„Predsednik isuviše voli vlast da ne bi pristao na kohabitaciju“: Sagovornici Danasa o izjavi Vučića da više ne bi bio predsednik ako bi premijer bio iz neke druge stranke

Na mitingu naprednjaka u Smederevu, da podsetimo, Vučić je upozorio glasače da kao predsednik države ništa ne može da uradi za građane Srbije ako premijer bude iz neke druge stranke, i da u tom slučaju neće više biti predsednik.

Pozvao je zato građane da glasaju i „pobede sve liste Dragana Đilasa“.

„Ljudi treba da znaju kada glasaju da ne glasaju samo za listu poslanika, već za svog predsednika. Za ili protiv mene, baš kako oni kažu“, rekao je Vučić na promociji liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

On je rekao da na ovim izborima postoje samo dva izbora – da se glasa za predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa ili za listu „Srbija ne sme da stane“ i pozvao sve građane da izađu na izbore 17. decembra „kako bi pobedili Đilasa“.

Sve kohabitacije na Balkanu

Da je kohabitacija moguća, bez obzira na povremene nesugasice, govori primer iz susedne Hrvatske, gde je već izvesno vreme predsednik Zoran Milanović, koji je bivši predsednik SDP, dok je premijer Andrej Plenković iz HDZ.

Primer kohabitacije ne tako davno imali smo i u Crnoj Gori, a što se tiče Bosne i Hercegovine, kohabitacija je ugrađena u njen post-dejtonski poredak kao nedodirljivi zakon. Ona nije politička, već etnička, možda jedina tog tipa u svetu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by СНС Србија (@sns_srbija)

Zabeležena je i kohabitacija na Kosovu za vreme predsedničkog mandata Hašima Tačija i prvog dolaska na vlast Albina Kurtija i njegovog Samoopredeljenja. I u Skoplju su u jednom trenutku kratkotrajno kohabitirali premijer Zoran Zaev i predsednik države Đorđe Ivanov.

A jedina kohabitacija u Srbiji bila je između tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadća i premijera Vojsilava Koštunice i potrajala je tri godine. Za to vreme politički život u Srbiji bio je paralisan sukobima između tabora Tadića i Koštunice.

Marketinški trik predsednika

Na pitanje da li aktuleni predsednik Vučić kada govori o povlačenju u slučaju pobede opozicije ima na umu ta negativna iskustva iz prošlosti, sagovornici Danasa, odgovaraju ona nisu razlog njegovog straha.

On u razmišljanjima ne ide tako daleko, niti ima u vidu da bi nejgova opcija mogla da izgubi na parlamentarnim izborima.

foto (BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRAD/DS)

Njegova „pretnja“ odlaskom sa vlasti“, ako pobedi neka druga politička opcija je, kako tvrdi Đorđe Vukadinović, politički analitičar, samo još jedan njegov marketinški predizborni trik u cilju što veće mobilizacije njegovih birača.

„Bilo da je u pitanju blef, ili ozbiljna namera, on ovim dodatno podiže izborni ulog, ali, na neki način, zapravo, mobiliše ne samo svoje, nego i opozicione glasače. Iskreno, teško mogu da zamislim Vučića da podnosi ostavku, ali je još teže zamisliti njegovu funkcionalnu kohabitaciju sa vladom koju ne kontroliše. Mislim da on to ne bi mogao podneti ni politički, ni psihološki“, navodi Vukadinović.

Uzurpacija vlasti nije moguća bez kontrole parlamenta

Dušan Milenković, politički konsultant smatra da je daleko od toga da se Vučić boji kohabitacije, pre svega zato što on o njoj i ne razmišlja.

„Ono što Vučić pokušava ovom izjavom je da svojim biračima objasni da je Vlada izvršna vlast u Srbiji, bez da im objašnjava da on to zapravo nije, odnosno da njegova lična uzurpacija države nije moguća bez kontrole Skupštine i Vlade“, navodi Milenković.

Prema njegovim rečima obzirom da upućivanje oko milion ipo glasača SNS u ustavne okvire Republike Srbije i stvarne nadležnosti predsednika nije opcija, Vučić upotrebljava taktiku buđenja straha kod tih birača da posle izbora ni njega neće gledati na mestu predsednika, ako ne budu glasali za njegovu stranku na parlamentarnim izborima.

„Rekao bih da on ima podatke iz istraživanja koji mu govore da postoji određena uljuljkanost kod njegovih birača koji veruju da je on na čelu Srbije do 2027. godine, a koji ne razumeju da mu ta pozicija, izolovano, ne donosi moć“, objašnjava Milenković.

Predsednik se očajnički bori da SNS ostane na vlasti

Na pitanje zbog čega bi se predsednik Srbije bojao kohabitacije, ako se zna da bi on zadržao svoju funkciju sve do te 2027. godine i novih predsedničkih izbora, Dragomir Anđelković, politički analitilčar, odgovara da je to zato što je Vučić navikao apsolutistički da vlada, što je i u skladu sa njegovom autoritarnom prirodom.

foto Radule Perišić/ATAImages

„Njemu bi uistinu teško bilo da vlast deli sa vladom koja od njega ne zavisi. Tim pre je tako, jer bi tada morao da se vrati u okvire ustavnih ovlašćenja, a navikao je da se ponaša kao da je njegova volja zakon. Ali iako sve to ima značaja, njegov najnoviji iskaz o „nemogućoj“ kohabitaciji motivisan je primarno nečim drugim. Vučić zna da su mnogi njegovi fanovi razočarani u SNS. Oni i dalje ne shvataju da je njihov voljeni predsednik najkrivlji za stanje u kome se nalazi Srbija, pa autistično za to nabeđuju njegove saradnike“, ističe sagovornik Danasa.

Objašnjava da pošto sada ne glasaju za Vučića, već kako misle za njih, postoji rizik od povećane apstinencije birača na koje SNS računa.

„Zato im sada Vučić šalje poruku: ako izgubi SNS idem i ja. Ali to je laž! Kada bi morao, brzo bi se on prilagodio novonastalim okolnostima. Suviše voli vlast, pa bi makar i radi njenog dela, pristao i na kohabitaciju. Druga stvar je to što bi pad SNS pokrenuo niz pravnih i drugih procesa koji bi posle nekog vremena urušile njegov kredibilitet i kod većine sadašnjih fanova. To bi ugrozilo njegovo mirno okončanje predsedničkog mandata. Svestan toga, Vučić se sada očajnički bori da SNS ostane na vlasti“, navodi Anđelković.

I politikolog Mladen Mrdalj ubeđen je da Vučić ne govori istinu kada kaže da bi dao ostavku na mesto predsednika u slučaju kohabitacije sa nekom od stranaka opozicije.

„On laže da bi dao ostavku na mesto predsednika , jer bi u tom slučaju izgubio funkciju sa koje bi mogao da napada novu skupštinsku većinu i njenu vladu. Ostavkom bi izgubio i uticaj na vojsku, pa naravno i na medije. Ono što Vučić radi ovakvim izjavama je pokušaj da nadoknadi ono za šta je i sam odgovoran – niži rejting SNS u odnosu na njega. On praktično ucenjuje glasače SNS:’Ako mi ne glasate za partiju, nećete me imati kao predsednika’. Glumatanje odricanja od predsedničkih privilegija samo treba da pojača dramatični uticaj na emocije tog procenta birača koji je zaslepljen Vučićem“, zaključuje Mrdalj.