Prebijanje opozicije: Može na izbore, ali u tišini

Batine je na pedeset metara od policijske stanice u Kaću, dok je delio letke koji opisuju kriminalnu piramidu kupovine glasova, dobio primarijus doktor Vladimir Vrsajkov, predsednik novosadskog odbora Stranke slobode i pravde.

Čisto da odmah bude jasno kako će proći drugi, koji nisu ugledni lekari i ne vode jednu od najvećih opozicionih partija.

Iako Kać nije Bangkok, napadači se i dalje vešto skrivaju. U potrazi ne pomaže ni to što se zna u kom su kafiću pre napada bili i otprilike u kom su pravcu na kraju lagano odšetali. Vrlo je moguće da ćemo počinioce upoznati, ali nalogodavce, nažalost, nikada.

Dok se ne desi deo institucionalnog raspleta ovog slučaja, prozvanim su se našli funkcioneri Srpske napredne stranke, koji su u maniru „Đura će ti oprostiti što te tukao“, saopštavali kako je Vrsajkov sam kriv što je dobio batine i da opozicija zapravo maltretira žitelje Kaća. Tako smo svi mi koji čitamo stanačka saopštenja doživeli novo novosadsko političko dno.

Uverenje vlasti valjda izleda ovako; da dok oni sa raznih strana prikupljaju nove birače za građane Novog Sada i pripremaju ono što smo videli u Beogradu, opozicija treba da ćuti, učestvuje u nameštenim izborima i izgubi. Pa posle može da se bavi gerilskim baštovanstvom i sadi drveće po zelenim površinama između parking mesta.

Ipak, tih malo istraživanja što se kod nas pre izbora omaknu, govore da naprednjaci u Novom Sadu i ne stoje baš najbolje, dok sa druge strane,

Generalni urbanistički plan je našaran tako da u narednim godinama mnogi od njega treba bezobrazno da se obogate, pa je šteta da to zbog nekih izbora možda i propadne.

Zato i jeste ova kampanja u Novom Sadu nikad okrutnija. Odmah je počelo sa najjačim adutom – verom. Crkva na Limanu i ofanziva SNS i Eparhije bačke posvađala je vernike i nevernike, pa onda stare Novosađane i one novije, a komšijske vajber grupe su tvrde upućeni tih dana ličile na prava stratišta istina i stavova.

Onda se krenulo na „novinare izdajnike“, pa na „profesore izdajnike“. Tu su se posvađali patriote i ovi drugi, Srbi iz Novog Sada i Srbi iz BIH, Srbi prvi i Srbi drugi, Srbi i „Srbi ustaše“, studenti i profesori, profesori između sebe i tako redom.

Na kraju, čitava opozicija je proglašena za ustaše!

Cilj je valjda da do izborne tišine u Novom Sadu niko sa nikim ne razgovara, pa će nam doći faktor stabilnosti da nas u svojoj pobedi ponovo pomiri i umiri. Jeste, ovo se desilo milion puta do sada i uvek je isto smešno.

Tako da dok predsednik ne pobedi izdajnike na novim lokalnim izborima u Novom Sadu, svi oni koji se usude prstom upreti na prave probleme, poput nameštenih izbora, biće izgleda ućutkani silom. Nadamo se preživaljavanju druge runde i čekamo treću.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.