Povratak srpskih snaga na Kosovo jedna od najvećih kontroverzi u primeni Rezolucije 1244

Takav zahtev poslat je još 2003. i to je uradila vlada Zorana Đinđića.

Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa za EU i poglavlje 35, za Danas pojašnjava da povratak srpskih snaga na Kosovo predstavlja jednu od najvećih kontroverzi u implementaciji Rezolucije SB 1244 iz 1999.

– Po ovoj Rezoluciji, u Aneksu 2 predviđen je povratak manje od hiljadu jugoslovenskih i srpskih snaga kako bi obavljale četiri funkcije, uspostavljanje veze sa međunarodnom bezbednosnim i civilnim snagama, čišćenje mina, obezbeđivanje srpskih verskih i kultirnih spomenika i prisustvo na ključnim graničnim prelazima. Realizacija ovih odredbi nakon 1999. predstavljala je bezbednosnu pretnju ne samo za srpske (i jugoslovenske) snage već i za međunarodno prisustvo na Kosovu pa otuda nikada nije došlo realizacije. Otuda nije prihvaćen zahtev Đinđićeve Vlade da se dozvoli razmeštanje srpskih vojnika i policajaca na Kosovu. Protokom vremena realizacija ovih odredbi iz Rezolucije 1244 postala je znatno komplikovanija, naročito nakon jednostranog priznanja nezavisnosti i priznanjem Kosova od strane ključnih zapadnih zemalja – navodi on.

Bojan Pajtić, bivši predsednik DS, sada profesor Univerziteta u Novom Sadu, kaže da je Đinđićeva Vlada tražila povratak dela vojnih i policijskih snaga, jer je postojao bezbednosni vakuum, a raspolagali su obaveštajnim podacima da se priprema pogrom srpskog stavnovništva, što se i dogodilo u martu 2004, veoma brzo nakon podnošenja zahteva.

– Danas je utoliko drugačija situacija što je bezbednosni vakuum izazvao upravo zvanični Beograd, pozivom pripadnicima policije srpske nacionalnosti da se povuku iz institucija, što je bilo pogrešno. Povlačenje poslanika, ministara, funkcionera može biti legitimno političko sredstvo, međutim, povlačenje policajaca direktno ugrožava bezbednost stanovništva koje je izloženo na milost i nemilost kriminalcima – ukazuje Pajtić.

Mlađan Đorđević, predsednik pokreta „Oslobođenje“, za Danas navodi da je Zoran Đinđić na vlast došao kao moderni liberalni prozapadni političar ali mu to nije smetalo da vrlo brzo uvidi realne probleme srpske države pa i to da je borba za KiM nešto sa čime se ne može kalkulisati ili trgovati.

– Za razliku od Vučića koji bi Kosmet menjao za svoj opstanak na vlasti Đinđić je izabrao da se za KiM bori i po nekima to je razlog i zbog čega je ubijen. Vučić je Šešeljev đak, politički manipulator koji ovim potezom hoće da prikrije posledice svoje katastrofalne politike i izdaje nacionalnih interesa države i Srba na Kosmetu – zaključuje Đorđević.