Foto: MSP„Najava izrade strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike još jedan je ishitreni potez Vlade Srbije i predsednilka Aleksandra Vučića, koji je došao kao posledica silnih emocija nakon glasanja u Savetu Evrope i debakla srpske državne politike i diplomatije oko Kosova“, napominju sagovornici Danasa, komentarišući najavu izrade strategije spoljne politike.
„Ukoliko se pri pisanju te startegije spoljne politike naši političari budu držali narativa koji slušamo nekoliko poslednjih dana, ne samo da nećemo vratiti stare prijatelje i steći nove u svetu, nego ćemo izgubiti i one koje već imamo. Očito je da će nova srpska spoljna politika sada definitivno potvrditi da Srbija nije na evropskom putu“, smatraju sagovornici Danasa.
Srbija će poštovati princip reciprociteta u spoljnoj politici
Vlada Srbije i predsednik države Aleksandar Vučić, dan nakon glasanja u Savetu Evrope i potvrđivanju kandidature Kosovu, najavili su izradu strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike“, koji će na „precizan način definisati odnose Srbije sa drugim zemljama“.
Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, cilj ovog dokumenta je „poštovanje partnera i prijatelja Srbije koji nedvosmisleno pružaju podršku teritorijalnom integritetu zemlje i u skladu sa principima međunarodnog prava tako se ponašaju u svim međunarodnim organizacijama“. Precizirano je da će se u budućoj strategiji spoljne politike „voditi računa o bilateralnim odnosima i da se neće izlaziti iz granica reciprociteta“.
„Taj novi dokument uneće dubinske i suštinske promene, shodno odgovornom odnosu prema našoj zemlji, a poštovanje međunarodnog prava biće prvi stav strategije“, navedeno je u saopštenju.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić dodatno je objasnio da Srbija ne sme da sebi seče ruku ili nogu i prekine odnose sa svima u svetu, ali da mora promeniti ponašanje prema prijateljima.
„Moramo da promenimo u svom ponašanju da one koji su prijateljski nastrojeni prema nama više poštujemo nego što smo do sada činili, da ne zaboravimo prekosutra i da uvek znamo da su nam Španija, Mađarska, Kipar, Rumunija, Azerbejdžan i Gruzija ispred svih drugih“, rekao je Vučić, ne krijući da je razočaran glasanjem Crne Gore i Ukrajine u Savetu Evrope i potvrdio da će Srbija recipročno poštovati teritorijalni integritet zemalja koje poštuju integritet Srbije.
Đukić: Potpuni krah spoljne politike sedenja na dve stolice
Srećko Đukić, diplomata i publicista ocenjuje za Danas da će očito nova srpska spoljna politika sada definitivno potvrditi da Srbija nije na evropskom putu, a njeni „fundamenti“ su , kako kaže, saopšteni na jučerašnjoj konferenciji za štampu i u drugim istupima najviših čelnika Srbije.
„Očito da se do toga rešenja došlo posle silnih emocija oko Saveta Evrope i „debakla“ srpske diplomatije oko Kosova. Nema sumnje da se radi o još jednom ishitrenom koraku srpske državne politike i potpunom krahu spoljne politike aktuelne vlasti koja punu deceniju pokušava da sedi na dve stolice, da je i na istoku i na zapadu“, navodi sagovrnik Danasa.
Prema njegovim rečima onako kako je juče afektu nastupila, Srbija bi mogla reći zbogom EU, ali to je ne bi ni u kom slučaju oslobodilo ni najnovijeg Briselskog sporazuma ni Ohridske agende.
„Njihovo nesprovođenje mođe nam doneti sankcije tačno, kao što nam sankcije može doneti i to što nismo uveli sankcije Rusiji. Nalazimo se pred ozbiljnim problemima, možda najsloženijim posle 5.oktobra 2000.godine“, ocenjuje Đukić.
Latinović: Ukoliko u Startegiji prevlada aktuelni narativ izgubićemo i postojeće prijatelje
Branka Latinović, član Foruma za međunarodne odnose evropskog pokreta i ambasador u penziji smatra da je dobra vest što se radi na Strategiji spoljne politike Srbije, jer nam nedostaje taj dokument kao bazna osnova za definisanje temelja vođenja spoljne politike.
