Predsednik alergičan na svaku ideju ujedinjenja opozicije: Hoće li i kako da radi Vučićev politički inženjering na cepanju desnice?

I zato će podele postojećih partija, odnosno njihovo svađanje kako ne bi formirale široku koaliciju, i guranje na političku scenu novih igrača, biti Vučićeva strategija za relativizovanje snage desnice, smatraju sagovornici Danasa koje smo pitali hoće li Vučić pokušati da razjedini takozvanu desnicu kao što je razjedinio takozvanu građansku opoziciju.

S obzirom na to da se situacija oko rešavanja odnosa sa Kosovom poslednjih meseci ubrzava i da predsednik Srbije pristaje na sporazume poput onog iz Ohrida 18. marta, koje desni deo političkog spektra neodobrava i oštro kritikuje, deo javnosti i birača i simpatizera može biti pokoleban Vučićevim odlukama. Zato mu taj deo opozicije može ako ne znatno smanjiti, a ono malo okrnjiti rejting i sadašnje pozicije.

I zato se posatvlja pitanje hoće li uoči novih izbora Vučić pokušati da političkim inženjeringom, na desnici uvede nove igrače koji bi oduzimali glasače desnici i razjediniti takozvani patriotski državotvorni blok u kojem su Novi DSS, Dveri, Zaventici i POKS, budući da od jedne opozicione kolone u koju bi stala i desnica i takozvana levica odavno nema ništa, a i sama građanska opozicija je međusobno posvađana i na izbore će ići u više kolona.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za Danas kaže da je Vučić vešt tehnolog političkih podela, a u prilog njegovoj veštini te vrste ide zastrašujuća kontrola medija, specijalnih službi i finansija.

– U takvim okolnostima, on relativno lako, služeći se našim poslovično velikim egom što posebno dolazi do izražaja u političkoj sferi, deli i konfrontira partije i grupacije koje smatra po svoju vlast opasnim. To je već uveliko uradio sa nekadašnjom velikom Demokratskom strankom u centru političke scene, dok na njenom desnom delu sprečava iole trajno grupisanje aktera koji manje-više imaju istu ideološku orijentaciju i logično bi bilo da se integrišu ili bar nastupe u velikoj koaliciji – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, sada kada namerava da sprovede kosovsku kapitulaciju i otuda se posebno plaši reakcije nacionalno orijentisanog dela građanstva, Vučić će baš tu pojačati svoje destruktivno delovanje, jer su mu opasne snage koje mogu da artikulišu očekivano nezadovoljstvo značajnog dela javnosti.

– Uz podele postojećih političkih faktora, Vučić će se koristiti i plasiranjem novih snaga koje ili na neki način kontroliše (novac, službe, mediji) ili pak samo igra na sujete onih koji slično misle kao naglašeno patriotske parlamentarne stranke ali u njihovim okvirima nisu našli ličnu satisfakciju – procenjuje Anđelković.

Kako dodaje, podele postojećih partija, odnosno njihovo svađanje kako ne bi formirale široku koaliciju, i guranje na političku scenu pomenutih novih igrača, biće Vučićeva strategija za relativizovanje snage desnice.

– Otužni haos koji je planirao da tu napravi ima za cilj da mnogim biračima učini mrskom i samu pomisao na izlazak na izbore, odnosno da u uslovima kada se veliki broj faktora bude borio – međusobno se vređajući i bivajući satanizovan od strane režimskih propagandista – za ograničeno glasačko telo, da što više njih ne pređe cenzus i tako kroz posledičnu preraspodelu mandata bude povećan izborni kolač SNS ili tačnije pokreta koji Vučić sada pravi sa namerom da na izborima bude kišobran njegovoj već istrošenoj stranci – kaže Anđelković.

I politički analitičar Đorđe Vukadinović misli slično.

On kaže da je Vučić generalno alergičan na svaku ideju ujedinjenja opozicije i da je to jedna od nekolicine stvari koje ga brinu i plaše.

– I sve takve pokušaje ili čak nagoveštaje u tom pravcu on svim sredstvima nastoji da obesmisli i torpeduje. A u tome mu uvek, direktno ili indirektno, pripomaže i poneko iz zvanične opozicije – navodi on.

On ukazuje da ne treba imati sumnje da će tako biti i ovog puta.

– S tim da je situacija sada po njega delimično još i neugodnija jer koraci u pravcu novog objedinjavanja opozicije ovaj put dolaze prvenstveno sa „nacionalne“ i desne strane političkog spektra, što bi mogao da bude mamac za bar jedan deo i SNS-ovih birača. Jer ni jedan Vučićev glasač sigurno neće glasati za Đilasa, Ponoša, Lutovca ili Pavla Grbovića, ali za, naprimer, Milicu Đurđević i Miloša Jovanovića (ili Boška Obradović) bi teoretski mogao. Pogotovo ako su ujedinjeni i deluju kao ozbiljnija politička snaga – objašnjava Vukadinović.

Otud, zaključuje, i režimska nervoza, pa i ovoliki napadi na upravo ovaj nacionalni deo političke scene.