Potrebna dva građanska bloka i jedan nacionalni

To ocenjuje politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji odgovara na pitanje našeg lista koje su kolone u opoziciji koje očekuju podršku EU, te da li najave ukrupnjavanja stranaka građanske provenijencije znače stvaranje gužve na proevropskom političkom spektru.

Milivojević podseća da je on jedan od onih koji je posle izbora smatrao da je opozicija koja je bojkotovala izbore bila u pravu, jer je bilo jasno da tamo neće biti regularnih izbornih uslova i da će oni biti ne samo nelegitimni, već i nelegalni.

– S druge strane, imao sam razumevanja za onaj deo opozicije koji je razmišljao pomalo šićardžijski „hajde da probamo da uđemo u parlament, jer, bože moj, tu je udica koja se zove tri odsto cenzusa“. Međutim, ta opozicija se provela kao bosa po trnju, s tim što ja za razliku od „bojkotaša“ ne smatram da je ona samim tim prestala da bude opozicija – ističe Milivojević.

Zbog svega navedenog, on smatra da bi radi „mira u kući“ bilo najkorektnije da jedan od tri opoziciona bloka bude proevropski i građanski koji je izašao na izbore.

– Jer, kao što vidite, imate i proevropski i građanski blok koji nije izašao na izbore. Mislim na onaj deo bivšeg Saveza za Srbiju, a sada Udružene opozicije Srbije, koji je u većem delu građanski. On bi sasvim sigurno hteo da bude jedna posebna grupacija. Mislim pre svega na stranke koje predvode Đilasova Stranka slobode i pravde i na legitimnu Demokratsku stranku, dakle na rukovodstvo koje predvodi Zoran Lutovac, a ne na frakcijsko – objašnjava Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, pomenute stranke mogle bi da čine poseban blok, dok bi treću kolonu činile stranke i pokreti nacionalne opozicije koji su bojkotovali izbore.

– To njih razlikuje od nekih drugih stranaka i time faktički sve tri opcije dobijaju mogućnost da se provere pred biračima kad do izbora dođe, a pre toga da zauzmu principijalan opozicioni stav da novih izbora neće biti dok se ne obezbede normalni izborni uslovi – naglašava Milivojević.

On se osvrće i na predlog gradonačelnika Šapca i lidera Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića za ujedinjenje građanske opozicije u tri tačke.

– To je divna inicijativa, ali ne možete vi iz pozicije nekoga ko je prekršio „zavet bojkota“ i dogovor sa narodom pledirati da vodite buduću građansku opoziciju u kojoj će, na primer, biti Đilasova stranka. To je nemoguće. Bolje je radi „mira u kući“ uopšte ne ulaziti u tu vrstu priče – ukazuje Milivojević.

On navodi da bi pomenuta tri opoziciona bloka mogla da postave neki prethodni dogovor ili pismo o dobrim namerama, kao što je učinila opozicija u Crnoj Gori. Milivojević podseća da su i tamo to učinile tri politički nesrodne kolone, koje znaju šta im je cilj.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, kaže za Danas da je očigledno da se događa određeno prekomponovanje na opozicionoj sceni, gde se traži ukrupnjavanje i stvaranje saveza na osnovu ideološke ili vrednosne bliskosti.

– To ide ruku pod ruku sa stvaranjem Udružene opozicije Srbije kao labavijeg saveza koji sačinjava veći broj stranaka, ali ostaje donekle nejasno koja će biti njegova uloga. Konsolidacija opozicije ujedinjavanjem stranaka i stvaranjem programskih koalicija je svakako dobrodošla i predstavlja preduslov za jačanje opozicije – zaključuje Burazer.