Svaki treći ili četvrti građanin Srbije je protiv evropskih integracija, uspostavljanja dobrih odnosa sa Albancima, Bošnjacima i Hrvatima, i ostalim državama u regionu, saradnje sa NATO, i sličnim vrednostima koje ne nose predznak nacionalnog. Međutim, istraživanje Stratedžik marketinga da je popularnost Vojislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke i Haškog optuženika skočila do skoro sedam odsto biračkog tela, čime se SRS pozicionira na treće mesto, istraživači javnog mnjenja iz drugih kompanija koje se bave istim poslom, u izjavi za Danas potvrđuju trend rasta rejtinga te stranke, ali relativizuju podatak o tome da zauzima treće mesto.


Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kaže za Danas da novo istraživanje predstavljaju za nekoliko dana, ali da su prema prethodnom od pre mesec dana radikali beležili četvrto mesto. Prema njegovim rečima, naprednjaci su prvi, SPS drugi, dok su demokrate sa 7,3 odsto podrške bili treći. Radikali su, dodaje, pre mesec dana imali šest odsto, a ne očekuje se veći porast ni u novom istraživanju.

„DS već dugo ima negativan trend i kreću se od šest do osam odsto, u zavisnosti od trenutka. Radikali su, s druge strane, rejting popravili na 'krilima' Šešelja. Oni su na izborima imali dva i nešto odsto, a onda im se podrška za oko sedam meseci popela na šest odsto“, objašnjava Pejić.

Kakav će dalji trend imati SRS, zavisiće, kako kaže, od sudbine Šešelja i postoji mnogo scenarija. „Ako Šešelj ostane tu i bude aktivan, verovatno bi radikalima skočio rejting. Ukoliko se vrati u Hag, na kratko bi dobili više, jer bi se mnogi saosećali sa time, ali to bi bio skok samo kratkog daha. Sve partije u Srbiji su vezane za lidere, a to se u punom smislu reči vidi na primeru radikala“, napominje Pejić.

Prema rečima Đorđa Vukadinovića, urednik Nove srpske političke misli, koja je nedavno radila istraživanja javnog mnjenja o rejtingu stranaka kaže da rejting SRS jeste u porastu još od Šešeljevog povratka iz Haga.

„Ali, ipak, po našim nalazima, nema ni pomena da je treći, četvrti je (iza SNS, DS i SPS), ali sada već solidno iznad cenzusa, negde između 6 i 7 odsto. No, eventualni povratak u Hag taj bi rejting lako mogao da surva i uruši. Takođe, zanimljivo je da je paralelno sa rastom rejtinga Šešelju rastao i broj negativnih ocena, dok je, recimo, do novembra prošle godine bilo obrnuto, imao je solidne ocene, ali malo glasača. U osnovi, ovaj rast je posledica toga što se SRS vratio procenat-dva razočaranih birača SNS i nema tu prostora za preveliki rast – to premijer namerno malo diže paniku da bi zabrinuo zapad i sebe predstavio kao branu desnom ekstremizmu“, zaključuje Đorđe Vukadinović.

Đorđe Vuković, programski direktor CESID-a, ističe za Danas da nije bilo drastičnih promena od poslednjih istraživanja, pre oko mesec dana, kada je Šešelj zauzimao četvrto mesto.

„Postoji veliki broj građana koji zastupaju takve vrednosti, vrednosti Šešeljeve politike. To znači zaoštreni odnosi sa regionom, loši odnosi posebno sa Albancima, Bošnjacima, Hrvatima, nepoverenje prema EU, nikakvih odnosi sa NATO… Takvih je oko 25 do 30 odsto građana. Pitanje je samo okolnosti i vremena kada će doći do njihovog biračkog ispoljavanja. Potencijali su dosta veliki“, zaključuje sagovornik Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari