Predsednik pod diplomatskim pritiskom Zapada: Da li je Vučiću u ovom trenutku potreban „zagrljaj“ Moskve?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ide uz dlaku SAD i Namačkoj najavama da će Srbija tražiti od Kfora povratak bezbenosnih snaga na KiM, pa se postavlja pitanje koliko mu „zaštitnički“ stav Rusije sada odgovara.

Stefan Surlić, docent FPN, za Danas kaže da Rusija svojim potezima sada odmaže Vučiću.

– Rusija ima jasan stav prema Kosovu, ali saopštenja koja se šalju ovih dana su u potpuno novom kontekstu a to je rat u Ukrajini i Rusija se doživaljava kao direktan neprijatelj Zapada i zemalja EU. Samim tim, ukoliko RF jasno stoji iz Beograda to se tumači kao zajendička politika i pozicija Srbije u vidu ruskog proksija na Balkanu. Samim tim bilo kakve eventulne eskalacije na severu Kosova bi se protumačile kao produžena ruska ruka a ne kao pokušaj odbrane osnovnih prava srpske zajendice na Kosovu – kaže Surlić.

Upitan zašto Moskva to radi, budući da je verovatno svesna posledica, odgovara da za sad nismo imali dovoljno razumevanja RF za našu poziciju i to se čita iz poruka koje šalju ruski predstavnici koje kažu da bi Srbija u slučaju uvođenja sankcija trpela ne smao političke posledice.

– Ukoliko Srbiju smatra bratskom zemljom, uviđajući njene kapacitete, broj stanovnika, političku moć u političkoj areni, morala bi da pokaže više takta i razumevanja. Jer se takva vrsta prijatelja i braće čuvaju u ovim vremenima. Moskva vrlo dobro zna da zapad neke bitke sa Rusijom može voditi upravo preko Srbije. A nisu taktični jer žele da apsolutno potvrde poziviju Srbije i ukoče je u kontekstu daleke pozicije i od Evropa i EU, a to se može činiti preko Kosova – ukazuje Surlić.

S druge strane politički analitičar Dragomir Anđelković navodi da je činjenica da je urušavanje međunarodnog prava ušlo u totalno destruktivnu fazu sa NATO agresijom na Srbiju 1999.

– To je logično da danas kad Zapad optužuje Rusiju zbog njenih aktivnosti u Ukrajini, ta sila maksimalno koristi. Njen stav je da nije ona razorila međunarodni poredak, već je to učinio Vašington sa svojim partnerima, a Rusija sada samo ide putem koji je NATO trasirao. U kontekstu toga razumljivo je rusko prozivanje Zapada zbog svega onoga što se sada događa na Kosovu i Metohiji, odnosno insistiranje Moskve da se smiri situacija nastala usled jednostranih poteza Albanaca koje podržavaju SAD i vodeće zemlje EU – navodi on.

Kako ističe, u krajnjoj liniji, to koristi i Beogradu.

– Vidimo kako prolazimo kada se krotko prepuštamo Zapadu, koji dopušta albanskoj strani da krši sve moguće sporazume i ugrožava prava preostalih Srba na Kosovu. Stoga, nezavisno od Moskve poželjno je da podignemo pitanje drastičnog i kontinuiranog nepoštovanje Rezolucije 1244. od strane vodećih zapadnih sila na nivo Saveta Bezbednosti OUN i drugih međunarodnih tela. Ili bar da zauzmemo jasan stav da ćemo to u tačno definisanom roku učiniti ako Zapad ne obuzda svoj agresivni kosovski protektorat. Amerika i te kako ne želi da argumentovano, delovanjem na međunarodno institucionalni način države koja je bila žrtva, ceo svet bude podsećen na to ko je otvorio užasnu Pandorinu kutiju – smatra Anđelković.

On veruje da bi se, ako bi Beograd tako nastupio pokazavši odlučnost, Vašington mnogo više angažovao u obuzdavanju Kurtija.

– Druga strana medalje je to što srpske vlasti mnogo pričaju a malo toga svrsishodnog rade, u strahu da se ne zamere zapadnim centrima moći. Tako je oficijelni Beograd izgubio kredibilitet i malo se veruje u njegovo zaklinjanje u crvene linije – kaže Anđelković.

A politikolog Bojan Vranić uočava novinu u reakciji Beograda.

– Signali iz Rusije oko novih sukoba na Kosovu su nastavak njihove standardne politike za region zapadnog Balkana. Novina je mlaka, možda i nikakva, reakcija zvaničnog Beograda na pruženu ruku Moskve. Pre rata u Ukrajniji, predsednik Vučić bi u sličnim situacijama među prvima zvao ambasadora Rusije na konsultacije, i izjave podrške bi bile udarna vest u medijima. Sada, deluje kao da se opreznije gleda na rusku pomoć, jer bi to dodatno iritiralo već naelektrisani Brisel zbog novih barikada – kaže Vranić za Danas.

Dok Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta ne vidi nikakve koristi za Vučića.

– Predsedniku Vučiću definitivno ne odgovara da na bilo koji način sada bude povezan sa Rusijom u kontekstu rešavanja krize na Kosovu, pre svega zbog same toksičnosti Moskve. Sa druge strane, Rusija ne može pomoći Srbiji ni na jedan način jer je njen uticaj u Evropi u slobodom padu od marta meseca ove godine, pa tako i na Balkanu. Povezivanje Srbije danas da Rusijom samo doliva vatru na Kurtijevu retoriku da je Srbija mala Rusija i naslednica Miloševićevog represivnog režima iz devedesetih – zaključuje Rašeta za Danas.