Predsedniku Srbije uručen dokument: Koji je prvi izazov pred Beogradom i Prištinom zbog kojeg su ambasadori Kvinte zabrinuti?

Interesovanje Kvinte (ambasadora SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefom Delegacije EU) ne treba da čudi budući da je Eskobar u četvrtak razgovarao s Vučićem. A istog dana, slučajno ili ne, Albanijan post je objavio dokument prema kojem se predviđa fazno rešavanje problema, a prvi dogovor očekuje do 24. februara sledeće godine i godišnjice agresije Rusije na Ukrajinu, a koji između ostalog, podrazumeva da Kosovo oformi Zajednicu srpskih opština.

Može se pretpostaviti da se ambasadori Kvinte nisu zadržali na isticanju roka za registaciju, već da ih je zanimalo i kako Vučić vidi dalji tok komplikovanog procesa normalizacije i dogovora sa kosovskom stranom, jer se, moguće na insistiranje Amerike, neko rešenje brzo zahteva. Vučić pak procenjuje da to nije realno, a prema njegovim rečima, brzi dogovor Srbije i Kosova izbio bi iz ruku argument koji koristi Rusija za pravdanje secesije ukrajinskih teritorija.

U igri za sporazum je puno nonpejpera ali se kao najozbiljniji ispostavio francusko-nemački plan čija je suština da bi Srbija trebalo da dozvoli prijem Kosova u UN, bez formalnog priznjanja Beograda, a da Srbija ubrzano postane članica EU.

Dragiša Mijačić, direktor InTER-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 35, za Danas kaže da su rat u Ukrajini i nekoliko incidentnih situacija na Kosovu doprineli da međunarodna zajednica, pre svega EU i SAD, pospeše diplomatske aktivnosti kako bi stabilizovale region i predupredile izbijanje novog sukoba na Balkanu.

– S tim u vezi ubrzani su procesi koji teže ka postizanju sporazuma o normalizaciji između Kosova i Srbije. Sa druge strane pregovori imaju svoje specifičnosti a prisutan je i otpor javnosti za postizanje kompromisnog rešenja, kako u Beogradu tako i u Prištini. Otuda, rok od nekoliko nedelja (ili meseci) je ambiciozan, teško je zamisliti da se u tom vremenskom periodu može postići sporazum, ali je moguće da ceo proces pregovora uđe u predviđene okvire koji bi relativno brzo mogao da iznedri dogovor koji bi mogao biti prihvatljiv za obe strane i međunarodnu zajednicu – smatra Mijačić.

Upitan o prvom izazovu pred Srbijom i Kosovom, odnosno preregistraciji vozila, odgovara da se iako nekima pitanje tablica čini jednostavnim, tehničkim ili nebitnim, problem je prilično kompleksan a svako nasilno i jednostrano rešavanje može izazvati sukobe policije i lokalnog stanovništva na severu Kosova.

– Da podsetim, Vlada Kosova donela je odluku za preregistraciju vozila koje izdaje MUP Republike Srbije za gradove na Kosovu (KM, PR, PZ, PE, ĐA, UR, GL) i odredila rok od dva meseca koji ističe 31. oktobra. Procenjuje se da takvih automobila ima oko 9.000 a do sada je manje od 15 njih uzelo kosovske tablice. Sasvim je sigurno da do isteka roka neće doći do značajnog broja preregistrovanih vozila, što dovodi u nedoumicu kako će se dalje rešavati ovaj problem. Ukoliko Vlada Kosova donese odluku o zapleni automobila to će svakako izazvati reakciju lokalne javnosti tako da su sukobi neizbežni. Jedina solucija je da se još jednom odloži odluka Vlade Kosova za preregistraciju vozila a da se u pregovaračkom procesu iznađe rešenje za ovo pitanje – objašnjava Mijačić.

Prema njegovim rečima, alternativa je da Vlada Kosova samoinicijativno odluči da ne primenjuje odredbe iz svoje odluke, ili da ih primenjuje selektivno ili fazno kako bi se anestezirao otpor lokalnog stanovništva.

– U svakom slučaju ukoliko se nešto hitno ne reši po ovom pitanju, ulazimo u novu fazu nestabilnosti na severu Kosova koje mogu imati nesagledive razmere – zaključuje Mijačić.

Podsetimo, posle 31. oktobra i potencijalnih problema sa odlukom o tablicama, sledeće „obaranje ruku“ Beograda i Prištine sledi 2. ili 3. novembra kada će, kako je najavio Vučić, početi procedura prijema Kosova u Savet Evrope.