Prag ima dobru volju, ali to nije dovoljno

– Srbija drži u svojim rukama ključza rešenje ovog problema. To nije pitanje držanja talaca, većse radi o zemlji koja se ne drži dogovora – rekao je Timermans.

Sagovornici Danasa pozdravljaju učestale izjave ministra Karela Švarcenberga da će Češka, u prvoj polovini 2009. dok bude predsedavala EU, nastojati da pitanja Srbije i njenog statusa ostanu u fokusu prioriteta EU. Međutim, stručnjaci za evropska pitanja s kojima smo razgovarali ukazuju na to da će Češkoj biti veoma teško da u situaciji ekonomske i energetske krize stavi u prvi plan evropsku integraciju Srbije.

Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, kaže za Danas da je istupanje Švarcenberga znak dobre volje. On ne sumnja da će Češka sve vreme svog predsedavanja EU podržavati Srbiju, „imajući u vidu dosadašnji odnos dve zemlje, iako je Češka sasvim uzdržano priznala nezavisnost Kosova.

– Drugo je pitanje u kojoj će meri Češka u praksi uspeti da ostvari i doprinese procesu evropske integracije Srbije. Situaciju treba sagledavati objektivno i uzimati u obzir ograničenja, a to je da se ključne odluke u EU donose konsenzusom i da se ne glasa samo u Briselu, nego u 27 glavnih gradova zemalja članica EU. Ne smemo da precenjujemo ulogu zemlje predsedavajućeg – objašnjava Lazić.

Prema njegovim rečima, ekonomska i energetska kriza su životna pitanja koja su sada u centru pažnje EU.

– To nam stvara obavezu koja se kod nas prenebegava ili nedovoljno vrednuje, pa i od strane onih koji su zaduženi za evropske poslove, da mi u složenim međunarodnim uslovima moramo da udvostručimo napore da bi ušli u EU. Moramo da budemo svesni da će sada ulazak u EU biti mnogo teži. Evropa neće zatvoriti vrata, ali će u procesu provere ispunjavanja kriterijuma biti mnogo stroža i neće gledati zemljama kroz prste – ističe Lazić.

Na pitanje Danasa da li je izjava ministra spoljnih poslova Luksemburga Žana Aselborna da bismo „mogli da zamislimo scenario u kojem bi srpske vlasti uspele da ubede tužioca da ostvaruju punu saradnju sa sudom u Hagu, uprkos tome što Mladići Hadžićnisu uhapšeni“, može da bude ostvarena, Lazićkaže da te izjave pokazuju dobru političku volju, ali ne rešavaju problem i da čak mogu biti i negativne, jer mogu da obeshrabre one koji traže haške optuženike, što je najgora usluga.

– Bili bismo u mnogo boljoj poziciji da smo toliko napora uložili u nalaženje optuženih, koliko smo uložili u objašnjavanje Hagu, međunarodnoj zajednici i EU da ne možemo da ih nađemo – navodi sagovornik Danasa. On naglašava da moramo mukotrpno da radimo na ispunjavanju kriterijuma kako bismo iz druge pozicije razgovarali s EU.

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za naš list kaže da Češka kao zemlja predsedavajući može da kreira agendu EU, koja mora da bude u skladu sa strateškim opredeljenjima Unije, ali pitanje Srbije i Zapadnog Balkana može da drži visoko na toj lestvici, uprkos drugim pitanjima kojima je Evropa sada okupirana. Ona nije sigurna koliko će Češka uspeti da ubedi Holandiju da smekša stav kada je hapšenje Mladića u pitanju.

Đelić: Bez ucena, molim

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, zadužen za evropske integracije, na pitanje da li bi i kada u procesu približavanja EU moglo da dođe na red pitanje dobrosusedskih odnosa, odgovorio je da Srbija neće pristati na bilo kakvu ucenu oko Kosova. „Nijedna takva ucena nije došla na adresu Beograda i institucionalno rešenje će morati da se nađe u trenutku ulaska Srbije u EU, a do tada će situacija na terenu i svi naši napori pokazati da je neizbežan nastavak pregovora zarad istorijskog kompromisa između Beograda i Prištine“, rekao je Đelić agenciji Beta. Dodao je da ostaje otvoreno pitanje odmrzavanja prelaznog trgovinskog sporazuma i da Srbija svakodnevno, u kontaktima sa članicama EU, dokazuje punu saradnju sa Tribunalom.