„Povampireni“ mit o topljenju tenkova u Železari: Kako ga je pomoćnik ministra odbrane neplanirano razbio

Još 2014. godine narodni poslanik Zoran Živković ukazao je na tehnološku nemogućnost topljenja tenkova u Smederevu, objašnjavajući da logički nije moguće bilo izvesti takvu intervenciju, ali uprkos tome, mit je opstao pod okriljem aktuelne vladajuće stranke.

O pozadini koja se krije iza priče o topljenju tenkova pisao je i dnevni list „Politika“ 2016. godine, čiji su sagovornici pokušali da objasne da Železara nije imala mogućnosti da unese i kapacitete da istopi vojnu opremu pravljenu od livenih delova sa visokim sadržajem hroma, bakra i mangana.

Nasuprot tome, godinu dana ranije, „Politika“ je objavila članak pod nazivom „Srbija nema dovoljno para da proda Železaru“ u kome su razmatrane priče i pisanja pojedinih medija da je bivši vlasnik čeličane, američki „Ju-Es stil”, svojevremeno „pretapao” srpsko naoružanje u Smederevu.

Tom prilikom, Mileta Gujaničić, lider Nezavisnog sindikata metalaca, objasnio je da ne zna da je „Ju-Es stil” to radio, jer vojna oprema nije u fabriku dolazila „u komadu”, ali ipak zaključuje da ima logike da ovo naoružanje završi u železarinim pećima, jer se tim procesom može dobiti više od 10.000 tona kvalitetnog gvožđa.

U maju 2019. godine, Ivan Blagojević, podoficir Vojske Srbije (2002. – 2008.) tvrdio je da je svedok topljenja tenkova u železari Smederevo i za to optužio tadašnju „žutu vlast“, pisao je portal „Espreso“.

Na tvrdnje Blagojevića nekadašnji vojni ministar Dragan Šutanovac je odgovorio tvitom:“U samo dva oglašavanja 2015. i 2018. godine (za koje imam dokaze) ova vlast je prodala 312 tenkova T-55!!! Odakle im ako su istopljeni? Problem su istopljeni mozgovi, a ne tenkovi!“, i objavio zvanične dokumente sa stranice Ministarstva odbrane.

Iste godine, Šutanovac je u autorskom tekstu za „Vreme“ osporio tvrdnje bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića da su tenkovi topljeni u Železari Smederevo, sugerišući da te priče izazivaju podsmeh jer ih je demantovalo rukovodstvo Železare.

Pored demanta od strane rukovodećih, stručnjaci su takođe objasnili da se tenkovi prave od čelika koji se ne mogu topiti u pećima Železare Smederevo.

Par dana ranije, „Novosti“ su pisale o navodima Ljubiše Dikovića da je stanje u vojsci pre 2012. godine bilo u najmanju ruku katastrofalno. Diković je tada objasnio da uprkos „utopljavanju“ vojne opreme zarad ostvarivanja dobiti, novca za vojsku nije bilo.

„Brojno stanje vojske bilo je oko 30.000, a plata ni za jednog od njih. Prodali smo silnu opremu, milione komada municije svih kalibara, protivtenkovske topove, stotine hiljada pušaka, haubice, hiljade prenosivih PVO sistema… Tenkove smo istopili u železari, a u državnom fondu, gde je trebalo da se slivaju ta sredstva za kakvu reformu vojske, novca nije bilo“, tvrdio je on.

Sada, kada se polemika „topljenja tenkova“ ponovo našla za jednu od vodećih tema u političkom prepucavanju, sasvim neočekivano na televiziji „Pink“ 13. februara 2021. godine, tik pred izbore, isplivala je tvrdnja pomoćnika ministra odbrane da tenkovi nisu topljeni u Srbiji.

Pomoćnik ministra odbrane za meterijalne resurse Nenad Miloradović, gostujući u emisiji „Hit – tvit“ kazao je da ove tvrdnje nisu utemeljene, te da militarna oprema nije topljena već sečena u Srbiji, a da je nakon prodaje pretapana ali van granica naše zemlje.

“Tenkovi nisu istopljeni u Železari Smederevo, ali su isečeni i oko 10.200 tona furde sa 500 šlepera je otišlo u Češku. Dakle, nije istopljeno u Železari Smederevo, ona nema tehnološke mogućnosti da topi tu vrstu čelika, ali istopljeno najverovatnije u Češkoj, gde su bili saborni centri za industriju čelika u Evropi koja je tu našu furdu u borbenim oklopnim vozilima otkupila“, objasnio je Miloradović.

Taj čin uništavanja i prodaje vojne opreme pomoćnik ministra vidi kao loše poteze koji su ugrozili realizaciju nekih budućih planova.

“Iz ove perspektive tu je bilo nekih katastrofalnih poteza. Na primer isečeni su protivavionski topovi, dvocevni od 57 milimetara, što je izuzetno perspektivno i oruđe i kalibar. Da su nam oni ostali, drugačije bi se realizovali neki naši sadašnji planovi“, ukazao je on.

Zanimljivu ali i kontradiktornu činjenicu predstavlja tekst „Informera“ objavljen dan pre Miloradovićevog gostovanja, u kome narodni poslanik Aleksandar Mirković optužuje Ponoša za obmane javnosti, sa naglaskom na tome da će ostati upamćen zbog „topljenja tenkova“.

„Pamte ga vojnici i po razmontiravanju, topljenju i prodaji tenkova i vojnog naoružanja u bescenje“, tvrdi on.

Iako je urbana legenda o topljenju tenkova više puta osporena kako od strane rukovodećih, tako i od strane struke, ona traje koliko i vladavina aktuelne vlasti. Ono što ostaje nejasno jeste neslaganje poruka koje se šalju putem medija koje nadkriljuje isti režimski kišobran – sa jedne strane da su tenkovi topljeni u smederevskoj železari, a sa druge da to nije bio slučaj te da je bilo apsolutno neizvodljivo.