Predsednik države u 21. veku ide u crkvu da se pomoli pred važan put: Da li je Vučić doživeo versko otkrovenje?

Vučić je gostujući u nedelju na televiziji Pink rekao da će se u ponedeljak u svitanje u Hramu Svetog Save pomoliti pred put u Njujork na sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj će se razgovarati i glasati o rezoluciji u Srebrenici.

„Utehu i snagu“ do četvrtka i „sudbonosne“ sednice predsednik Srbije potražiće u crkvi a biće tu i, uvek spreman da upotpuni religiozni i mistični dekor, patrijarh Porfirije, koji nikada nije bežao od toga da sa Vučićem verujućem narodu pruže ono što žele da vide.

– Ujutru ćemo se naći i nas nekoliko predstavnika Srba iz celog regiona u pola šest u Hramu Svetog Save, biće tu i patrijarh, onda će nam on reći besedu. Znam kolika je sila koja nam preti, znam koliko su veliki i snažni, ali jedino u šta sam siguran je da ćemo dati sve od sebe i suprotstavićemo se jače nego što misle – poručio je Vučić.

On kaže da se ničega ne plaši osim suda svog naroda i kako mu majka kaže boga.

– Sutra ću da idem i da se pomolim bogu pred put u Njujork. Ali ćemo se osloniti na na svoje snage, energiju i rad – dodao je on, kao da se uplašio da će ga neko shvatiti kao velikog vernika.

Da i nebo i zemlja budu na strani SNS

Da li zbog sebe ili marketinga Vučić se inače tokom perioda u kojem je na vlasti nije libio da sa članovima porodice ili sam prisustvuje verskim obredima. A sastanci, razgovori, savetovanja i poveravanja patrijarsima su čini se redovni.

Sada borbu za svaki suzdržan i glas protiv rezolucije GS UN predstavlja kao najveću i najtežu.

Žarko Korać, psiholog i nakadašnji poslanik za Danas konstatuje da sve oko deklaracije o Srebrenici, gde već postoji većina za usvajanje u UN, stranka na vlasti tretira kao sudnji dan.

– Naravno sada su dodali i crkvu. Da i nebo i zemlja budu na strani SNS. Uvek sam mislio da i demagogija treba da ima svoje granice. Kod nas očigledno nema. Tužno je da i crkva po zna koju put pomaže vlasti u njenoj političkoj propagandi – navodi Korać.

Vučić je agnostik ili ateista?

A politički analitičar i istoričar Dragomir Anđelković za Danas kaže da je po Ustavu Srbije „svako slobodan da ispoljava svoju veru“ i „obavlja verske obrede“.

– To važi i za državne funkcionere, uključujući i predsednika republike. Stoga, ništa samo po sebi nije sporno u tome što Vučić pred odlazak u Njujork, gde će učestvovati na sednici Generalne skupštine UN koja se održava u vezi sa pitanjem rezolucije o Srebrenici, namerava da ode u crkvu i pomoli se Bogu. Nekome to deluje kao arhaični srednjovekovni ritual, nekome je po volji. Građani imaju pravo na različite stavove. Problem je što molitvu Vučić očito marketinški zloupotrebljava, a u tome mu pomaže patrijarh – objšanjava Anđelković.

Ipak on skreće pažnju na to da se takve stvari rade tiho, zbog sopstvenih potreba i verskih osećanja, a ne pozerski, kako bi se građanima poslala poruka o svojoj religijskoj i političkoj privrženosti nacionalnim interesima.

– Tim pre sve ima i licemernu dimenziju jer je Vučić, ako iznenada nije doživeo versko otkrovenje, agnostik ako ne i ateista. Kada se sve to ali i činjenicu da je na Kosovu predao pozicije koje smo pre nego što je došao na vlast čvrsto držao na severu, te skoro pa okončao faktičko priznanje naše secesionističke pokrajine, jasno je da se ni po pitanje Srebrenice ne bori za srpske interese već manipuliše kako bi izvukao političke poene u okolnostima kada je sve više građana Srbije nezadovoljno njegovom vladavinom – ukazuje on.

Vučićeva nacionalna homigenizacija

Siniša Atlagić, profesor Fakulteta politički nauka, za Danas objašnjava kako sve funkcioniše.

On kaže da je očito reč o nastojanju da se na simboličkom planu doprinese nacionalnoj homogenizaciji. A o ulozi crkve, navodi da je institucija prema kojoj građani Srbije iskazuju visoko poverenje.

– O tome govore rezultati longitudinalnih istraživanja. Posmatrano iz ugla političke persuazije, svaka vlast bi, u situacijama koje vidi kao izuzetno značajne za zajednicu, posegla za transferom pozitivnih stavova koje građani imaju prema takvoj instituciji. O „transferu“ ovde govorim kao o tehnici organizovane političke persuazije utemeljene na podržavanju kao psihološkom mehanizmu uticaja na svest i ponašanje publike u masovnoj političkoj komunikaciji – zaključuje on.