„Neka fantomska lista mogla bi da odlučuje o vlasti u Beogradu“: Koliko su izbori već sada pošteni?

„Nije ovo prvi, ni poslednji put da na izborima učestvuju fantomske liste. Prosek listi na republičkim izborima u poslednjih nekoliko godina bio je dvadesetak, od čega su trećina fantomske, za koje nije jasno kako su uspele uopšte da se kandiduju. I ove godine imamo niz primedbi sa zloupotrebom overitejima, sa načinom prikupljanja potpisa, izbornih listi i zloupotrebom položaja nacionalnih manjina za nečije interese“, navodi Stojanović i dodaje da očekuje da će se, pored sporne liste bivšeg ministra, Ruske stranke i nekih dugih, broj sumnjivih lista, sa sumnjivim potpisima, do nedelje, kada ističe rok za prijavljivanje, samo umnožiti.

Fantomske liste mogu biti presudne za formiranje vlasti u Beogradu

Na pitanje kako je moguće da ljudi nisu potpisali podršku listama a da se njihovo ime pojavljuje na spisku, politikolog Stojanović objašnjava da to znači da su neki overitelji uzeli bazu podataka koje imaju lokalne samopuprave, da su upisali neke ljude, falsifikovali potpise i omogućili listama da učestvuju na izborima.

„Drago mi je što ljudi koji su sada u GIK-u to proveravaju, jer to je bio slučaj i prošle godine i na izborima 2020. godine sa listama koje su imale veliki broj overenih potpisa u nekim opštinama -Novi Bograd, Zemun, Vranje. SNS je imao inetresa da što više izbornih listi izađe na izbore, pomogao je i nekim izbornim listama kako bi one otkinule neki glas opozicionim strankama da ostanu ispod izbornog cenzusa. Te fantomske liste uticale su i na krajnji ishod izbora na broj članova u gradskim i republičkim izbornim komisijama. Sve to ima za cilj da se na „prijateljskom nivou“ nekome pomogne, da osvoji neki mandat koji će biti presudan za formiranje vlasti u Beogradu“, zaključuje Stojanović.

Iza krađe izbora stoji dobra priprema

Na pitanje kako se mogu zloupotrebiti manjinske stranke, Zoran Alimpić, član GIK-a objašnjava za Danas da je zapravo reč o zloupotrebama olakšica koje imaju manjinske stranke. I on poput Stojanovića tvrdi da je ovo što se sada dešava sa fantomskim listama samo odlična priprema za izbornu krađu koja predstoji. Iza svakog uspešnog projekta, kaže , stoji dobra priprema, pa to važi i za krađu izbora.

“Izbornim zakonima koji su promenjeni prošle godine, predviđen je niz pogodnosti za manjinske liste, što naravno uopšte nije sporno. Sporni su pokušaji zloupotrebe ovih manjinskih prava, što je ovde očigledno slučaj. Što se pogodnosti za manjine tiče, oni za predaju liste za gradske izbore ne moraju da predaju 3.000, već 1.500 potpisa građana, a za republičke moraju da predaju 5.000 potpisa, a ne 10.000 kako važi za ostale”, navodi sagovrnik Danasa.

Dodaje da za manjinske liste ne važi izborni cenzus od tri odsto, nego prirodni, odnosno 0, 6 odsto.

Imamo potvrde i ljudi da nisu potpisali listu Miše Vacića

„Ukoliko osvoji taj broj glasova, prvi na manjinskoj listi ulazi u gradsku Skupštinu. Tako bi recimo Rade Basta, kao Bunjevac mogao da uđe u gradski parlament i da u nekom narednom formiranju većine bude tas na vagi“, kaže Alimpić i dodaje da je listu koja se vodi kao koalicija dve bunjevačke stranke predao Mirko Bajić iz Saveza bačkih Bunjevaca, a da je prvi na listi Basta koji nije njihov član i nije Bunjevac. Dodaje da je slična situacija i sa Ruskom listom, gde nema nikakvih Rusa.

