Predlog novih pravosudnih zakona: Istaknuti pravnici u najvišim sudskim i tužilačkim telima

Kako je određeno, rok da se postojeći zakoni iz ove oblasti usklade sa amandmani je godina dana od dana stupanja na snagu Akta o promeni Ustava, koji je Skupština proglasila 9. februara prošle godine.

Rešenjem Ministarstva pravde, u Radnoj grupi za izradu ovih zakona, koji su pretpeli više izmena kroz nacrte, učestvovali su i, kao strukovna udruženja, Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije.

Navedeno je da je učinjeno ono što je bilo realno i kompromis u ovom momentu, da od samih sudija i tužilaca zavisi da li će iskoristi nove mogućnosti, ali i da će trebati vremena da građani osete poboljšanja.

Najočitija prednost ustavnih izmena, prema navodima tvoraca amandmana, predstavlja rešenje po kojem se izbor sudija i tužilaca seli iz Skupštine Srbije u najvažnija sudska i tužilačka tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilatva.

Najviše komentara u javnosti izazvalo je uvođenje u ova tela kategorije – istaknuti pravnik, što je, kako kritičari smatraju, tek prikriveniji model za političku uticaj na pravosuđe. U predlozima zakona dati su brojni uslovi ko to može da bude, kako se biraju i način njihovog glasanja.

Skupštinski Odbor za pravosuđe predlaže osam istaknutih pravnika. To se čini glasovima dve trećine od ukupnog broja njegovih članova kao način da se izbegne „politička homogenizacija“ istaknutih pravnika. Ako tako ne uspe, odlučiće većina glasova od ukupnog broja članova ovog Odbora.

Skupština Srbije bira četiri istaknuta pravnika glasovima dve trećine svih narodnih poslanika. Ako tako ne uspe, učiniće to komisija koju čine – predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitinik građana.

Istaknuti pravnik mora da ima bar deset godina iskustva u pravnoj struci. Takođe kako je, između ostalog, navedeno, uslov je da „snažno ne utiče na donošenje političkih odluka“, da u javnom istupanju „nije zastupao stav koji ugrožava nezavisnost sudija ili samostalnost javnog tužioca“.

Ministarstvo pravde nije prihvatilo predlog Radne grupe da kandidat za istaknutog pravnika nije član političke stranke već u momentu podnošenja prijave na konkurs, smatrajući da bi to bilo protivustavno.

U sastav Visokog saveta sudstva, sem istaknutih pravnika, ulazi šest sudija koje biraju sudije plus predsednik Vrhovnog suda, kao član po položaju. U ovom telu više neće biti predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe ni ministar pravde.

Predsednik Visokog saveta sudstva je sudija, sednice se održavaju ako je prisutno najmanje osam članova. Odluke se donose većinom glasova svih članova. Za neke, kao što je izbor predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova, potrebna je većina od osam glasova.

Prihvaćen je predlog Radne grupe da, kao mera protiv blokade, članu Sveta prestaje funkcija ako „učestalo ne učestvuje u njegovom radu bez opravdanog razloga“.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda izabran pre izmene Ustava ostaje, kao Vrhovni sudija, do isteka mandata na koji je izabran i može biti ponovo biran na to mesto, što važi i za predsednika Republičkog javnog tužioca.

Predloženim zakonima predviđeno je da celokupan postupak za izbor sudija porotnika vodi isključivo Visoki savet sudstva, tako da ministarstvo pravde više nije nadležno za njihovo predlaganje.

U Ustavu sudstvo je definisano kao nezavisno dok je tužilaštvo samostalno. Zato u Visokom savetu tužilaštva, gde su pet tužilaca koje biraju tužioci plus Vrhovni tužilac i istaknuti pravnici, nema više predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe ali ostaje ministar pravde.

Vrhovnog javnog tužioca, dosadašnjeg Repubičkog javnog tužioca, neće više birati Narodna skupština na predlog Vlade. Činiće to na predlog Visokog saveta tužilaštva i to sa tri petine glasova svih poslanika.

Više nema kategorije zamenik tužioca, već postoje – Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac. Iz Udruženja tužilaca tvrde da predlog zakona ublažava tvrdu hijerarhiju tužilaštva.

Predviđeno je, kao novina, da Vrhovni javni tužilac na svojoj internet stranici objavljuje opšte obavezno uputstvo za postupanje svakog tužioca radi postizanja zakonistosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

Takođe je propisano da Visoki savet tužilaštva odlučuje o prigovoru nižeg tužioca na obavezno uputstvo neposredno višeg tužioca, uputstvo je u pisanoj formi i ovi akti postaju deo spisa.

Predstavnici ovog stukovnog udruženja naveli su da je najveći otpor promenama postojećeg „monokratskog“ sistema, uvednog pre više decenija, dolazio „iz samog vrha javnotužilačke organizacije“.