Takav dokument, kaže, treba da sadrži glavne postulate za dugoročno vođenje spoljne politike, i ne treba da odražava trenutne teškoće i nezadovoljstvo u vezi sa određenim događajima, ili situacijama.
„Strategija treba da sadrži dovoljno razređenih elemenata, alata koji će pomoći da se, uz njihovu pomoć, razrade i usvoje najbolja buduća rešenja. Imajući u vidu rečnik koji naši političari koriste, a posebno juče i danas, imam utisak da sa takvim rečnikom nećemo moći da vratimo stare prijatelje, nove nećemo steći, a pitanje je i koliko ćemo uspeti da zadržimo sadašnje prijatelje. Ukoliko taj narativ prevlada i kod pisanja buduće Strategije, to će stvoriti nove probleme kod utvrđivanja, definisanja i sprovođenja naše spoljne politike“, objašnjava Latinović.
Napominje da glasanje u međunarodnim organizacijama ne odražava samo stav te zemlje prema pitanju o kojem se glasa, već ono odražava i ukupne bilateralne odnose. Međunarodne organizacije su i ogledalo bilateralnih odnosa, u situacijama kao što je bila ova u Strazburu.
Prema njenim rečima, ukoliko je neko uzdržan prilikom glasanja, onda se treba zapitati i zašto je uzdržan, ili je izašao iz sale? Trenutak jeste težak, ali treba iznaći modalitete da se to stanje prevaziđe, kako se Srbija ne bi ponovo našla u situaciji, sličnoj onoj iz 90-tih, izolovano i sa malo prijatelja.
Srbiji nedostaje ministar spoljnih poslova od „zanata“
„Strategija treba da odiše pozitivnim duhom, kreativnim rešenjima, da proširi i obogati taj dokument, a sadašnji momentum ma koliko bio kompleksan, ne sme da limitira našu spoljno političku aktivnost i prisustvo na međunarodnoj sceni“, ističe Latinović i dodaje da našoj diplomatiji nedostaje puno, pre svega stručan i osposobljen kadar, kao i ministar spoljnih poslova od „zanata“, koji će biti sposoban da odgovori novim izazovima koje nameće sadašnje preoblikovanje međunarodnih odnosa, koje se dešava.
Sagovornici Danasa ističu da su ambasadori posebna priča, jer u značajnom broju slučajeva ne predstavljaju adekvatan izbor za poziciju koju zauzimaju.
„Ne znam po kojim se kriterijumima biraju. Ali su evidentno struka, znanje stranih jezika i sposobnost za obavljanje te funkcije, manje relevantni kod donošenja odluke o njihovom izboru. To što u spoljno-političkom timu predsednika države nema karijernih diolimata dosta toga govori. Zašto je to tako ne znam,ali to je bila praksa za vreme Jugoslavije. Vrhunske diplomate, kao što je bio Milovoje Maksić i drugi, bili su spoljno-politički savetnici u Predsedništvu. Ujedno, takva osoba uvek predstavlja i sponu između Kabineta šefa države i Ministarstva spoljnih poslova, radi lakše i frekventnije komunikacije“, napominje Latinović.
Sagovornici Danasa tvrde da su se međunarodni odnosi značajno promenili i menjaju se i dalje i da ne znamo kako će međunarodna scena izgledati za godinu, dve.
Dodaju da su neki obrisi vidljivi, ali nisu okončani. I upravo zbog tih predstjećih promena potreban je stručan kadar u srpskoj diplomatiji- eksperti za bilateralne odnose, multilateralu do onih za klimatske promene, ljudska prava, za IT i dr.
I iznad svega potrebni su dobri poznavoci međunarodnih odnosa i analitičari, koji ce prepoznati esenciju promena.Sve to pokriva diplomatija jedne zemlje. Jugoslavija je imala veliku, istaknutu diplomatija na svetskom nivou jer je, pre svega, imala izvanredne, obrazovane kadrove , dok se izbor diplomatskog osoblja Srbije bazira na nagradi i političkoj podobnosti,
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
