Pred Srbijom još osam „zapovesti“ EU

Ispunjenje ovih zadataka neophodno je da bi Srbija do kraja 2011. stekla status kandidata za članstvo i dobila datum početka pregovora o pristupanju.

Posle razumljivog, i opravdanog oduševljenja i u Briselu i u Beogradu zbog proboja koji bi se pronalaženjem Mladića mogao načiniti na putu ka članstvu u EU, ipak je jasno da bi institucije Srbije morale da nastave posao reformisanja društva i države. Treba ponoviti da je neophodno ispunjenje svih pravnih i političkih obaveza, odnosno donošenje i primena reformskih zakona, pri čemu treba očuvati unutrašnja stabilnost. Tu je i opasnost od političkih „gafova“, kojima su skloni mnogi srpski zvaničnici.

Srpskim institucijama ostalo je da završe reformu pravosuđa, usvoje zakone o restituciji, javnoj imovini i finansiranju političkih stranaka, da nastave borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, jačaju nezavisna regulatorna tela, sprovedu ekonomske reforme, jačaju regionalnu saradnju i reše problem s povećanjem broja lažnih azilanata.

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, slaže se s ocenom da hapšenjem Mladića nije sve rešeno kada je reč o sticanju statusa kandidata i dobijanja datuma za početak pregovora.

– Ovo je, u svakom slučaju, veliki uspeh srpskih institucija, čime nam je skinut težak kamen s vrata. Kao građanka i neko ko se razume u proces evropske integracije, ohrabrena sam da bi EK mogla da preporuči status kandidata za Srbiju. Sada imamo više šansi nego ranije, ali ne treba ni baš potpuno odahnuti i misliti da je sve gotovo, jer bi takav stav mogao da ugrozi posledice dobre vesti o Mladićevom hapšenju – navodi Bobić za Danas.

Prema njenim rečima, od posla koji je preostao, postoje zadaci koji se mogu relativno brzo obaviti, ali i ono za šta će biti potrebno više vremena.

– Za neke stvari nije dovoljno samo usvojiti zakone, akcione planove ili strategije. Treba da prođe i malo vremena kako bi se EK zaista uverila da je Srbija posvećena i istrajna u primeni akata koje je usvojila. Tu su, na primer, borba protiv organizovanog kriminala, reforma pravosuđa, ekonomske reforme, jačanje nezavisnih tela. EK će proceniti koliko smo od svega navedenog počeli i da li je to dovoljno za preporuku za status kandidata. Za davanje datuma pregovora, ipak mora da prođe još nešto vremena, da se Komisija uveri da se usvojeni reformski zakoni sprovode – objašnjava Bobić.

Na pitanje šta u ovom kontekstu znači jačanje regionalne saradnje, naša sagovornica odgovara da će hapšenje Mladića svakako uticati na poboljšanje saradnje s BiH, ali i sa ostalim državama regiona.

– Ono što se podrazumeva je dijalog Beograda i Prištine. Merilo uspeha u tom pogledu biće konkretan sporazum oko nekih tema o kojima se razgovaralo, za šta je potrebna saglasnost obe strane. Treba pokazati dobru volju i otvorenost – zaključuje Maja Bobić.

Đelić optimista

Vicepremijer Božidar Đelić izjavio je juče da Srbija, posle hapšenja haškog begunca Ratka Mladića i dodatnih reformi koje će biti preduzete, očekuje da do kraja 2011. dobije i status kandidata i datum početka pregovora sa EU. Đelić je u izjavi novinarima najavio i da će Skupštini Srbije pre leta biti dostavljeni na usvajanje zakoni o restituciji i javnoj svojini. Zakoni neće biti usvojeni po hitnom postupku, kaže on.

Preostale obaveze

1. Završetak reforme pravosuđa 2. Usvajanje zakona o restituciji i o javnoj imovini 3. Usvajanje zakona o finansiranju političkih stranaka 4. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije 5. Jačanje nezavisnih regulatornih tela 6. Ekonomske reforme 7. Jačanje regionalne saradnje 8. Rešenje problema lažnih azilanata

Urađeno

1. Saradnja s Haškim tribunalom 2. Izmene Zakona o narodnim poslanicima