Predanost pridruživanju Srbije EU

Evropska komisija će danas objaviti analizu proevropskih demokratskih reformi u zemljama Zapadnog Balkana i ponovo naglasiti predanost ubrzanom pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, uključujući status kandidata za članstvo. To su agenciji Beta rekli evropski diplomatski izvori, koji su dodali da će Evropska komisija istaći i spremnost da se što pre potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, čim se ispuni uslov pune saradnje s Haškim sudom.
Više novih inicijativa biće predočeno da bi se ohrabrile neposredne veze između građana EU i žitelja država Zapadnog Balkana, pre svega kroz ukidanje evropskih viza za putovanja državljana tog regiona u Evropu, odobravanje stipendija za studije i specijalizaciju stručnjaka zapadnobalkanskih zemalja i druge slične korake. Važne mere će biti preduzete i za podršku i jačanja civilnih društava na Zapadnom Balkanu, navodi se u izveštaju. Posebna pažnja će biti posvećena pospešenju regionalne saradnje, zoni slobodne trgovine CEFTA i pripremama da zapadnobalkanske zemlje, slično energetskoj povelji, uskoro sa EU potpišu i sporazum o jedinstvenim putno-saobraćajnim koridorima i mreži sa EU. Evropska komisija će u izveštaju predočiti koje su to konkretne etape koje zemlje Zapadnog Balkana moraju preći da bi suštinski napredovale u pridruživanju Evropskoj uniji.
Evropska komisija će podsetiti, rekli su zvaničnici u Briselu, na to da se EU čvrsto drži obećanja i obaveze da podstakne države zapadnobalkanskog regiona u naporima za integraciju u Evropu i dobijanje statusa kandidata za članstvo. Izveštaj izvršnog tela EU će sadržati i ceo bilans onoga što su evropska dvadesetsedmorica učinila dosad da bi državama tog regiona pomogla da napreduju ka članstvu u Uniji. U Briselu naglašavaju da je Zapadni Balkan sastavni deo Evrope, po svojoj istoriji i kulturnoj baštini i bogatstvu, uz opasku da su sad sve susedne zemlje tog regiona članice Evropske unije.
U analizi reformi i ekonomsko-političke situacije, Evropska komisija će se osvrnuti i na to kako će se ubuduće odvijati saradnja s Kosovom, jer se „prima na znanje“ da je u Prištini proglašena nezavisnost, uz osnovni stav da će EU pomoći evropsku perspektivu Kosova.
U Briselu je juče objavljena i analiza uglednog Centra za evropsku politiku (EPC) u kojoj se ocenjuje da nema izgleda da veći broj zemalja, uključujući neke članice EU, prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova. „Novo Kosovo“, kako se navodi, neće biti u stanju da potpisuje međunarodne sporazume, uključujući one sa EU, a njegovi žitelji će imati ograničene mogućnosti da putuju izvan Pokrajine, smatra EPC. EPC zaključuje da će Kosovo biti „teško zavisno“ od međunarodne pomoći, uz veliku nezaposlenost i „nabujalu ilegalnu ekonomiju, što će otežati privlačenje direktnih stranih investicija“.