Prednosti i mane predsedničkih kandidatura Marinike Tepić i Borisa Tadića

Urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović, naveo je da je njihovo istraživanje o najboljem predsedničkom kandidatu pokazalo da su se od devet kandidata Tepić i Tadić pokazali kao političari koji imaju najbolji rejting od političkih kandidata.

Otvorilo se pitanje koje su prednosi i mane predsedničkih kandidatura Tepić, koja je potpredsednica SSP i Tadića, predsednika SDS.

Zoran Panović, programski direktor Demostata, navodi da je prednost Tepić ta što je jedna od najaktivnijih opozicionih političara i političarki sa dozom odlučnosti.

Za njega je prednost i to što bi bila partijski kandidat i to najače opozicione partije što joj daje uverljivost.

– I to što je žena može biti prednost jer bi bilo interesantbo kako bi se razvijala antikampanja koju bi vodio režim i njegovi mediji. Jer su neke tehnike napada već postale stereotipne, poput koka iz Morovića i to da je promenila mnogo partija. Da li bi se išlo na neke nekorektne napade koji izlaze iz političke fere? Da li bi neko pominjao prezume kao što Pozdarac pominju Vuku Jeremiću – pita Panović.

Kada je reč o manama, on navodi da je pitanje koliko bi je druge partije prihvatile i kako bi se stranke u koaliciji dogovorile oko raspodele kandidata za gradonačlenika, predsednika i premijera kao i oko toga šta je cilj i taktika opozicije, da li da kandidatom za predsednika podigne izlaznost u Beogradu i doprinese boljem rezultatu ili da uđe u drugi krug predsedničkih izbora na šta vlast nikako ne računa.

– Njen henikep može biti i što nema dovoljno međunarodnog iskustva, odnosno koliko će je prepoznati u svetu. I koliko bi kao predsednički kandidat mogla da se u političkom smislu emancipuje od Dragana Đilasa. Ne u smislu da napusti stranku nego da ima predsednički kapacitet – ukazuje Panović.

Kada je o Tadiću reč, on navodi da bi bilo depresivno shvatiti da se opozicija vrtela u krug i došla tamo gde je bila 2012. odnosno da se niko drugi nije pojavio.

– Ono što je Tadićeva prednost jeste da je iskusan u politici i da može da se uzda u to da bi sada mogao da gleda na sebe kao na Tomislava Nikolića koji je iz gubitničke pozicije prešao u pobendičku. S tim što Nikolić nije nikada pre 2012. nije bio predsednik – navodi Panović.

Kako dodaje, prednost je i to što je upravo on promoter politke četiri stupa i ima kontakte i na Istoku i na Zapadu, pogotovo na Istoku.

Panović podseća da su zbog Tadića mnogi otišli iz DS, te da su se frakcionaški animoziteti preneli i na stranke nastale iz DS, kao i da su ti animoziteti toliko jaki da je teško naći konsenzus oko podrške onom sa čijim odlaskom su nastale sve te stranke koje bi trebale da pregovaraju.

– Interesantno je da je Tadić možda više medijski sačuvan u ovom periodu nego drugi lideri opozcije – kaže Panović.

A Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnenja Faktor plus, za Danas kaže da je on simbol čoveka koji se nije toliko ukaljao, poput mnogih, u svojoj političkoj karijeri i da nema puno negativnih poena.

– Ali s druge strane, u politici je jako teško da se neko vrati. Mislim da on simbolički ima dobar značaj, i kad bi bio sa nekim u koaliciji on bi tu dao legitimitet i dozu ozbiljnosti. Kada smo ga istraživali kao kandidata, bio je jako nisko. Kao da ga ljudi više i ne vide kao ozbiljnog kandidata za neku poziciju u državi. Mislim da ovog trenutka on nema snage da bude taj koji bi ostvario značajan rezultat – kaže Pejić.

Za Tepić navodi da je politički dosledna, da ima političku hrabrost i da joj je i to što je žena u ovom okolnostima prednost.

– Ono što njoj ne bi išlo u prilog sa stanovišta birača je promena stranaka, iako to u Srbiji nije toliko kažnjivo. Zatim, njen stav o prošlosti pre svega mislim na Srebrenicu, ali i njen opšti stav nije previše prijemčiv za širu javnost, koliko god se to nekom sviđalo ili ne – navodi Pejić.

Kako dodaje, njena politička doslednost pa i hrabrost, koje su prednosti, mogu biti i limitirajući faktor, jer nikad nije povukla svoje reči o Srebrenici i odstupila od tih svojih stavova, budući da to nisu stavovi koji odgovaraju većinskoj Srbiji.

– Ako se vratimo na političku hrabrost, kada je davala izjave koje nisu toliko političke koliko je za njih trebalo hrabrosti, prolem nastaje što se ponekad ispostavilo da nije baš tako kako je govorila, pa je sve to malo kompromitovalo ono što je radila i govorila – zaključuje Pejić.