavanje, instalaciju, električnu energiju, uklanjanje i ljudske resurse potrebne za obavljanje tog posla. Kamere posle izbora treba održavati i pravilno skladištiti, a to znači dodatne troškove za državu.
Spisak zamerki se tu ne završava. Primećeno je da pristup snimcima nije omogućen svim zainteresovanim stranama, dok su posmatrači izrazili zabrinutost da bi vlada mogla da iskoristi snimke da identifikuje koji su posmatrači bili na određenim biračkim mestima, kako bi ih kaznili zbog prijavljivanja nepravilnosti.
Na kraju, pomenuti specijalizovani portal daje preporuke kriterijuma za uspešnu upotrebu. Prema njihovom sudu, korišćenje kamera na izborima treba da bude dobro promišljena odluka, oko koje će se saglasiti svi akteri i koju će podržati birači. Njihovu upotrebu potrebno je valjano regulisati zakonom. Kamere treba da budu nabavljene na transparentan način, a preporuka je da se iste koriste radi očuvanja tajnosti glasanja, jer je to univerzalno ljudsko pravo i osnovni uslov demoratije. Naposletku, ako se kamere koriste, trebalo bi da postoje jednostavne i lake procedure za dobijanje snimaka.
Podsećanja radi, tada premijer Rusije Vladimir Putin, zatražio je 2011. godine od izborne komisije da se na svih 90.000 glasačkih mesta u Ruskoj Federaciji postave veb-kamere, koje bi svakome omogućile da preko interneta vidi šta se događa na biralištu. On je to predložio odgovarajući na pitanje novinara o nepravilnostima na izborima koje je kritikovala opozicija u Rusiji, nakon što je njegova Jedinstvena Rusija pobedila sa skoro 50 procenata glasova.
Kako je javio portal Kossev, predstavnici kosovske i albanske Centralne izborne komisije potpisali su sporazum o pozajmici 50 kamera koje će se koristiti za predstojeće lokalne izbore na Kosovu, u Centru za prebrojavanje i rezultate.
Glavni urednik Demostata Zoran Panović navodi da se na osnovu predloga evroparlamentaraca vidi da su dve najbitinije stvari u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji mediji i sam izborni proces, suštinski kontrola biračkih mesta, te da bi postavljanje kamera bio korak napred. Ipak, on napominje da one ne bi smele da ometaju sam čin glasanja koji mora da bude tajan i ukazuje da njihova primena mora biti zakonski regulisana. Panović podseća da po novom zakonu svaki tehnički pregled za vozila mora da bude sniman kamerama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
