Pre 21 godinu Slobodan Milošević izručen Haškom sudu, pre 33 održao zloslutni govor na Gazimestanu

Ovaj datum deo javnosti u Srbiji vezuje sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem koji je tokom vremena postao svojevrsni mit, a u arhaičnijoj varijanti se datum vezuje sa svetim Vidom i slavi kao Vidovdan.

Na Vidovdan 1989. Milošević je na Gazimestanu održao govor povodom šest vekova od Kosovskog boja, u kojem je naveo da nisu isključene ni oružane bitke, što su mnogi protumačili kao najavu rata i početak borbe za teritorijalno proširenje i prekrajanje granica tadašnje Jugoslavije, koju je već potresala duboka kriza međunacionalnih odnosa.

Simbolično ili ne, 28. juna 2013. Evropski lideri na sastanku u Briselu odlučili su da pregovori sa Srbijom o pristupanju Evropskoj uniji počnu najkasnije u januaru.

Izručenje Miloševića umnogome je doprinelo da Srbija posle demokratskih promena bude u Evropi i svetu shvaćena kao ozbiljna država koja je prkinula sa svojom prošlošću i ispunjava svoje obaveze.

Cenu takvog obrta platio je životom premijer Srbije Zoran Đinđić, budući da je ovo i ostala izručenja Hagu izazvala političke sukobe i napetosti u Srbiji.

Milošević je toga dana oko 23 časa sleteo na aerodrom Valkenburg, udaljen 10 kilometara od pritvorske jedinice u Ševeningenu, gde je proveo narednih pet godina, sve do smrti.

„Slobodan Milošević, predsednik Socijalističke partije Srbije i bivši predsednik Srbije i Jugoslavije, predat je juče popodne organima Tribunala u Hagu. Organi Republike Srbije postupili su tako u skladu sa odlukom Vlade Srbije o ispunjavanju međunarodnih obaveza prema Haškom tribunalu, tj. o poštovanju procedure i pravilnika, odnosno Statuta tog suda“, saopštio je 28. juna 2001. oko 19 sati, posle vanredne sednice republičke Vlade, novinarima tadašnji premijer Zoran Đinđić, rekavši da je Vlada zasedala hitno kao reakcija na odluku Saveznog ustavnog suda, kojom je Uredba o saradnji sa Haškim tribunalom Savezne vlade proglašena neustavnom.

Odluka srpske Vlade stupila je na snagu odmah pošto je, neposredno posle sednice, objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.

„Tri su razloga za donošenje ovakve odluke, pojasnio je premijer. Isti ljudi koji su poništili predsedničke izbore, koji su među odgovornima za 5. oktobar, opet su doveli zemlju na granicu katastrofe, i Vlada smatra da je odluka takvog Suda ništavna“, rekao je on.

Drugi razlog je Donatorska konferencija koja se tada održavala u Briselu. Ne želeći da dozvoli odustajanje zemalja koje su tu kao donatori došle posle poslednje Uredbe Savezne vlade, Đinđić je naglasio da bi to bila „neviđena blamaža naše zemlje“, kao i naših ministara i predstavnika na Donatorskoj konferenciji.

Odlukom Saveznog ustavnog suda naša zemlja je dovedena u opasnost od ponovne međunarodne izolacije, kao i moguće probleme u dobijanju kredita i reprogramiranju dugova, što republička Vlada nije htela da dozvoli, pisao je tada Danas.

Zbog toga, a po članu 135. Ustava Srbije, koji dozvoljava da Vlada Republike preuzme nadležnosti Savezne, kada ova ne može da ih obavlja, doneta je odluka iza koje je stao 21 od 23 republička ministra.

Takođe, svi savezni ministri iz DOS podržali su Odluku Vlade Srbije.

Od 15 prisutnih ministara na sednici održanoj 28. juna u Vladi Srbije, 14 njih je glasalo za, a protiv je bio ministar zdravstva Obren Joksimović iz Demokratske stranke Srbije.