Pravo na ulicu

Da li će se istorija ponoviti i treći put, tako što će se 2021. razviti protesti u novom obliku, u vreme pisanja ovog teksta, nije bilo moguće znati, jer je pisan uoči pokušaja da se blokade ulica prošire po svim većim gradovima Srbije.

Ulične blokade jesu zaoštreniji vid pobune u odnosu na proteste 1996. i 2018. (kao i 2016. zbog rušenja Savamale, te 2017. zbog predsedničkih izbora Protiv diktature) koji su sastojali mahom od šetnji i igrokaza. Bilo je i tada blokiranje ulica radi zaustavljanja saobraćaja, ali nikad kao glavni način bunta.

BLOKADA INSTITUCIJA: Takva radikalizacija samo je najavljivana, ali dosad nije sprovedena.

Na primer, blokade ulica je najavljivao vođa Dveri Boško Obradović u proleće 2019, tokom jenjavanja protesta Jedan od pet miliona, da bi se one umesto toga pretvorile u „blokade institucija“.

Blokirana je zgrada Rektorata Beogradskog univerziteta, sve dok nije doneta odluka da je doktorat ministra finansija Siniše Malog plagijat.

To je proglašeno za veliku pobedu u jesen 2019, kako je aktivistkinja protesta Jedan od pet miliona Mila Jovanović na snimku upravo i slavljenički ponavljala.

Da dolazi vreme radikalizacije ulične akcije pokazao je Aleksandar Jovanović Ćuta, relativno novo lice na političkoj aktivističkoj sceni Srbije.

Dok je u septembru miting koji je on organizovao u Beogradu ocenjivan kao način da se predstavi jedna opoziciona koalicija za izbore 2022. koju sa Ćutom prave ZZS Nebojše Zelenovića i Ne davimo Beograd, prikazano je nešto potpuno drugačije.

Naizgled iracionalno, Jovanović je sa žarom propovednika nove religije pozvao da se na sat vremena blokira Brankov most u Beogradu.

Zbog nastalog saobraćajnog haosa i zapitanosti dela javnosti čemu sve to, delovalo je da je ta akcija bila promašena, ali Jovanović očigledno nije odustao.

Nastavio je, gotovo fanatično da najavljuje da će svojim telom ako treba stati pred bager, ukoliko započne skrnavljenje prirode i iskopavanje rude koje će zagaditi Drinu kod Loznice, što je opet delovalo kao bizarno preterivanje.

Kad je sredinom novembra vlast Aleksandra Vučića započela svoju po definiciji pobedničku kampanju za Beograd, početnim radovima na izgradnji metroa na Makiškom polju, Ćuta je opet najavljivao da će se „obesiti“ o bager.

Svi su se međutim, uključujući i predstavnike stranačke opozicije koji su učestvovali u skupu oko bagera na Makiškom polju, mirno razišli.

TUĆA „PRORADIO“: Međutim, fizičko suprostavljanje mašini, odnosno telom bageru, iznenada je „proradilo“, kako možda ni sam Ćuta (koga Vučić namerno pogrešno zove Tuća) nije uprkos svom zanosu očekivao.

Okidač su bila usvajanja dva zakona – o referendumu i o eksproprijaciji, koja su se isuviše vremenski poklopila da ne bi predstavljala dokaz sumnjivih namera vlasti.

Okidanju je doprineo i grandiozni kongres u stilu komunističkih partija svevladajuće Srpske napredne stranke.

Istrošene su odavno bile priče o podmićivanju i pritiscima kojim koordinatori SNS popunjavaju brojnost za publiku u Štark areni.

Tema o nerazumnosti tolikog skupa u vreme korona pandemije, kad ljudi doskoro nisu imali pravo ni porodičnu proslavu da obave zbog mera ograničenja, delovala je deprimirajuće i već viđena.

Ali je priča „telom protiv bagera“ – mašina je ovog puta, za razliku od revolucionarnog simbola Petooktobarskog prevrata, postala obrnuti simbol mafijaške gradnje i mafijaškog bogaćenja – iznenada „proradila“.

Na Jovanovićev poziv na demonstracije, i što je različito od svega dosad viđenog u Srbiji, i na blokade saobraćajnica, ljudi su se odazvali.

Ne preterano masovno, ali i dva puta po dve hiljade u Beogradu, i po nekoliko stotina u Šapcu i Čačku, bilo je dovoljno da protest počne.

U Šapcu se dogodila i epska tuča na bageru koji je „čistio“ put kroz demonstrante autobusu sa članovima SNS na putu za Beograd i kongres u Areni, privukavši veliki pažnju cele javnosti.

PONOVNO BUĐENJE NARODA: Ta subota – 27. novembar, tako je označena kao „ponovno buđenje naroda“, budući da su blokade zakazane i za 4. decembar, i to u tridesetak gradova.

Reagovanje samog Vučića i njegovog ministra Aleksandra Vulina, baš kao i početkom decembra 2018, kad je u ulozi ministra bio Nebojša Stefanović, pospešili su rešenost organizatora da se blokade nastave.

To reagovanje klate se od poruka da blokaderi krše Ustav i ograničavaju drugima kretanje, ali neka ih, neka demonstriraju, do pretnje „pohapsićemo ih sve“.

Kad je reč o organizatorima, na koje se može odnositi to „pohapsićemo ih sve“, među njima se pojavljuje izvesni dualizam.

Sem Jovanovića i njegovih koalicionih partnera Nebojše Zelenovića i Dobrice Veselinovića, koji se primarno protive kopanju rude litijuma zbog uništavanja prirode, pojavljuje se i krilo protesta koje je protiv spornih rešenja u Zakonu o referendumu.

Predvodi ga Savo Manojlović, poznat po prikupljanju potpisa za brojne peticije, na primer za zabranu rijaliti programa na nacionalnim TV frekvencijama, kao i NVO akvista Marko Oljača. Grupe koje je predvodio Jovanović i koje je predvodio Manojlović u subotu su se u Beogradu razdvojile, u pokušaju da se blokiraju i most Gazela i Ulica kneza Miloša.

Nebojša Zelenović politički i medijski odjek blokada nazvao je rezultatom nastajanja nove „građanske levice“ u Srbiji.

Koliki će biti njen izborni domet neizvesno je, budući da su se našli pod žestokom propagandnom vatrom vlasti umesto dosad najizloženije grupacije oko SSP.

Uz to, uprkos tome što je deo protesta usmeren na protivljenje tom aktu, sprovođenje Zakona o referendumu je u toku – referendumsko izjašnjavanje o ustavnim promenama zakazano je za 16. januar 2022. Oni koji iz protivljenja Referendumskom zakonu i samom referendumu budu učestvovali u blokadama, kao da biju bitku koja je već izgubljena.

Osim, ako se referendumska atmosfera nadoveže na izbornu kampanju za spojene izbore 3. aprila, u kojoj je „buđenje naroda“ tek hvatanje zaleta za pokušaj rušenja SNS na izborima i u danima dok se glasovi budu brojili.