Uslovno rečeno sam dobro, iako neke tegobe tek naknadno osećam. Pojavlljuju mi se modrice na nekim mestima, baš kao u onoj narodnoj „osećam se kao da me je udario auto”, ima snage da se našali na sopstveni račun Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta koji je nedavno pregažen u Kraljevu, koji ne bi da „preveliku pažnju pridaje svakoj pojedinačnoj povredi ponaosob”.
– Ono što je najvažnije su lekarski nalazi a njihova prognoza je da će sve u nekoliko nedelja biti sanirano. Ruka koja je polomljena zarašće za mesec i po dana i posle fizikalne terapije biti potpuno funkcionalna. Od ostalih povreda očekuje se samo vreme i strpljenje, što uz podršku ljudi koji mi šalju ne očekujem da će dugo trajati. Izguraću ja to, ne brinem se previše, nije „slomljen” ili zastrašen Voštinić.
Posle nedelju dana, da li imate ikakva saznanja dokle se stiglo sa istragom?
– Apsolutno mi iz istrage niko ništa ne saopštava. Čekao sam zapisnik i nalaze postupajućeg tužioca ali, obzirom da još uvek nemam nikakve podatke a već je prošlo više od nedelju dana, moraću da oformim tim advokata koji će se pozabaviti ovim slučajem i svim njegovim aspektima. Jer, dokle god ja budem gledao na ovaj događaj jednako kao i policija a to je kao na „saobraćjnu nezgodu” ili „delo iz oblasti saobraćaja” dotle će se i sve druge službe prema tome jednako odnositi. Što znači da niko neće sagledati sve druge mogućnosti.
A, ja sagledavanje svih tih „drugih mogućnosti”, dakle da nije samo „saobraćajna nezgoda u pitanju” dugujem ne sebi niti svojoj porodici nego ljudima koji ovde žive, jer ovo zaista sutra može biti „baš, bilo ko” a da takav slučaj bude banalizovan dok ljudi završavaju u jarku samo zato što su se u nekoliko slučajeva sprdali i pravili viceve na „nevažnost nekog slučaja”.
Dugujem da ovo isteram do kraja, koliko god je moguće kroz institucije da bi smo došli do obeshrabrivanja nasilnika kako se ne bi više tako „ponašali” u našem društvu.
Vi nemate podatke iz istrage, ali predsednik Vučić, očigledno ima i to u Briselu?
– To što bilo ko ima podatke iz istrage a nije za to ovlašćen bi, takođe, moralo da bude procesuirano. Ne bi smela da postoji ni jedna osoba koja „ima te podatke”. Očigledno je da Aleksandar Vučić na telefonski poziv i upravljajući nekakvim, kao „porodičnim manufakturama”, čitavim sistemom jedne države, sasvim neovlašćeno, dobija podatke i onda ih olako zloupotrebljava i čini velike štete društvu. Zbog toga bi, zaista, morao da odgovara.
Jer, nije najveći problem čak i to što su njemu dostupni podaci iz istrage. Ono što je najgore je što Aleksandar Vučić određuje „prirodu tih procesa” i samim tim „presuđuje” u kom smeru istraga treba da teče, kao i kako da se okonča. Praktično, on je sada svojom izjavom o mom slučaju dao instrukcije svim postupajućim organima i institucijama u ovom slučaju kako treba da se završi istraga. On im je dao i temu i konačni zadatak – dakle nije bilo nikakvog nasilja i pokušaja ubistva. Najbolje bi bilo da još i tabloidi počnu da ismevaju čitav taj slučaj.
Izjavili ste da imate „svoju verziju priče” koja „nije ni malo prijatna” ali, da ne iznosite detalje kako ne bi ugrozili istragu. Da li se tu nešto promenilo?
– Detalje ću izneti u javnost, čim se budem konsultovao sa novoformiranim timom advokata šta je u interesu istrage i mom ličnom. Ne mogu da u svemu ovome postupam samo kao „emotivno biće” i budem „zgrožen činjenicom” da „neko zloupotrebljava svoja prava” pa ću „isto i ja”. Najnormalnije ću da se posavetujem sa advokatima i kažem ko se u kolima nalazio, čiji su, odakle su, sa koje strane mogu očekivati da li su imali podatke o mom kretanju i da li su ih uopšte imali, kao i da li se po njihovim izjavama sve slučajno dogodilo, kao i da li je sve orkestrirano iz jednog štaba…
Pošto se nekoliko izjava vinovnika slučaja, tabloida, pa i same policije ponavlja u istim konstrukcijama, poput botovskih komenatara na društvenim mrežama. A, to je kao da im je neko već rekao na koji način bi trebalo da „tretiraju slučaj” i čak i reči „kojim da ga opisuju”. Na primer reči „povlastice za pumpu” nisu uspeli da izmene ni policija, tabloidi kao i sami počinioci koje se ponavljaju u svim njihovim iskazima. Neko im je, očito, rekao kako trebaju da obrazlože zašto su sa kružnog toka ponovo došli do mene – da su se vraćali na pumpu po povlasticu. To je toliko besmisleno i glupo a ispostavlja se da su imali jedan isti „savetodavni izvor”.
