foto (BETAPHOTO/European Council/Olivier Matthys)Vučić, zaista izuzetno, nije slagao kad je nedavno ubeđivao našu javnost da o izbacivanju dinara iz prometa u srpskim sredinama na Kosovu nikada do nagoveštaja ove odluke nije bilo reči ni na jednoj „visini“ briselskog dijaloga. Uprkos, dakle, tvrdnjama i spekulacijama u delu javnosti da je to dogovarano i „fascilitovano“ Ohridskim sporazumom, ne „dobro obavešteni“, već veoma kompetentni, briselski izvor ovog beleškara potvrdio je uverljivost ovog Vučićevog nastupa.
Više od toga, dijaloško posredništvo u EU-prestonici saznalo je za ovu na/meru Prištine tek prošlog decembra, pa je tokom januara bilo više pritisaka i ubeđivanja Aljbina Kurtija, videli smo neuspešnih, odnosno sa najtanjim rezultatom da se „monetarni udar“ pomeri bar do 1. februara kako je i bilo.
Uz to, saznali smo, da kako je izričito tvrdila prištinska delegacija prošlog utorka u Briselu, ne postoji nikakva spremnost da se ova uredba povuče.
„Ne postoji nikakav argument da se Kurti ubedi!“ Bez obzira na nagoveštaje iz EU da će se o tome još razgovarati sa idejom da se olakšica za snabdevanje Srba parama pronađe u koordinaciji dve strane.
Ovaj „rezolutni“ slučaj sa dinarom, reklo bi se bez nade da se uz njega napiše „za sada“, otvara, međutim, mnogo važnije pitanje. Da li će tako biti i sa drugim važnim temama u dijaloškom procesu u kome „postoji još dosta važnih političkih pitanja“ za koja se još veruje da su samo „za sada“ odložena?
Još oštrije zapitano da li će i ona nailaziti na odbijanje u stilu „kako u debelo uho zabosti“, ne kako Majakovski kaže „nežnu“, već bilo kakvu reč, odnosno predlog rešenja. Što u krajnjem slučaju mora sve da bude usklađeno sa kosovskim ustavom? Pitanje je utoliko važnije što je srpska javnost u informativnoj magli između širokog spektra nedovoljno poznatih „zadataka“ koje Srbija treba da ispuni po Ohridskom
spoorazumu, i diplomatski „uvijenih“ stavova iz EU o kojima može da sazna samo iz samohvalisavih do herojstva interpretacija Aleksandra Vučića.
Na takvu opasnost ukazuje i naš izvor, s obzirom da su posrednici i srpska strana u ovom slučaju stavljeni pred svršen čin, uz citat o Kurtiijevom ponašanju: „on ispoljava rezistenciju prema bilo kakvom predlogu i inicijativi.“ A malo koje može da se rešava zbog odbijanja da se formira ZSO.
Brojni analitičari i „analitičari“ veruju da u svemu može da od pomoći bude uloga SAD-sasluživača u procesu dijaloga, koju je naš izvor posle dolaska Gabrijela Eskobara, ocenio kao „visoko kooperativnu“, a sada i kao „odličnu, čak sjajnu“ s napomenom da se u svemu veoma aktivno angažuje, viši nivo, njegov „šef“ Džems O Brajen s kojim EU posrednici dobro i češće nego što se objavljuje sarađuju.
U svakom slučaju, nisu realna očekivanja domaće upućene javnosti da se proces može ubrzati, a nekmoli okončati u kratkom roku do izbora za EP, koji, kako znamo, pak, koincidiraju s krajem mandata sadašnjeg EU posrednika. Do američke kampanje – ne znamo. Nobelova nagrada će gotovo sigurno – da izvisi!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
