Predstavnik Delegacije EU: Po ulasku u Uniju, Srbija bi dobijala deset puta više novca nego danas

Otvarajući dvodnevnu konferenciju „(Pogrešne) percepcije Evropske unije na Zapadnom Balkanu“, Bertolini, šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji EU u Beogradu, rekao je da građani Zapadnog Balkana veruju u proces proširenja EU, ali da je „potrebno da lideri budu jasniji“ i da „preduzmu hrabrije korake“ na putu ka Uniji.

Na konferenciji, koju organizuju univerziteti Peruđe, Beograda i Zagreba, u okviru Projekta Žan Mone (Erazmus plus) Evropske unije, Bertolini je ukazao na enormnu razliku u sredstvima namenjenim članicama Unije i kandidatima za članstvo.

„Kada Srbija bude u EU, nadam se da će to biti za pet godina, ali nemojte me držati za reč, dobijaće deset puta više sredstava (od Unije) nego što dobija danas“, kazao je Bertolini.

Bertolini, koji je od septembra deo Delegacije EU u Srbiji, naveo je da „nije najjasnije“ na koju stranu građani Srbije žele da idu, za razliku od stanovnika drugih zemalja regiona.

„Vidimo razlike između zemalja regiona. U Srbiji je oko 50 odsto građana za EU, nije najjasnije gde ljudi žele da idu. U drugim zemljama regiona je znatno veća podrška članstvu u EU“, dodao je Bertolini.

Predsednica Fondacije BFPE za odgovorno društvo Sonja Liht rekla je na otvaranju konferencije da procenat podrške članstvu u EU pada u svim zemljama regiona, delom i zbog stalnog pomeranja vremenske granice za prijem.

Liht je ukazala na neophodnost ekonomske integracije na Zapadnom Balkanu i regionalne saradnje, izrazivši strahovanje da će region u suprotnom, ako se nastavi sa razlikama i svađama, ostati periferija EU.

Ona je kazala i da rat u Ukrajini ima trajne posledice na mnoge procese, uključujući integraciju Zapadnog Balkana u EU, navodeći da je „očigledno da šahovske figure nisu na istom mestu kao pre mesec i po dana“.

„Nadam se da će EU izaći jača iz krize, ali i mi moramo da uradimo više da učinimo naš region više evropskim“, navela je Liht.

Na konferenciji, između ostalih, učestvuju direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost (SWP) Dušan Reljić, predstavnik Jadranskog bezbednosnog foruma Ditmir Bušati, bivši šef albanske diplomatije, i istraživač rimskog Instituta za međunarodnu politiku Mateo Bonomi.

Među učesnicima su i Milica Uvalić sa Univerziteta u Peruđi, Stefano Bjankini sa Universiteta u Bolonji, Ivan Vujačić, Jovan Teokarević, Jelena Vasiljević, Aleksandra Krstić i Srđan Bogosavljević sa Univerziteta u Beogradu, Dejan Jović sa Univerziteta u Zagrebu, Vil Bartlet sa Londonske škole za ekonomiju.

Na panelima će, između ostalog, biti reči o pogoršanju imidža EU na Zapadnom Balkanu, o razlozima zbog kojih je proširenje EU u Jugoistočnoj Evropi dospelo u ćorsokak, o ulozi građanskih inicijativa u demokratizaciji društva, o bezbednosim i izazovima integracije u EU, kao i o angažmanu SAD u regionu.