Potpisan memorandum za obnovu pruge Beograd-Zagreb

Pošto su potpisali memorandum, koji predviđa zajedničku rekonstrukciju pruge Beograd – Zagreb, Butković i Mihajlović su poručili da je taj projekat važan za povezivanje dve zemlje i celog regiona.

Na ovaj način pokazujemo da je povezivanje način da budemo tu jedni za druge i rešavamo i te nefizičke barijere, bar u infrastrukturi, rekla je Mihajlović.

Ona je istakla da, bez obzira na iznos, obnova pruge Beograd – Zagreb predstavlja ulaganje u budućnost i da je najvažnije infrastrukturno i transportno povezivanje.

Danas voz između Beograda i Zagreba putuje čak sedam i po sati, a naš plan je da je rekonsturišemo za brzine od 160 kilometara na čas i da to bude najviše do četiri sati vožnje, ukazala je Mihajlović.

Prema njenim rečima, naredne nedelje počeće tehnički razgovori, pri čemu će se ove godine raditi na projektno – tehničkoj dokumentaciji, za koju se procenjuje da treba između 8 i 10 miliona evra.

Mihajlović je navela da je na srpskoj strani rekonsturisano sedam i po kilonetara pruge, a tehnička radna grupa bi u roku od mesec dana trebalo da definiše na koji način će dve države aplicirati za EU fondove.

Butković je na konferenciji za novinare u Palati Srbija rekao da se konkretni radovi mogu očekivati u 2019. godini i da je za obnovu dve trećine pruge Beograd – Zagreb, koliko prolazi kroz Hrvatsku, potrebno oko milijardu evra.

On je predočio cilj Hrvatske je da se prevoz ljudi i tereta vrati na taj koridor.

Prema njegovim rečima, finansiranje za Hrvatsku kao članicu EU nije problem i biće isključivo iz evropskog fonda.

Butković je dodao da je potpisani Memorandum izraz spremnosti dve države da snažnije krenu u rekonstrukciju pruge, da je Hrvatska otvorena za saradnju sa Srbijom i da je najvažnije što će zajednički nastupiti prema evropskim fondovima.

Naveo je da je Hrvatska dve deonice tog koridora izgradila i da je u fazi projektovanja deonica Okučani – Vinkovici.

Potpisivanju Memoranduma prisustvovala je ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović.

Ona je navela da Hrvatska, kao članica EU, može da koristi kohezione fondove za razvoj regionalne infrastrukture čak i do 90 odsto finansiranja, dok Srbija kao zemlja kandidat ima na raspolaganju nekoliko EU programa, pošto je pruga deo transevropske saobraćajne mreže važna za povezivanje u regionu.

Ona je predočila da Srbija i Hrvatska svakako zajedno mogu dobiti više novca.

Domaćini su prijem za goste iz Hrvatske priredili u sali Jugoslavija.