Predlozi za trajno rešenje odnosa Srba i Albanaca i pitanja Kosova

Istorijske su činjenice da je ova Pokrajina nasilno oteta od Srbije i nezakonito proglašena samostalnom; da je Srbija onemogućena da zaštiti svoje interese i prava srpskog naroda koji tamo živi; da je međunarodna zajednica ostala nespremna da doprinese pravednijem rešenju, koje bi umanjilo tenzije i nestabilnosti.

Upravo te činjenice uzrokovale su sadašnje stanje koje je proizvelo brojne konkretne probleme, bez čijeg rešavanja je nemoguć život građana na Kosovu i Metohiji, a posebno Srba.

Nastojanje da se kroz razgovore Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, rešavaju pojedina goruća pitanja do sada je vođen po temama koje je nametala druga strana. Srbija je, ostajući dugo samo na načelnim stavovima o ustavnim rešenjima i odredbama Rezolucije 1244 SB UN, a nemajući celoviti koncept za rešavanje kosovskog pitanja, u realnoj istorijskoj situaciji praktično učestvovala u ostvarivanju planova i zamisli druge strane.

Srbija je, najzad, učinila prvi korak u definisanju svoje pozicije za razgovore usvajanjem Rezolucije i Platforme za dalji tok razgovora, što učvršćuje njenu pregovaračku poziciju.

Međutim, ta dokumenta, koliko god da su dobrodošla i predstavljaju napredak, po našem mišljenju nisu dovoljna, jer ne obuhvataju sva pitanja čije rešavanje vodi ka pravednom, celovitom i održivom rešenju, koje bi značilo trajni istorijski kompromis između Srba i Albanaca i koje bi obezbedilo političku stabilnost na dugi rok. A to bi trebalo da bude cilj.

Usled toga taj koncept treba dalje razrađivati i dopuniti, po našem mišljenju, sledećim srpskim predlozima i zahtevima:

1. Zahtev da joj međunarodna zajednica obezbedi materijalna sredstva za prihvatanje i trajni ostanak u Srbiji oko 200 hiljada izbeglica s Kosova i Metohije.

Sa Kosova i Metohije u Srbiju je izbeglo preko dve stotine hiljada stanovnika. Povratak na njihova ognjišta dosad je bio marginalan, a to se neće bitno promeniti ni u budućnosti.

Srbija mora za toliki broj novih žitelja da obezbedi prostor za školovanje dece, za obdaništa, zdravstvene ustanove, socijalne kapacitete, infrastrukturu za širenje gradova i naselja, za izgradnju proizvodnih i drugih objekata za zapošljavanje, kao i sredstva za rad tih objekata.

Ako se od Srbije očekuje da prihvati bilo kakvo trajno rešenje kosovskog pitanja, čemu i ona teži, onda bi trebalo uvažiti činjenicu da ona nije izvršila progon Srba s Kosova i Metohije i da ona nije, ne samo odgovorna, nego ni materijalno sposobna da ovaj problem rešava bez pomoći sa strane.

Vrlo je verovatno da će i Kosovo dobijati, bar neko vreme, u budućnosti materijalnu pomoć sa strane da bi moglo da funkcioniše. I ovih 200 hiljada prognanih su deo Kosova, i oni treba da imaju bar isti, ako ne i prioritetni, tretman od međunarodne zajednice.

Sve ovo ne umanjuje obavezu Prištine da sačini i ostvaruje program povratka onih izbeglih koji budu želeli da se vrate na ognjišta.

Iznos i dinamika pomoći treba da budu predloženi od strane Srbije na bazi realnih proračuna.

2. Poseban sporazum o severu Kosova.

Ako Srbija razume Albance s Kosova i Metohije da žele da sami sobom upravljaju, onda bi i oni trebalo da razumeju da to isto žele i Srbi na severu Kosova, koji u četiri opštine čine skoro jednonacionalni sastav stanovništva. Njihov je prirodni zahtev da žive u svojoj državi, u Srbiji, što je osnovni predlog Srbije i nezaobilazni uslov za trajno rešenje.

Srbija ne beži ni od razgovora o drugim oblicima samouprave za ove četiri opštine, ali bi to umanjilo njene konačne pravne mogućnosti da udovolji zahtevima druge strane.

3. Zahtev da se definišu i garantuju prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Srbija zahteva da se na međunarodnoj konferenciji definiše, a potom potvrdi rezolucijom Saveta bezbednosti OUN da se Srbima na Kosovu i Metohiji garantuju određeni nacionalni položaj i prava, koja neće noći da se menjaju lokalnim propisima.