On napominje da i na listi Miše Vacića ima ljudi koji tvrde da nisu potpisali njegovu listu, ali koji ne žele da sa tim izlaze u javnosti raznoraznih razloga.

Uočene nepravilnosti i na listi Dobro jutro Srbijo

„Slične probleme pronalazimo u svim manjim listama, pa nažalost i u listi koju su predali Saša Radilović i Boris Tadić. I tu smo pronašli fantomske potpise koji nisu mogli da se tu nađu bez saradnje overitelja u gradskim opštinama. Nismo našli da je to radio neki notar. Od opštine Voždovac sam tražio odgovore u vezi Ruske liste ko su overitelji, gde su rađene overe i kada, ali sam danas dobio odgovor da će me o tim podacima obavestiti za mesec dana. Znači kada prođu izbori“, navodi Alimpić.

Prema njegovim rečima činjenica je i da svaka od predatih lista dobija svog predstavnika na listi Proširenog sastava GIK. U GIK vlast, odnosno SNS i SPS imaju jednog člana više. Odnos je 8 prema 7, u korist vlasti.

„Kada su naprednjaci i socijalisti predali svoje izborne liste, vlast je dobila još dva člana u Proširenom sastavu GIK. Onda je opozicija počela da predaje svoje liste, pa se broj članova vlasti i opozicije izjednačio. Svaki put kad dođe do izjednačenja, pojavljuju se lažne manjinske liste, objašnjava sagovonik Danasa.

SNS i SPS važna prevlast u GIK-u zbog krajnjeg ishoda izbora

Dodaje da je najpre to bila Ruska lista, a kad je Narodna stranka predala listu i ponovo došlo do izjednačenja pojavila se ova lista na kojoj je Basta, pa onda i Vacićeva lista.

„Iako su predstavnici svih opozicionih lista izneli veliki broj primedbi na dokumentaciju, uključujući falsifikovane potpise koji su otkriveni tako što smo pitali potpisnike čija smo imena prepoznali da li su potpisali za ovu listu, Vacićeva lista je proglašena iste večeri. Tako je vlast povećala svoju glasačku mašinu u GIK-u jer sa Ruskom listom sada imaju 11 glasova, a sa Vacićevim predstavnikom imaće 12. Sve opozicione stranke imaju sada ukupno 10 predstavnika.

Na pitanje zašto je to važno, sagovornik Danasa odgovara da sve te stvari mogu odlučivati pobednika na izborima.

Tek dolaze bitne odluke i lomljenje rezultata i zato je vlastima važno da uvek imaju većunu i u RIK-U i u GIK-u. Jer kada dođe do izbora u GIK se glasa o prigovorima, glasa se o tome da li će izbori biti ponovljeni na nekom biračkom mestu, donosi se odluka o tome da li će neke kutije ponovo biti otvorene i glasovi prebrojani. Sve te stvari mogu odlučiti pobednika“, zaključuje Alimpić.

Basta poručuje da ga ne zanima ni vlast, ni opozicija

Šta na optužbe o predaji fantomske liste sa falsifikovanim potpisima kaže bivši ministar privrede Rade Basta nismo uspeli da saznao .

„Ja na gluposti ne odgovaram“, napisao je Basta u kratkoj poruci i dodao da će se uskoro oglasiti , jer čeka odluku GIK-a.

Uskoro je usledio poziv i na pitanje da li je njegova lista ispravila nepravilnosti koje su uočene , odgovorio je kratko -ispravićemo. Nije želeo, međutim, da odgvori na pitanja kada je postao Bunjevac i kako komentariše optužbe da je deo SNS šeme za krađu izbora u Beogradu, ali i na tvrdnje da su se pojavili ljudu koji imenom i prezimenom tvrde da nisu potpisali njegovu listu.

„Ne želim da učestvujem u svađama. Mene ne interesuje ni vlast ni opozicija, već jasna evropska politika“, naveo je Basta. Da bi nam nakon toga poslao vest da je proglašena lista „Dobro jutro Srbija“, ispd koje je napisao – Oni nemaju ni pet odbora“.