Pravi odnos snaga znaće se posle vanrednog stanja

Kada je reč o političarima, veliko poverenje vlada u ono što kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić – 46 odsto, dok prvi naredni političari iza njega imaju podršku od 1,3 odsto, odnosno 1,2 i 0,8 posto, pokazalo je poslednje istraživanje agencije Ipsos stratedžik marketing.

Prema njihovim nalazima, 58 procenata ima pozitivno mišljenje o tome kako Vučić obavlja svoj posao, što je 12 odsto više nego što su pokazivala istraživanja pre pandemije. Istovremeno, Vučić ima i 21 odsto negativnih mišljenja, što je za 17 procentnih poena više nego pre vanrednog stanja.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar kaže da se, kada je reč o nalazima istraživanja koji govore o merama, oni poklapaju sa istraživanjem CeSID-a koje je rađeno poslednje nedelje marta, kada se kriza približavala kulminaciji, te da je ono takođe pokazalo da su ljudi uglavnom zadovoljni merama koje je usvojila Vlada. On objašnjava da je njihovo zadovoljstvo najvećim delom povezano sa činjenicom da građani razumeju koliko je komplikovana i teška situacija, uz dominantan osećaj zabrinutosti koji podiže oprez.

– Sigurno je da će biti određenih promena, zato što u periodu kriza javno mnjenje može češće da se menja nego kada su normalne okolnosti. Da uradimo istraživanje za nedelju ili dve dana, verovatno bismo dobili neke drugačije rezultate, u zavisnosti od razvoja situacije. To nam govori da u kriznim situacijama ljudi pokazuju više solidarnosti i imaju više razumevanja za sve one stvari koje radi vlast – navodi Klačar.

S tim u vezi, nastavlja on, činjenica da postoji visoka podrška institucijama, merama i Aleksandru Vučiću kao lideru, nije iznenađenje. Klačar ukazuje da se ljudi u kriznim situacijama grupišu jedni oko drugih i spremni su da pokažu razumevanje za ono što sprovodi država.

– Političari iz vladajućih stranaka su mnogo vidljiviji sada nego što su bili pre krize, jer u ovakvim situacijama mesta za opoziciju ima vrlo malo. Sve oči su prosto usmerene prema ljudima koji se po prirodi svoje pozicije nalaze na važnim mestima; ka predsedniku, premijeru, ministru zdravlja, a to su sve političke funkcije. Tu postoji i greška čitavog narativa koji je formiran na način da se uloga opozicije i svako njihovo pojavljivanje tretira kao nekonstruktivna kritika. Mislim da je i opozicija upala u zamku tog narativa, da budu vrlo suzdržani, iako je činjenica da i oni u ovakvim krizama mogu da imaju prostor za sebe, samo što bi naglasak trebalo da bude na stilu i meri u javnim nastupima – kaže Klačar.

On dodaje da u većini evropskih država imamo sličnu situaciju, to jest visoke procente ljudi koji su zadovoljni merama koje su preduzele njihove vlade i radom političara koji su najodgovorniji.

– Kada pogledate takozvane „rejtinge odobravanja“ (approval ratings) evropskih lidera, videćete da je većina njih na istorijskom maksimumu. Angela Merkel je na preko 70 odsto. Đuzepe Konte kao premijer Italije, verovatno najpogođenije države, ima rejting od 71 posto, što je rast od 27 procentnih poena. Čak i u Francuskoj, gde imate Emanuela Makrona sa relativno niskim rejtinzima, u zemlji u kojoj je poverenje u političare nešto niže, njegov „rejting odobravanja“ je sada 51 posto – nabraja Klačar, uz obrazloženje da kriza mobiliše ljude da ostave razlike između sebe i da se u potpunosti fokusiraju na podršku državi kako bi se što pre izašlo iz krize.

Zbog toga, on poručuje da pravi odnos snaga i finalno „povlačenje crte“ nećemo dobiti dok traje kriza, već dve ili tri nedelje nakon vanrednog stanja, kada ljudi budu mogli da u miru i bez direktne zdravstvene ugroženosti procene kako su se političari i država ponašali za vreme krize.

– Ne očekujem da ćemo dobiti ogromne razlike, ali je za očekivati da dođe do spuštanja nekih procenata – sumira Klačar.

