Briselske poruke iza kulisa: Reporter Danasa u sedištu EU na predstavljanju godišnjeg izveštaja EK

Za njom komesar za proširenje Oliver Varhelji. Za govornicom im se priključuje portparol EK Erik Mamer, koji vodi konferenciju.

Fotoreporteri škljocaju, obigravaju tražeći ugao, ali i pokušavaju da ne odvuku pažnju govornicima.Fon der Lajen kreće telegrafski i saopštava da je zvanični Brisel predložio da se otvore pristupni pregovori s Ukrajinom, Moldavijom i BiH, a da Gruzija dobije status kandidata – što je stepenica niže na putu ka članstvu.

Uprkos konstantnom prisustvu fotoreportera, očito je da su Fon der Lajen i Varhelji gvozdene koncentracije, pa nijednog momenta ne skreću pogled ka kamerama, ali i sa teme konferencije. Za Srbiju je rečeno da glavni uslov za napredak u procesu evropskih integracija ostaje usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i sankcije Rusiji, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom.

Većina ovih zahteva je odranije poznata javnosti, a prethodno je to u nimalo uobičajenom mekom tonu napisano u izveštaju EK o napretku zemalja ka EU.

Na red dolaze pitanja novinara, ali među onima koji bi imali nešto da pitaju neće biti grupe novinara i kamermana iz Srbije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Moldavije i Ukrajine, koja je doputovala u Brisel da bi čula predstavljanje godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku tih zemalja u evropskim integracijama.

Naime, tik pred ulazak u salu obaveštavaju nas da neće biti dozvoljena pitanja predsednici EK i komesaru za proširenje. Novinari u čudu negoduju, s pravom, jer je ipak prevaljen veliki put do Brisela, pa onda ispunjavanje svih mogućih formulara i raznoraznih procedura, pa dok smo stigli metroom a potom i ušli u Berlamont, gde nas je očekivalo – pogađate – još procedura – preko provere akreditacija na kju-ar-kodovima, kontrole pasoša, novinarskih legitimacija i štampanja propusnica za ulazak, pa do fizičke provere i tek onda ulaska u salu.

Ipak, iz organizacije Evropske komisije objašnjavaju da prioritet imaju stalni dopisnici u sedištu EU, što je na neki način i u redu. Ipak ovaj nivo evropskih diplomata retko daje oštre i direktne poruke kad je pred novinarima.

Sledila je prava novinarska poslastica dana. Nezvaničan razgovor sa visokim zvaničnikom Evropske komisije. Nimalo se ne usteže u ocenama i nimalo diplomatskim porukama daje do znanja da vrh Evropske unije jako dobro poznaje prilike u Evropi i sve specifičnosti, tajne i mane Zapadnog Balkana.

“Ukoliko Srbija i Kosovo ne ostvare napredak u pregovorima o normalizaciji odnosa, nijedna strana neće dobiti pomoć namenjen Planom rasta za Zapadni Balkan, u iznosu od 6,3 milijardi evra, rekao je ovaj funkcioner EK. Ukupno, reč je o tri milijarde evra grantova i tri milijarde evra kredita kroz međunarodne finansijske uslove, koji imaju za cilj da se smanji ekonomski jaz između zemalja regiona i EU.

“Ako nema napretka u pregovorima Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, onda nema ni novca od EU za razvoj“, rekao je ovaj zvaničnik EK. Isplata pomoći će biti dva puta godišnje, ali tek onda kada bude ostvaren napredak, a ukoliko ga ne bude bilo, taj novac biće prosleđen drugim zemljama regiona koje ispunjavaju uslove EU.

Ono što je novina, osim bespovratne pomoći za Zapadni Balkan u iznosu od tri milijarde evra, jeste uslovljavanje drugog paketa evropske pomoći od tri milijarde evra napretkom u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Do sada iz EU nisu dolazile ovako direktne i jasne poruke, uglavnom je to bilo dosta dobro uvijeno u diplomatski rečnik, odnosno, ostavljana je mogućnost za različita tumačenja u javnosti. Ono što retko izađe u javnost su ovakve poruke, koje u ovakvom obliku i idu pred državni vrh u razgovorima licem u lice. Moguće da baš zato do danas i nema nekakve reakcije i odgovora od srpskih zvaničnika o ovoj temi. Uglavnom se hvale nekakvim minimalnim ili nepostojećim napretkom.

