Pozivamo da se 21. juna ne podrži politika razgraničenja

To piše u Proglasu koji je kao osnivački akt usvojen u nedelju u manastiru Slanci, beogradskom metohu Hilandara, na osnivačkoj skupštini Pokreta za odbranu KiM.

Istoričar i profesor UB Miloš Ković, jedan od osnivača Pokreta, objašnjava za Danas da je jedan od zadataka ove organizacije da „probudi usnuli duh nacionalnog dostojanstva i osećaja pravde“, jer je aktuleni režim „ušao u poslednju fazu predaje KiM velikoalbanskom pokretu“.

– Mi nismo stranka i ne izlazimo na izbore, ali i možemo da pozovemo građane da na njima ne podrže politiku „razgraničena“, što smo i učinili u Proglasu. Pokret je nadstranački i za cilj ima odbranu građana, svetinja, zemlje na KiM. Ujedinila nas je, bez obzira na naše bliskosti sa ovom ili onim strankama ili političkim grupama, odbrana KiM naše zemlje i države. Ako izgubite državu, onda nemate ni demokratiju, ni ljudska prava, ni osnovnu fizičku bezbednost. Među nama ima članova i pristalica DSS, Saveza za Srbiju, radikala i još nekoliko političkih struja. Sudeći prema nekim napisima u medijima, stranački formatirani umovi na vlasti i u opoziciji već su se uplašili, jer je jasno da je ovo nov vid nadstranačkog okupljanja i delovanja – objašnjava Ković.

On naglašava da je cilj Pokreta sprečavanje opasne politike etnički čistih teritorija koju, kroz „razgraničenje“, vode naše vlasti“, kao i „odbrana ljudskih prava, vladavine zakona, ali i zajedničkog života ljudi različitih vera i porekla“.

– Predaja KiM u sastav velike Albanije, sakrivena iza „razgraničenja“ i sličnih propagandnih izgovora, jednostavno nema nikakvog racionalnog, realpolitičkog ili moralnog opravdanja Vladavina prava i nezastarevanje zločina znače da mi nemamo pravo da likvidacije, pljačku i proterivanje Srba sa KiM smatramo „realnim stanjem“, kako kažu naše vlasti. Iluzija je da će nam takva politika doneti mir – ukazuje Ković.

Upitan da li je akademski pristup kosovskoj temi u vidu saopštenja, proglasa, apela, tribina…, zakasneo, jer je Zapad za septembar oročio potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine, Ković podseća da je „u prošlosti bilo mnogo sličnih neuspešnih oročavanja“.

– Ovaj rok, ipak, moramo da imamo na um i to nas je nateralo da požurimo, da bismo bili spremni, ako do toga dođe. U ovom trenutku, po našem mišljenju, ključno je pridobijanje javnog mnjenja. Potreban nam je javni, kvalifikovani, trezven dijalog o KiM. Toga u našoj javnost nema, jer mi smo društvo bez slobodnih medija. Javni servis građana Srbije nikada nije objavio Apel za odbranu KiM, iz koga je nastao naš Pokret, ali je taj neobjavljeni dokument, zato marljivo napadao. Sve to znači da ćemo morati da se oslonimo na najrazličitije metode delovanja.  Uloga i stav Crkve po pitanju KiM biće presudni. Pogledajte masovne litije u Crnoj Gori… Postoje još neke adrese koje će vremenom biti sve važnije – napominje Miloš Ković.

Nepodnošljiv niz poniženja

– Mi od našeg predsednika i premijerke, kad je reč o KiM, nikada nismo čuli državnike poruke koje se tiču poštovanja Ustava i teritorijalnog integriteta, učešće svih važnijih segmenata društva, uključujući i opozicione stranke, u dijalogu o budućnosti zemlje. Pogledajte kako se mobiliše albansko društvo na KiM protiv ideje „razgraničenja“ koju, kako izgleda, podržava Hašim Tači. Je li moguće da srpsko društvo ćutke prima takvu protivustavnu, nerazumnu politiku svojih vlasti? Da Beograd i Srbija, sa svojim slobodarskim, pobunjeničkim tradicijama, na to nemaju šta da kažu? To je nepodnošljiv niz nečuvenih poniženja. Zaista, ko danas ćuti, neka zauvek umukne – upozorava profesor Miloš Ković.