Činjenica da su u napadu na vas učestvovali pitomci podseća javnost na onu našu staru „osoba iznenada preminula u prisustvu organa vlasti”. A, vas?
– To da je u tome učestvovao bilo ko ko ima veze sa institucijama i ustanovama zaduženim za čuvanje reda i mira, između ostal, i mene samog i države, obespokojava ne Predraga Voštinića nego svakog ko čuje za tako nešto. Da je očuvana bilo kakva vrednost tog vremena koje se u pitanju pominije sada u našem društvu, danas bi se istovremeno, dok ovo govorimo već vodili, makar, disciplinski postupci u institucijama i akademijama na kojima su ti pitomci. Zato što oni na taj način kaljaju njihovu čast i ne doprinose opštem poverenju ljudi u policiju i bezbedonosne strukture. Kako se to nije desilo, jasno znači da oni – nemaju šta više ni da okaljaju. Ovo je bukvalno poslednji „ekser u mrtvački sanduk” svih bezbednosnih struktura u Srbiji.
I dok za predsednika Vučića „to nije pokušaj ubistva” to što Vas je udario automobil za opozicione stranke je „početak lovne sezone na političke neistomišljenike”. Da li i Vi isto gledate na to?
– Ni jedno ni drugo nije dovoljno tačno. Ljudi su dosta emotivno i, meni neočekivano empatično reagovali na ovaj slučaj, na čemu sam posebno zahvalan čitavoj javnosti. Nisam naišao ni na jedan podsmešljv ili ružan komentar. Naprotiv, svi su bili puni podrške, srčanosti i iskrenih emocija. Istovremeno, ono što se meni dogodilo, donelo je neku novu energiju pobune kod ljudi jer zaista ne žele da se ovakve stvari više dešavaju.
Sa druge strane, ni ja ne želim da saučestvujem u najneozbiljnijim optužbama tipa ovo je sigurno: „pokušaj ubistva”, „usmereno protiv njegovog političkog delovanja” ili da je na bilo koji način povezano sa nekom konkretnom ličnosti u vlasti. Ja to stvarno ne mogu da tvrdim. Ne samo zbog moje odgovornosi prema javnom prostoru, mnjenju i istini, nego i prema činjenici da ću na taj način, ako stvarna istraga pokaže nešto sasvim suprotno, tako doneti veliku štetu i banalizaciju ovakvih događaja ubuduće u javnosti. Onda će kod nas zavladati opšte nepoverenje. Moram da čuvam istinu zbog opšteg društvenog poverenja a ne nekog mog ličnog interesa, da kod nas ne ode baš sve dovraga – jer niko nikome više ne veruje.
Smeta mi vašarizacija svake pojedinačne žrtve
Iako nije bilo previđeno da se obrati prisutnima na sinoćnjem protestu Srbija protiv nasilja u Kraljevu koji je ovog puta organizovan njemu u podršku i u z prisustvo ljudi iz Kragujevca, Kruševca, Gornjeg Milanovca, Kosovske Mitrovice… Predrag Voštinić se ipak popeo na binu ispred spomenika srpskim ratnicima.
– Mislio sam da neću baš reći ni reč. Smeta mi vašarizacija svake pojedinačne žrtve ili „nekakvog slučaja” koji može imati opšti ili univerzalniji značaj. U jednom trenutku osetio sam se, nekako, preterano uvaženim, činjenicom da se „meni u čast” ili „zbog mene”. A, onda sam shvatio da to ljudi i ne rade „samo zbog mene” i ne rade zbog konkretnog, mog problema, već to čine da bi sprečili da se tako nešto ne ponovi bilo kome u društvu. Zbog toga nisam želeo da zvučim nezahvalno pa sam se na kraju protesta ipak obratio sa tih par reči zahvalnosti u kojima sam ih pozvao da ovako, kao što su se ovog puta pojavili u Kraljevu, pojave takođe i na svakom mestu gde nazru da se dešava bilo kakva nepravda, kaže Voštinić za Danas.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.