Poverenik sporne biografije

Kako je Danas već pisao, raspušteni su odbori za koje je u vrhu SNS ocenjeno da su loše funkcionisali. Predstavnici stranke koji su bili loše organizovani su smenjeni, a stranački organi su postavili nove ljude u opštinama i gradovima, odnosno nove poverenike stranke. Međutim, pojedina kadrovska rešenja zahtevaju i posebnu pažnju javnosti, ne samo zbog opšteg mesta da SNS nema dovoljno kvalitetnih kadrova, nego i zbog moguće sporne biografije.

Tako je novoizabrani poverenik SNS u Somboru Slobodan Stanić osuđen pre desetak godina za ratne zločine pred Županijskim sudom u Splitu na 20 godina zatvora. On je osuđen na tu zatvorsku kaznu u odsustvu i, kako piše u presudi, nedostupan je organima vlasti. U presudi piše da je Stanić počinio kažnjivo delo protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Navodi se da je između 11. i 13. novembra 1991. u mestu u Potravlje, Stanić zajedno sa pripadnicima izviđačko-diverzantske terorističke skupine tzv. TO Gračac – SAO Krajina počinio zločin protiv čovečnosti prema ratnim zarobljenicima.

Slobodan Stanić je prošlog meseca imenovan za predsednika Komisije za imenovanje direktora u Somboru, a ove godine bio je izabran i za Komisiju za praćenje žetve u ovom gradu. Ranije je bio odbornik radikala u istom gradu, iako u rukovodstvu SRS kažu da ne znaju ko je on, a u Somboru je navodno poznat kao „vojvoda“. Meštani kažu da on, inače, nije Somborac, već da se u taj grad doselio pre nekoliko godina.

Potpredsednik Izvršnog odbora SNS Damir Zobenica kaže za Danas da ne zna da je Slobodan Stanić osuđen u Hrvatskoj za ratne zločine, ali ističe da je on zadužen isključivo za unutarstranačku organizaciju u Somboru. „Gradonačelnik Saša Todorović je taj koji komunicira sa građanima Sombora, a on je čovek bez ijedne afere u svojoj karijeri i životu“, napominje Zobenica.

Pokušavajući najpre da utvrdimo da li je poverenik SNS u Somboru i osuđeni na 20 godina za ratne zločine u Hrvatskoj ista osoba, u gradskoj upravi Sombora nismo uspeli da dobijemo podatke o njemu, kao što je na primer njegov datum rođenja. Kada smo preko sekretarice pokušali da kontaktiramo Stanića radi njegove biografije, poručeno nam je da on ne želi da se podaci o njemu objavljuju u novinama, odbivši pritom i da da svoj kontakt i izjavu našem listu.

Kandić: Loš izbor za javnu funkciju

„Sve države u regionu imaju ustavna ograničenja da ne izručuju svoje građane drugim državama. U Hrvatskoj ima veliki broj slučajeva osuđenih ratnih zločinaca koji su osuđeni u odsustvu. Hrvatska je bila u obavezi da preispita sve presude. U svakom slučaju, ko god da je osumnjičen, da se o njemu govori u kontekstu počinioca dela protiv čovečnosti i ratnih zločina je rušenje ličnog dostojanstva. Vrlo je loše zato takvu osobu postavljati na javne funkcije“, ističe za Danas Nataša Kandić, bivša direktorka FHP.