„Pređena crvena linija“: Sagovornici Danasa o zahtevima lidera Nemačke, Francuske i Italije za faktičko priznanje Kosova i formiranje ZSO

U zajedničkom saopštenju, objavljenom na sajtu nemačkog kancelara Olafa Šolca, troje lidera poziva vlasti Srbije i Kosova da to učine radi „brzog napretka“ u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji, postignutog 27. februara u Briselu.

U cilju brzog napretka u implementaciji, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, kako je propisano u novom, evropskom nacrtu Statuta, a Srbiju da isporuči de fakto priznanje. Formalnosti, uključujući one koje su povećane sa usvajanjem, ne bi trebalo da stoje na putu napretka u ovom pitanju“, naveli su lideri tri najmoćnije evropske zemlje.

– Saopštenje lidera Nemačke, Francuske i Italije jasno izražava šta se očekuje i od Beograda i Prištine. Banjska je svakako bila okidač za intenzivnu diplomatsku aktivnost zapada, jer su razmere te operacije mnogo šire, mada o tome nemamo precizne izveštaje – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Pređena je crvena linija

Kako dodaje, reakcije i zahtev Beogradu pokazuju da je pređena crvena linija koja se ne može tolerisati.

Otuda i tako jasne formulacije u zajedničkom saopštenju. Predsednik je po povratku iz Brisela rekao da “de facto” priznanja neće biti. Postavlja se pitanje da li je ta izjava deo predizborne kampanje ili se radi o u suštini odbijanja predloga Evropske unije – smatra ona.

Ko razume srpsku nacionalnu filozofiju?

Prema njenim rečima, treba imati u vidu da se u medijima afirmiše prethodna američka administracija i Ričarda Grenela koji je dobio visoko odlikovanje uz obrazloženje da on „razume srpsku nacionalnu filozofiju“.

– Podsećanja radi, u to vreme radilo se na podeli Kosova koju je zaustavila Angela Merkel, bivša američka kancelarka – ističe naša sagovornica.

Osim toga, napominje, mediji uporno lansiraju analize i teze o propadanju Zapada čime se može objasniti i odluka da se krene na Kosovo.

– Činjenica da je predsednik otišao u Peking a ne na samit Berlinskog procesa u Tirani gde se govorilo o budućnosti Zapadnog Balkana takođe dovodi u sumnju da li je Beograd iskreno opredeljen za članstvo u EU. I na kraju, pitanje kako Zapad gleda na najnovija događanja i da li je izgubio strpljenje sa manipulativnom politikom Beograda – zaključuje Sonja Biserko.

Politikolog Fahrudin Kladničanin kaže za Danas da evropski lideri od Srbije zahtevaju jedno: de fakto priznanje Kosova kao nezavisne države.

– To je za Srbiju neprihvatljivo i nikad de fakto neće priznati nezavisnost i priznati realnost da je teritorija Kosova odavno van Srbije – kaže on.

Ni Kurti neće pristati

Takođe, napominje, ni Aljbin Kurti neće pristati na Zajednicu srpskih opština, jer je za Albance to pokušaj izgradnje Republike Srpske na Kosovu i „njima taj predlog ne odgovara, koliko god govorili i isticali u javnosti da su za ZSO“.

– Kurti je pre nekoliko dana za britanske medije izjavio da očekuje sankcije prema Srbiji zbog događaja u Banjskoj… Od toga, naravno, nema i neće biti ništa. I saveznici Kosova su po ovom pitanju podeljeni. SAD zahteva da se pitanje zajednice srpskih opština definiše ustavom, dok su Evropljani da se to pitanje reši dijalogom. Srbija ulazi u predizborni period tako da će ovo pitanje siguran sam na neko vreme biti na čekanju – kaže sagovornik Danasa.

Nemačka kao najvažniji partner u ovom procesu, napominje, promenila je odlaskom kancelarke Angele Merkel odnos prema Srbiji i pitanju Kosova.

– Primećujete da Nemaci vrlo jasno forsiraju pitanje priznanja Kosova od strane Srbije. Njihov spoljno-politički narativ prema Srbiji je vidno promenjen dolaskom novih političkih aktera u Nemačkoj, ali treba imati u vidu da se sve to posmatra i kroz odnos Srbije prema Rusiji, jer je za Evropljane Srbija ruska ekspozitura na Zapadnom Balkanu, bez obzira na proklamovani put prema EU. Evropljanima se žuri da reše pitanje Kosova, kako bi prevenirali potencijalne bezbednosne izazove i krizno žarište koje može eksplodirati – zaključuje naš sagovornik.