To se odnosi na politička prava predstavljanja bez majorizacije većinskog naroda; pravo na svoju vlast u sredinama gde srpski narod čini većinu; pravo organizovanja narodnih predstavnika na celoj teritoriji Kosova i Metohije i ostvarivanje saradnje sa Srbijom; pravo upotrebe maternjeg jezika i izbora svojih kandidata u državnim ustanovama kao što su sudstvo, policija i slično, u sredinama gde žive.

U opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom, gde treba da imaju i svoju lokalnu vlast, treba da imaju pravo odlučivanja o svim životnim pitanima iz privrede, obrazovanja, kulture, informisanja i slično.

Lične slobode, kojih dosad nije ni bilo, morale bi biti garantovane od strane međunarodne zajednice.

(Ovo je pitanje obuhvaćeno Platformom Vlade i Skupštine).

4. Zahtev za autonomijom srpskih manastira i slobodom delovanja Srpske pravoslavne crkve.

Srbija traži posebno definisanu zaštićenu autonomiju za srpske manastire: Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i Gračanica, slično kao što ima Hilandar u Grčkoj. Zatim, da im se vrati oduzeta imovina da bi mogli materijalno da funkcionišu i opstanu; i, na kraju, da se garantuje nesmetan dolazak vernika u manastire, ne samo sa Kosova i Metohije, nego i iz Srbije i drugih država gde žive pravoslavni srpski vernici. Ako se ovo ne bi garantovalo, prognani srpski narod ne bi mogao da posećuje svoje bogomolje.

Srbija traži i garantovanje normalnog nesmetanog rada svih crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve, njihovu zaštitu i vraćanje im oduzete imovine.

5. Pravo na korišćenje kosovskih lignita.

Trajno rešenje srpsko-albanskih odnosa podrazumeva i uvažavanje materijalnih interesa obe strane. Srbija želi da čini ustupke radi postizanja trajnog rešenja, ali to ne bi bilo moguće ako se od nje očekuje da ne dobije neophodni minimum, bez koga bi njena privreda otežano funkcionisala. Srbija ne može, pored tolikih rezervi lignita na Kosovu, koje ni nekoliko generacija neće moći do kraja da iskoriste, da spadne na to da mora da uvozi energente takve vrste.

Srbija traži da se na Kosovu odredi jedno rudno područje, tačno omeđeno i definisano, na kome će, pod međunarodnom garancijom, moći trajno da vrši eksploataciju lignita.

6. Apsolutna garancija imovinskih prava.

Nasilno otcepljenje Kosova i Metohije nije dalo pravo privremenoj kosovskoj vlasti da ostvaruje još jedno nasilje, da uzurpira bilo čiju imovinu, što nažalost čini.

Srbija traži da međunarodna zajednica onemogući svaku protivpravnu uzurpaciju imovine bilo fizičkih, bilo pravnih lica, pa i države i da garantuje da pod međunarodnim nadzorom svako može da uživa svoje vlasništvo.

U izloženim predlozima i zahtevima Srbije nema nijedne državne funkcije, što dovoljno govori samo po sebi, da bi Srbija trajno ostala na takvom rešenju.

Podrazumeva se da bi svako od navedenih pitanja bilo detaljno elaborirano od stane nadležnih državnih organa, da bi se mogli voditi konkretni razgovori.

Pošto se ovde radi o predlogu za trajno rešenje, ishod pregovora morao bi biti potvrđen odgovarajućom rezolucijom Saveta bezbednosti OUN. Zato bi bilo i logično da se pregovori vode pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Svoje predloge iznela bi, naravno, i druga strana, a konačni sporazum bi predstavljao kompromis.

I zaključeni sporazum i nova Rezolucija Saveta bezbednosti koja bi ga potvrdila bili bi nova pravna osnova za funkcionisanje i Srbije i Kosova i Metohije. Koliko bi bilo radikalnih promena u odnosu na sadašnje stanje, mi ništa ne isključujemo, zavisi od sporazuma.

Po našem mišljenju, bez obzira na momentalno raspoloženje na drugoj strani i moguće reagovanje, Srbija treba da kaže svoje. Da jasno stavi do znanja da je spremna na kompromis koji trajno rešava odnose Srba i Albanaca i uklanja sve političke probleme koji otežavaju život ljudi. Zadržavanje samo delimičnog i privremenog rešavanja problema nije dobro za Srbiju, jer vodi ka trajnom održavanju stanja koje ne uvažava njene interese.

Da li će međunarodna zajednica i druga strana reagovati pozitivno, treba sačekati i videti. U krajnjem slučaju, dok se to ne desi, pa i ako se nikada ne desi, Srbija treba kroz predstojeće razgovore, koji su joj kao metod nametnuti, da pokuša da realizuje bar neke od svojih interesa, koje će definisati svojim globalnim prilazom.