U holu EK nalećem na kolegu Nikolu Radišića, koji je evropski dopisnik N1. Priprema se za uključenje u program. Kraći srdačan razgovor. Bolje da ga ne zadržavamo. Žurimo u hotel preko puta gde je organizovan mini-pres centar, da napišemo izveštaj. Brisel kasnije predveče upada u jaku oluju.

Hladni vetar nanosi slapove kiše i otežano je kretanje – i pešacima i kolima. Proleće crveni kišobran. Ali izveštaj i fotografije su poslate i to je jedino bitno. Kiša će da prođe. Kao i sve u životu, uostalom.

Narednog dana, u četvrtak, odlazimo na sastanak sa još jednim visokim funkcionerom Evropske komisije. Saopštava nam da je sve što budemo pričali “off the record”, odnosno potpuno nezvanično. Ipak, vidi se da izuzetno dobro razume stanje na Balkanu i u kom pravcu se sve kreće i ne usteže se to da kaže.

Jedno od pitanja odnosilo se da li su srpski i kosovski državni vrh, konkretno predsednik Srbije i premijer Kosova – Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, obavešteni o uslovljavanju evropske pomoći napretkom u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

„Srpskom državnom rukovodstvu – vladi i predsedniku Srbije jasno je tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen rečeno da EK planira da 6 milijardi evra pomoći za Zapadni Balkan uslovi napretkom u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“, rekao je visoki funkcioner Evropske komisije.

Dodao je da je i predsedniku Srbije, ali i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, jasno je stavljeno do znanja ‘šta se sprema i šta se od njih očekuje’.

– Objašnjeno im je kakve vrste reformi se očekuju, da ne bi bilo posle niste nam rekli ili nismo znali za taj uslov. Dakle, tražimo da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine na osnovu već postignutih dogovora. Ako ne bude bilo napretka, neće biti ni para, naveo je ovaj zvaničnik Evropske komisije. Dodao je i da ukoliko se utvrdi da jedna strana u pregovorima blokira napredak, a druga ne, onda će ta strana koja ne blokira dobiti novac iz paketa pomoći EU vrednog 6 milijardi evra.

Tik po završetku sastanka u zgradi počinje histerično da pišti alarm. Probija bubne opne. Naviknuti na zavijanje sirena tokom NATO bombardovanja uopšte se ne uzbuđujemo, lagano se pakujemo dok oko nas užurbano promiču neki ljudi ka protivpožarnim stepenicama. Na stepenicama gužva, jer zaposleni sa nekoliko spratova silaze.

Red se ne pomera. Alarm neumoljivo pišti. Razmišljam o plakatu sa crtežima i porukama podrške na stanici Malbek, kroz koju smo prošli dolazeći u sedište EK. Marta 2016. u podzemnoj železnici na stanici Malbek i aerodromu u terorističkim napadima ubijene su 32 osobe, a ranjene stotine.

Na ulazu u zgradu kao da se ništa ne dešava. Grupa novinara se okuplja ispred zgrade, a obezbeđenje traži da se udaljimo od zgrade. LJudi mirno prolaze pored nas. Očito je vanredno samo u ovoj zgradi Evropske komisije. Ne zna se da li je reč o protivpožarnoj vežbi ili je bila dojava o bombi. „Srpski sindrom“ dojava o bombama u državnim institucijama izgleda je zahvatio i sedište EU, komentarišemo. Na neki način u prilog tome ide i scena iz aviona, gde se pojavio putnik koji je na karti imao isto sedište – 20F, kao i moje.

Na njegovu žalost, a moju sreću, prvi sam stigao. Iščuđavamo se toj situaciji na koju me je koleginica iz FoNeta – Ivana Šanjević, još ranije upozorila, pošto se dešava da avio-kompanije prodaju više karata od predviđenog, pa neki putnici koji se nisu čekirali onlajn ne uspeju da uđu na let za koji imaju kartu, već moraju da sačekaju naredni nekoliko sati kasnije.

Ipak, putnik sa istim sedištem je uspeo da se smesti. Tip na sedištu ispred cevči pivo. Neki lik do mene glođe pirotsku peglanu kobaju. Bezleba, što se kaže. Svetla grada nestaju. Mrak. Uključujem svetlo. Čitam Kapušćinskog – Car, o autokratiji cara Haila Selasija i neviđenoj višedecenijskoj masovnoj pljački sopstvene države i naroda. Motor aviona jednolično bruji. Pilot nas obaveštava da se približavamo Beogradu.