Potraga za beguncima po formiranju vlade

Saradnja Srbije s Haškim tribunalom bila je u sredu glavna tema izveštaja predsednika Tribunala Fausta Pokara i glavnog tužioca Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN.
Pokar je naglasio da su četvorica optuženika – Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić – i dalje u bekstvu, a Tribunal neće zatvoriti vrata sve dok se ovim optuženima ne bude sudilo i pozvao Savet bezbednosti da jasno stavi do znanja da će međunarodna zajednica ovu četvoricu optuženih izvesti pred sud i nezavisno od predloženih rokova strategije okončanja rada suda 2010. On je izrazio i razočaranje zbog toga što Srbija nije ostvarila odgovarajuću i revnosnu saradnju prilikom uručenja poziva za svedočenje jednom od ključnih svedoka u aktuelnom suđenju pred Tribunalom. Ništa blaži u oceni nije bio ni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc.

Čurkin nezadovoljan radom Tribunala

Njujork – Stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin zatražio je na zasedanju SB UN podroban izveštaj od predstavnika Haškog tribunala o slučajevima vađenja ljudskih organa koje je navela bivši glavni tužilac Tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci“. Čurkin je naglasio da se stiče utisak da Tribunal ozbiljne optužbe za masovno nasilno vađenje ljudskih organa jednostavno ingoriše pod različitim izgovorima i izrazio nezadovoljstvo radom Haškog tribunala.

Olga Kavran, portparolka Tužilaštva, kaže za Danas da Tužilaštvo ne zna tačnu lokaciju preostale četvorice optuženika.
– Tužilac je rekao da smatra da Srbija do njih može doći, jer im je tu mreža podrške i najbliži članovi njihovih porodica – ističe Kavranova.
Po njenim rečima, izveštaj o saradnji koji je Nacionalni savet uputio SB nisu primili, ali prema onome što je ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović rekao moglo se videti da se izveštaj odnosi na proteklih nekoliko godina, a izveštaj Tužilaštva na proteklih šest meseci. Kavranova navodi da ni jedan od preostala četiri begunca nije uhapšen, nije bilo saradnje u vezi sa dostavljanjem određenih vojnih dokumenata, pa je Tužilaštvo bilo primorano da pre nekoliko nedelja podnese zahtev za izdavanje obavezujućeg naloga od suda i da „saradnja funkcioniše“, to ne bi bilo navedeno u izveštaju. Ona je ipak kao pozitivan korak navela akciju oko hapšenja Župljanina.
– Koliko se može videti iz medija – i zvaničnici u Srbiji potvrđuju da u ovoj političkoj situaciji nije realno očekivati da saradnja s Tribunalom bude potpuna – kako bi onda izveštaj mogao govoriti o takvoj saradnji. Saradnja sa Tribunalom je međunarodna obaveza države bez obzira na to ko u njoj formira Vladu i nadamo se da će se ta saradnja intenzivirati – zaključila je Kavran.
Ipak, srpske vlasti ne očekuju političke posledice zbog negativnog izveštaja glavnog tužioca Tribunala pred Savetom bezbednosti, a predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, Rasim Ljajić, kaže da će aktivnosti u vezi s hapšenjem preostalih haških optuženika biti intenzivirane nakon formiranja nove vlade.
– Ne očekujem praktične političke konsekvence, ali nije prijatno da vas pominju u negativnom konteksu u Savetu bezbednosti, ma o čemu da je reč. Nakon formiranja vlade mi ćemo intenzivirati potragu za njima – naveo je Ljajić.
On je dodao da ne postoje operativni podaci koji bi ukazali gde se eventualno nalazi neko od haških optuženika, ali i da nije tačna Bramercova ocena da su oni na dohvat ruke Beogradu i da samo od političke volje Beograda zavisi da li će oni biti izručeni ili ne.
Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta, kaže za Danas da se to telo ne bavi potragom za preostalim haškim optuženicima, ali da sarađuje u okviru svog posla sa organima koji se i time bave.
– Nije mi poznato da je u poslednje vreme dostavljen bilo kakav podatak o tome gde se nalaze preostali optuženici niti od Tužilaštva, niti od bilo koga drugog. Tužilac Bramerc je izneo svoje čvrsto uverenje da su oni na dohvat ruke našim vlastima, ali nije rekao na osnovu čega bazira to uverenje. Na osnovu dosadašnjeg rada uveren sam da bi naši nadležni organi lišili slobode svu preostalu četvoricu kada bi znali gde su – ističe Ignjatović.
Ignjatović dodaje da je Srbija isporučila 42 lica od 46 optuženih, a Savet rešio više od 95 odsto svih zahteva za pomoć, oslobodio sve osobe dužnosti čuvanja tajne za koje je Tužilaštvo to tražilo, istražiteljima Tribunala dozvoljen je pristup državnim arhivama, postupljeno je po svim zahtevima za zaštitu svedoka, pa se „mora reći da saradnja postoji i da je barem zadovoljavajuća“. Kako ističe Ignjatović, može se razumeti nezadovoljstvo Tužilaštva u vezi s preostalom četvoricom optuženika, ali se ne mogu razumeti neke ocene u pogledu ostalih vidova saradnje.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, kaže za Danas da je izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala povoljan po Tužilaštvo.
– Izveštaj tužioca Bramerca nije iznenađenje. Ne slažemo se oko toga šta znači saradnja. To nije samo izručenje optuženih, nego i dostavljanje dokumenata. To ne radimo zbog pritiska EU. To je pitanje pravde za žrtve i radićemo i dalje na saradnji – naglašava Vekarić.