Predsednik Vučić kaže da sankcije Rusiji neće biti dovoljne: Kako su u novom dokumentu Evropskog parlamenta pomenuti Srbija i Kosovo?

Ovo nije prvi put da se uzajamno priznanje pominje u dokumentu EP, jer je prvi put to učinjeno letos najpre na spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta koji je usvojio izveštaj u kome seporučuje da konačni sporazum između Srbije i Kosova treba biti „zasnovan na međusobnom priznanju“. Ova ocena je uneta prilikom glasanja amandmana u konačnom izveštaju o Srbiji u Spoljnopolitčkom komitetu EP.

Zatim je EP usvojio rezoluciju o Srbiji kojom se izražava podrška članstvu Srbije u EU, ali zvanični Beograd poziva da se hitno uskladi sa sankcijama koje je EU uvela protiv Rusije i Belorusije, i to postavlja kao jedan od uslova za dalji napredak Srbije na putu evrointegracija.

Sada u dokumentu EP piše da evropski zvaničnici „pojačaju konstruktivnu saradnju EU s vlastima Srbije i Kosova kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obvezujući sporazum o normalizaciji odnosa na temelju uzajamnog priznavanja između te dve zemalje u dijalogu Beograda i Prištine, što je ključno za napredak obe zemalje na njihovom putu prema Europi i doprineće stabilnosti, blagostanju i normalizaciji odnosa u regionu, kao i da ponovno istaknu ključnu važnost toga da se sva otvorena pitanja brzo, transparentno i u dobroj veri reše u okviru dijaloga između Beograda i Prištine“.

Ova formulacija se nije dopala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je rekao da uvođenje sankcija Rusiji ne bi bilo dovoljno za EU te da bi onda od Srbije tražili i da prizna Kosovo.

– Mnogo teže od uvođenja sankcija Rusiji je to što od nas traže da se međusobno priznamo. Kao da je Srbiji stalo da je prizna Priština. Sve i da uvedemo sankcije Rusiji sledeće što bi tražili je priznanje Kosova, pa onda nešto sledeće…- kazao je Vučić i dodao da je politički veteran i da se nije posebno uzbudio zbog preporuka EP.

I premijerka Ana Brnabić je istakla da, preporuke koje podrazumevaju sankcije Rusiji, razmatranje sredstava namenjenih Srbiji, nisu u interesu Srbije i srpskog naroda, da nisu fer i da je sigurna da nisu u skladu sa međunarodnim pravom i sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ona ne očekuje da će Evropska komisija postupiti po preporukama EP pre svega jer mora da bude statusno neutralna i zbog toga što postoji pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova i to neće tražiti ni od Srbije. Kako je navela, nijedna od stvari u preporukama nije deo u pregovarčkom okviru sa EU, koji je u skladu sa Rezolucijom 1244 i koji daje jasnu i preciznu metodologiju za pregovaranje.

A rešavanje odnosa Srbije i Kosova ubrzani su poslednjih meseci, posebno od kako se u javnosti počelo da govori o nonpejperu Francuske i Nemačke za koji se ispostavilo da je realan dokument iza kojeg stoji EU.

Da bi do nekog dogovora skoro moglo doći nagovestio je premijer Kosova Aljbin Kutri koji je posle postizanja dogovora oko srpskih tablica na Kosovu u četvrtak u Skupštini Kosova rekao da će razgovori o dogovoru sa Srbijom početi u narednim danima, uz posredovanje EU i podršku Vašingtona. Kao i da je rok mart 2023.

Vučić ne krije da se u Briselu uveliko razgovara o ovom evropskom predlogu i da je za Srbiju crvena linija u razgovorima Kosovo u UN a uslov za sve formiranje ZSO, odnosno poštovanje dosad postignutih sporazuma.

Kako je Danas već pisao, naši diplomatski izvori smatraju da bi dogovor mogao biti postignut bar o mapi puta kojim bi se u budućnosti došlo do konačnog sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma dve strane.