Potrebna podrška svih, pa i opozicije, ali sa distance

Opozicionari nikako ne treba da se mešaju i nameću studentima u daljim koracima. Osim opozicije, i svi građani treba da su na strani studenata jer su prepušteni mahnitosti jednog čoveka. Ali tužno je što akademci ne vide jad i očaj društva u kojem žive već samo svoje probleme. To kažu sagovornici Danasa koje smo pitali treba li opozicija ili ne da podrži protest započet u četvrtak uveče i koliko je tanka linija između podrške, mešanja i politizacije ovog događaja.

Akademci fakulteta u Beogradu, čini se spontano, digli su se posle najave predsednika države da će domovi studenata biti zatvoreni zbog epidemije korona virusa.

Deo javnosti na društvenim mrežama podržao ih je u šetnji i zahtevima, pa se postavlja pitanje treba li to i na koji način da učini i opozicija uzimajući u obzir da je, poslednjih godina, uglavnom ona bila krivac za propast građanskih buna.

Posle predsedničkih izbora 2017. studentski i građanski protest Protiv diktature dosta dugo je odolevao uticajima opozicije i urušio se sam od sebe jer opozicija nije umela ili nije imala snage da artikuliše nezadovoljstvo i brojne zahteve demonstranata.

„Ustanak“ građana u zimu 2018. Stop krvavim košuljama koji je prerastao u Jedan od pet miliona ugasio se kada je opozicija duboko „zavukla prste“ u organizaciju građanskog okupljanja.

Srbijanka Turajlić, profesorka u penziji, postavlja pitanje zašto bi samo opozicija podržala studente.

– Građani treba da podrže studente, isto kao što studenti treba da podrže ljude koji na Banovom brdu brane park, isto kao što ti ljudi treba da podrže građane Novog Pazara, Tutuna, Sjenice. Kada su svi građani Srbije prepušteni mahnitosti jednog čoveka, onda im je jedini spas da svako svakog podrži. Sve dok svako bude pokušavao da reši samo svoj problem tonućemo sve dublje i dublje – navodi ona za Danas.

I sociolog Jovo Bakić smatra da treba svi da podrže.

– Ali je tužno što naši studenti ne vide očaj i jad društva u kojem žive, već samo sopstvene nevolje – ukazuje on za Danas.

Na konstataciju, podrška da, ali ne i mešanje, on odgovara da je u ovom društvu sve imitacija.

– Pa i opozicija, i studenti i njihovi nastavnici. Toliko je nebitno da li se imitacija nečega u nešto meša ili to podržava. Eto, i sam imitiram izjavljivanje nečega za novine, jer kakva korist i od novina i od mene kada je i od javnosti ostala samo imitacija – smatra on.

Docent Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević je precizan i jasan.

– Opozicija u ovaj protest apsolutno ne treba da se meša i mora da ostane na distanci. Em zbog toga što je u pitanju spontan, samonikli protest studenata Beogradskog univerziteta, em zbog toga što ne mogu nikako da doprinesu ostvarivanju zahteva. Takođe, tu je i donekle i pitanje autonomije univerziteta distanca koju naša politika treba da ima u određenoj meri kada govorimo o univerzitetskim stvarima – navodi on za naš list.

Ali, kako dodaje, opozicija može da podrži protest sa distance i ima sve pravo da ga komentariše i iznosi svoje stavove kao što iznosi stavove o protestima protiv malih hidroelektrana, o problemima stanovnika hotela Bristol ili bilo kom društvenom pitanju.

– Nema razloga da vidimo opozicione lidere, koji nisu deo Univerziteta, na tim protestima. Ti protesti su studentski. Ako bi eventualno studenti pozvali građane na podršku, to bi bila donekle drugačija situacija. Ali u svakom slučaju opozicija ne bi trebalo tu da se ističe i igra značajniju ulogu – smatra Spasojević.

Prema njegovim rečima, u političkoj interpretaciji ovog događaja, neka vrsta negativnih političkih poena će ići na račun vlasti i to bi opoziciji trebalo da bude dovoljno.

– Ako je spretna, ona će iz toga politički profitirati. Ali ne mogu to raditi tako što će se zaista uključiti u protest ili ako hoće na njega da utiču  – kaže on. Uz podsećanje da su na početku protesta Jedan od pet miliona političari dolazili, ali da su bili u poslednjim redovima.

– Ta distanca u kojoj vi priznajete pravo nekog aktera da samostalno iznosi svoje stavove je jako važna za pluralizam – zaključuje naš sagovornik.

Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta, za Danas kaže da čak i da želi opozicija, mada on ne vidi da želi, nema nikakvog prostora da se meša u ovaj protest.

–  U jednoj atmosferi opšteg haosa, lagarija i masovnog pomora ljudi, posebno u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, novim merama koje je sinoć najavio predsednik za Beograd, mada ne znam po kom osnovu se on oglašava po ovom pitanju, ugroženi su interesi studenata. I oni su reagovali. Nažalost samo kada su u pitanju njihovi partikularni interesi. Čini mi se da njih ne zanima uzrok lošeg stanja nacije, pa samim tim i uzrok njihovog lošeg položaja, već samo posledice koje se konkretno tiču njihovog boravka u domovima i polaganja ispita. Situacija u kojoj se studenti bave posledicama, bez postavljanja pitanja uzroka nagoveštava i razloge našeg višegodišnjeg sunovrata – navodi Radonjić.