Potrebne izmene Zakona o zaštiti podataka

Zamenica Poverenika Stanojla Mandić pozvala je Vladu Srbije i Ministarstvo pravde i da zajedno sa Poverenikom, razmotre pitanje izmene Zakona, pre početka njegove primene, uvažavajući stavove iznete u toj Studiji.

„Doradom Zakona bi bile otklonjene nejasnoće na koje su ukazivali i predstavnici stručne javnosti i privrede, kao i Poverenik, a koje ga u pojedinim delovima čine teško primenljivim ili gotovo neprimenljivim“, navodi se u saopštenju poverenika.

Kako se navodi, Poverenik je dobio Studiju od Ministarstva za evropske integracije 5. jula ove godine.

Poverenik je naveo da Studija ukazuje na određenu neusklađenost sa Uredbom EU o zaštiti fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka i Policijskom direktivom, kao i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog suda pravde, jer se ograničenja osnovnih prava i sloboda mogu predvideti samo zakonom i samo ako je to nužno potrebno za postizanje legitimnog cilja.

U Studiji se navodi i da Zakon sadrži nekoliko odredaba koje uglavnom samo prenose odredbe Policijske direktive, usled čega su neke od njih veoma deklarativne, neodređene, i kao takve ne doprinose pravnoj jasnoći, a uz to, nalaze se na mnogo mesta u ovom zakonu, što otežava njegovo čitanje i razumevanje.

„Takve odredbe ostavljaju širok prostor za različita tumačenja i primenu po sopstvenom nahođenju. Dobar primer za to predstavlja definicija ‘nadležnih organa’, koja uglavnom prati definicije iz Policijske direktive, bez dodatnog i preciznog određivanja koji su to organi u Srbiji“, navodi se u saopštenju Poverenika.

U Studiji se ukazuje da bi Zakonom trebalo posebno urediti da ona obrada podataka od nadležnih organa koja se ne vrši u posebne svrhe, spada u domen opšteg režima Zakona, odnosno da se na takvu obradu primenjuju njegove opšte odredbe.