Preći sa reči na dela kada je u pitanju članstvo Srbije u EU

Kako podseća RTS u magazinu „Oko“, dugo putovanje Srbije u Evropu počelo je u Bijaricu oktobra 2000, godine, kada je, samo nedelju dana posle 5. oktobra, tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica bio specijalni gost samita EU, na poziv francuskog predsednika Žaka Širaka.

Predsednik Francuske je tada obećao da če EU „učniniti sve što je u njenoj moći da pomogne SR Jugoslaviji na putu demokratije, putu povratka kući, putu ka Evropi“.

Među evropskim liderima koji su označili početak puta Srbije u Evropu, posmatrači će uočiti i Žan Klod Junkera, tada mladog premijera Luksemburga, koji je 17 godina kasnije na funkciji predsednika EK, dok je Srbija još na evropskom putu.

Možda će baš Junker biti zapamćen kao čovek koji je prvi dao rok u kojem će se putovanje završiti punopravnim članstvom:

„Moramo pružiti verodostojnu evropsku perspektivu zemljama Zapadnog Balkana. Niko od zemalja kandidata nije spreman da se priključi EU u tekućem mandatu EK do 2019. Ali posle toga, EU će imati više od 27 članova“.

Mada u govoru nije pominjao rokove, Junker je u propratnom pismu bio konkretniji, najavom da će već u februaru EK objaviti strategiju za pristupanje Srbije i Crne Gore, sa perspektivom članstva oko 2025.godine.

Analitičar briselskog Instituta za otvoreno društvo, Srđan Cvijić smatra da „niko ozbiljan u Briselu nije shvatio to na način da će do 2025. Srbija i Crna Gora, konkretno kada je reč o kandidatima koji su vodeći u procesu, postati članice, nego da je to neki najraniji mogući datum. Znači, stvari ipak treba staviti u perspektivu“.

Iako su mnogi Junkerovu izjavu primili kao još jedno obećanje na dugom štapu, poznavaoci procesa ističu da je njen značaj u tome što se prvi put najviši zvaničnik EU izjasnio o okvirnom datumu za prijem Srbije.

Istraživačica Centra za evropske politike (CEP) Sena Marić podseće da je EK 2011.godine, kada je Mišljenje o zahtevu za članstvo Srbije u EU, koristila malo drugačije termine – u srednjem roku, dugom roku, „pa smo mogli da nagađamo da li srednji rok znači tri do pet godina, da li je za spremnost potrebno sedam do 10 godina…“

Na taj način se, prema njenoj oceni, podižu očekivanja od država kandidata da budu spremne u datom roku.

U Briselu se, kao dobra vest, vidi i to što u sali, u kojoj se sada okuplja 28 šefova država i vlada zemalja članica, ipak još ima slobodnih mesta i da se za njihov sto može smestiti do 40 osoba, kao i da ima prostora za 32 prevodilačke kabine.

Može li Srbija do 2025.godine da zauzme svoje mesto za stolom niko može da kaže, ali je izvesno da će za to morati da se pripreme i Srbija i EU.

Upravo takvim pripremama baviće se najavljena strategija za prijem Srbije i Crne Gore, kažu izvori uključeni u njeno formulisanje.

Očekuje se da će precizirati redosled poteza i vremenske rokove za ključne oblasti vladavine zakona i dijaloga sa Prištinom.

S druge strane, i EU mora u svom budžetu da predvidi novo proširenje, odluči koliko će tada imati komesara ili službenih jezika.

Važno je da Junkerov signal ne bude samo prolazna šargarepa, već znak da prijem Srbije postaje konkretna stvar, napominju analitičari.

„Mislim da bi EU trebalo konačno, govorim o političkom nivou, posle negde 2010.godine, od kada imamo zastoj u kvalitativnom procesu proširenja i reformi, da pređe sa reči na dela“, ističe Srđan Cvijić.

On očekuje „fokus, zaista ozbiljan, na ljudska prava, demokratiju, slobodu medija, vladavinu prava“, što znači „sa reči na dela u Briselu, ali i u Beogradu“.

Uprkos tome što period do 2025.godine deluje dovoljno dugačak, sadašnji tempo reformi u oblasti vladavine zakona ne garantuje da će Srbija u njemu biti spremna, primećuju izvori EK u Briselu, a to potvrđuju i eksperti za poglavlja 23 i 24.

„Ako Srbija nastavi sa ovakvim tempom, s jedne strane, i s druge strane, ako EU ne poboljša svoje mehanizme podsticanja vlasti da se pokažu bolje“, ukazuje Sena Marić, „moguće je da čak i tada, u tom srednjem roku, neće biti spremna za članstvo, što nama nikako ne ide u korist“.

Osim Junkera, važan signal nedavno je u govoru o budućnosti Evrope uputio i francuski predsednik Emanuel Makron, ali je dopisnik Liberasiona iz Brisela i autor više knjiga o EU Žan Katrmer bio iznenađen stavom u korist prijema zemalja Balkana, jer Francuska nije naklonjena širenju EU.

Vizija Makrona je na neki način suprotna viziji Junkera, uočava Katrmer i objašnjava da Junker ne postavlja produbljivanje integracije EU kao preduslov, dok je u viziji Makrona prvo potrebno sprovesti dublje reforme unutar postojeće EU, „pre nego što nastavimo sa proširenjem“.

Prema predviđanju Katrmera, „nema govora da bi vrata mogla da se otvore sada, otvoriće se za pet ili 15 godina, u odnosu na to šta će se dešavati unutar EU“.

„Od četiri velike države EU, samo je Nemačka zainteresovana za proširenje, ali Berlin pokušava da ubedi Pariz da preuzme mesto koje je upražnjeno odlaskom Londona“, smatra Bodo Veber iz nemačkog Saveta za demokratiju.

Ne treba imati bojazan da će Nemačka, posle nedavnih izbora, oslabiti svoju vodeću ulogu u regionu, posebno u pogledu specijalnog odnosa koji se proteklih godina razvio između Beograda i Berlina, poručio je Veber.

On očekuje da će ubrzanje dijaloga Beograda i Prištine ka završnoj tački biti ključni faktor za napedak Srbije ka EU, ali da to neće doneti popust u drugim oblastima.

„Tu nema nekih trgovanja od strane EU, ne možete rešiti bolno pitanje Kosova i raščistiti poziciju između EU integracija i odnosa prema Rusiji, a da se onda mimoiđe pitanje reforme pravosudja i uspostavljanje jake vladavine prava“, predočio je Veber.

Četrnaest godina posle samita u Solunu, kada je EU prvi put zvanično obećala evropsku perspektivu zemljama regiona, u maju će u Sofiji biti održan novi samit EU i Zapadnog Balkana.

Iako posle egistencijalne krize, EU pokazuje znake oporavka, pitanje je koliko će ovog puta moći da obeća.

Katrmer najavljuje da će Francuska svakako učiniti sve da ne dođe do novog proširenja pre reformi koje ona želi i poručuje da „to treba da bude jasno“.

Novo proširenje u sadašnjim uslovima, prema mišljenju Katrmera, osudilo bi EU na neku vrstu paralize, tim pre što EK predlaže isti nivo integracije za sve zemlje.

Zato će možda Evropa u više brzina za koju se zalaže Makron biti model koji će olakšati prijem Srbije i Balkana u EU, ocenjuje RTS u prilogu iz Brisela i zaključuje da će objavljivanje strategije u februaru biti prvi jasniji indikator šta Beograd i Brisel očekuje narednih godina.