Politički analitičar i narodni poslanik Đorđe Vukadinović saglasan je sa prethodnim sagovornikom da je u većini zemalja pogođenih krizom, prva instinktivna reakcija javnosti da zbije redove i da se okupi oko vlasti. Zato, prema njegovom viđenju, nalaz da je Vučiću porastao rejting ili popularnost nije toliko iznenađujući, iako on nije u potpunosti uveren u to.

– Na kraju krajeva, Vučić se svaki dan, ili u najgorem slučaju svaki drugi, obraćao javnosti i neprekidno „bio u domovima građana“, pri čemu nijedan drugi glas, pogotovo onaj kritički nije mogao da se čuje sa televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ja nisam ubeđen u njegov veliki rast, ali ne bi bilo iznenađenje ni da jeste – navodi Vukadinović.

Njemu, međutim, nalaz koji pokazuje 92 posto podrške merama Vlade, deluje gotovo neshvatljivo i nemoguće zbog čega je, kako kaže, u prvi mah pomislio da je posredi štamparska greška.

– Nema stvari, nema pitanja niti klime u kojoj u Srbiji možete da dobijete devedesetdvopostotnu podršku. Novak Đoković ne bi dobio 92 posto, pitanje je da li bi osuda NATO bombardovanja imala taj procenat. Nema te teme, pitanja ili ličnosti na kojoj može da se dobije 92 procenta podrške. Naše istraživanje koje je u toku pokazuje da postoji većinska podrška za mere, ali jedno je većinska podrška, a drugo 92 posto. To prosto nije realno – ponavlja Vukadinović i dodaje da je apsolutno isključeno da kritičari i protivnici mera vlade, sa sve neopredeljenima i onima koji se ne izjašnjavaju, čine osam odsto.

Prema viđenju Dejana Vuka Stankovića, političkog analitičara, čovek u kriznim situacijama teško može da ima poverenja u bilo koga osim u državu. Kako je Aleksandar Vučić nosilac vlasti koji je istaknut u medijima i ima direktnu komunikaciju sa biračima, nastavlja on, onda je skok poverenja direktna posledica toga.

– Ne možete da baš u svakoga sumnjate u trenutku kada se suočavate sa nepoznatom, a očigledno vrlo opasnom bolešću. To poverenje je proizvod okolnosti i uobičajenog političkog ponašanja koje građani imaju u kriznim situacijama, a to je da se identifikuju sa državom, kao nekim ko treba da bude garant sigurnosti. Uostalom, 1999. godine, kada je bilo bombardovanje Srbije, niste imali neko veliko sukobljavanje sa Miloševićem, iako je bombardovanje jednim delom bilo i posledica njegovih pogrešnih političkih odluka. U ovom slučaju, Vučića je zatekla pandemija, on se organizovao tako kako se organizovao. Ipak je nabavio medicinsku opremu, organizovao kovid bolnice i povećao broj testiranja. Jeste uveo restriktivne mere, ali su one ipak sprečile da se Srbiji dogodi gori bilans nego što se dogodio – navodi Stanković.

Kada je reč o merama, on kaže da su ih građani prihvatili kao nužnost koja predstavlja odgovor na krizu. Stanković ocenjuje da je tome dosta doprinela okolnost da je u medijima izrazito pozitivno plasirana poseta kineskih eksperata, kao nekoga ko dolazi iz područja koje je prošlo kroz sva iskušenja virusa.

– Činjenica je da je odlučujući faktor strah od toga da vi ne budete neko ko će biti zaražen i onda prihvatate mere koje su prikazane kao one koje vas štite od toga. Ovo jeste trenutak velike egzistencijalne neizvesnosti. Bazično se svi ljudi, što intuitivno, što svesno vezuju za nekog ko treba da ih od te neizvesnosti zaštiti, što je u ovom slučaju država. Utoliko je i Vučić dobio tu vrstu poverenja – ističe Stanković.

On zaključuje da je u ovom trenutku fokus na onima koji nas izvlače iz haosa u koji smo upali, bez krivice vlasti, jer ona nije kriva što je pandemija u celom svetu. Stanković poručuje da ćemo, kad se sve ovo završi, videti kako će ljudi reagovati, kada se ponovo vrate političke teme i dileme u javnost, koje su bile sastavni deo našeg života.