Foto FoNet: Milica VučkovićIako još nema zvanične potvrde iz Beograda, izjava Miroslava Lajčaka o povlačenju pisma koje je tadašnja premijerka Ana Brnabić poslala Briselu, u kojem je izrazila rezerve prema pojedinim aspektima Ohridskog sporazuma i definisala crvene linije Srbije po pitanju Kosova, izazvala je niz reakcija.
Ova situacija ponovo je u prvi plan stavila jedno od ključnih pitanja koje opozicija često postavlja vlastima: da li se kosovsko pitanje instrumentalizuje u svrhu postizanja političkih poena u domaćoj javnosti.
U petak, 6. septembra, Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, izjavio je da je zvanični Beograd povukao pismo koje je tadašnja premijerka Ana Brnabić uputila evropskim zvaničnicima u Briselu, u decembru prošle godine, na dan samita EU i Zapadnog Balkana.
Sadržaj pisma izražava rezerve Srbije prema nekim od obaveza propisanim Ohridskim sporazumom i prvi put pismeno potvrđuje odlučnost Beograda da ne želi da primeni određene članove sporazuma.
„Crvene linije“ koje je Srbija povukla uključuju da bilo koji sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine ne može u sebi sadržati ni de facto ni de jure priznanje Kosova, niti podržavanje njegovog članstva u UN i organizacijama sistema UN.
Neki evropski zvaničnici tada su takođe naglasili da smatraju da su političke izjave srpske vlasti po pitanju Kosova „za domaću upotrebu“. Uzimajući u obzir da je ovo pismo poslato samo nekoliko dana pre održavanja decembarskih izbora, lako se može protumačiti kao pokušaj sticanja političkih poena u predizbornoj kampanji, što potvrđuje kritiku dela javnosti da vlast koristi pitanje Kosova i položaja Srba na Kosovu kao temu za prikupljanje političkih poena.
Kosovski analitičari skeptično su propratili izjavu posrednika EU za dijalog Kosova i Srbije, Lajčaka, tokom njegove posete Kosovu, tražeći potvrdu srpskih vlasti. Od srpskih zvaničnika do sada smo mogli čuti da ne nameravaju da sprovode sporazum u tačkama koje se odnose na suverenitet, teritorijalni integritet Kosova i de fakto i ni de jure priznavanje Kosova, te je ovakav stav analitičara i njihov zahtev da se po ovom pitanju izjasni vlast iz Beograda potpuno opravdane.
Povlačenje ovog pisma moglo bi imati posledice po položaj Srbije u pregovorima i postavlja pitanje šta to znači za budućnost dijaloga između Beograda i Prištine.
I sam kontekst u kom je u javnost dospela informacija o povlačenju pisma bivše premijerke dodatno je čini kompleksnijom, uzimajući u obzir rastuće tenzije između Beograda i Prištine poslednjih nedelja usled zatvaranja srpskih institucija na severu Kosova.
Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke i narodni poslanik, ocenjuje da je povlačenje pisma Ane Brnabić slično ranijem povlačenju odluke o eksploataciji litijuma.
– Kao što je rekla da eksploatacije litijuma neće biti, pa je zatim povukla reč, tako je i u slučaju Kosova za potrebe propagandne kampanje objavljeno pismo sa navodnim „crvenim linijama“, koje sada ponovo povlači – pojašnjava naš sagovornik.
Lutovac ističe da je u momentu kada je pismo poslato, bilo jasno da je ono bilo upućeno domaćoj javnosti, a ne akterima u pregovorima o statusu Kosova.
On dodaje da je vladajuća garnitura, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pokazala da ispunjava obećanja samo prema međunarodnim akterima, a da kada su u pitanju građani Srbije, „gaze reč na svakom koraku“.
– Vučić se tokom svoje politike ponaša kao biciklista: klanja se jačima, dok slabije gazi kao pedale – kaže naš sagovornik.
Lutovac naglašava da povlačenje ovog pisma može značiti ulazak u završnu fazu pregovora i dovesti do priznanja nezavisnosti Kosova.
– Dok je građanima Srbije govorio da je Kosovo „srce Srbije“ i da nikada neće priznati njegovu nezavisnost, istovremeno je radio na tome da se uklone i poslednji ostaci prisustva Srbije na severu Kosova – zaključuje.
Dorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, kaže za Danas da se oko ovog pisma i njegovog navodnog ili stvarnog (ne)povlačenja digla velika buka, iako je stvar u suštini relativno jednostavna.
– Svesni neraspoloženja javnosti prema tzv. Francusko-nemačkom planu i Ohridskom sporazumu, srpske vlasti su sve učinile da što više prikriju njegov sadržaj, kao i da u očima svojih birača maksimalno relativizuju njegovo prihvatanje od strane Beograda. Otud ono čuveno: „Nije ništa potpisao“ – kaže naš sagovornik.
Dodaje da je ista stvar i sa čitavom atmosferom oko slanja pisma evropskim zvaničnicima od strane bviše premijerke, gde se ona, neposredno pred izbore, u ime srpske vlasti ograđuje od nekih delova tog sporazuma koji se direktno odnose na prihvatanje kosovskog suvereniteta, a onda, u sledećem pismu, delimično ograđuje i od tog ograđivanja.
Vukadinivić ističe da se čini se da je Lajčak “malo ispinovao stvar” svojom izjavom o povlačenju ovog pisma, ali da je nesumnjivo i da je Beograd u međuvremenu dodatno ublažio svoje
protivljenje Ohridskom sporazumu o implementaciji, za koje naš sagovornik ocenjuje da je “uglavnom za domaću upotrebu.
Naš sagovornik zaključuje da u svakom slučaju, ni pismo bivše premijerke ni njegovo (polu)povlačenje ne menjaju mnogo, niti imaju nekog uticaja “na terenu”, baš kao ni na tok budućeg dijaloga, koji će zavisiti od nekih sasvim drugih stvari.
Ovaj potez, iako još nepotvrđen od strane Beograda, dodatno podstiče sumnje da se ključne odluke donose više u svrhu spoljnopolitičkih prilagođavanja nego u skladu sa obećanjima domaćoj javnosti, čime se otvara pitanje koliko su ti principi zaista nepromenljivi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
