Pregovarači su odavno morali da se pojave u Skupštini

Naime, Milivojević je nazvan „karijernim Đilasovim analitičarem, kolumnistom Danasa, najnetiražnijeg dnevnog lista u istoriji, velikim stručnjakom, pod navodnicima, i navedene su njegove dve izjave.

U jednoj, datoj, kako se navodi, „uglednoj“ Đilasovoj i Šolakovoj televiziji N1″, on odlazak predsednika države u Skupštinu Srbije na zakazanu sednicu o Kosovu karakteriše kao nameštaljku. U drugoj, datoj nekoliko dana ranije, Milivojević o obraćanju predsednika države na Saboru SPC, kaže da bi bilo primerenije da se predsednik Vučić pojavio u parlamentu, a ne na Saboru SPC“.

Pozvali smo Milivojevića i pitali šta zapravo misli o odlasku predsednika na Sabor i u parlament i kako komentariše pisanje medija bliskih vlasti o njemu na ovaj način. On navodi da ono što on misli o predsednikovom odlasku na Sabor i u parlament misli svaki normalan čovek. Kako dodaje, oni koji to pišu su u nedosluhu sa materijalnim činjenicama.

– Prvo, izjavu koja je njima povod nisam dao za N1 nego za Betu. Drugo, dve moje slike koje prate tu izjavicu su sa N1. Taj prilog nema veze sa gostovanjem na N1 u Presingu koje oni pominju usput. Treće, Dragana Đilasa sam, iako sam mator čovek, upoznao tek u leto 2018. Mi smo otprilike vršnjaci ali se nismo upoznali do tada. To da li sam Đilasov analitičar ili ne, najpre znaju ljudi koji me čitaju i koji me poznaju, a koliko sam Đilasov analitičar pokazuje i knjiga koju sam objavio i koja ima dosta kolumni iz Danasa, Politike i drugih listova za koje sam pisao kada je Đilas bio na vlasti, pa je najviše kritičkih tekstova bilo upravo o Đilasu. Četvrti nedosluh sa istinom je pokušaj da se iz dve moje izjave, koje se potpuno prirodno nastavljaju jedna na drugu, pokaže kako su one kontrapunkti – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, na dan kada je predsednik došao pred vladike on je rekao da je primerenije, ali i ne samo primerenije, nego da je njegova zakonska obaveza, koja traje šest i po godina, da nakon pregovora u Briselu, koji su počeli na osnovu Rezolucije Skupštine Srbije, donete pre šest i po godina, obaveštava parlament.

– Niti jednom tadašnji prvi potpredsednik vlade, niti tadašnji premijer Dačić, pa potom Vučić kao premijer, pa Vučić kao predsednik države, nije došao da izvesti Skupštinu Srbije kako on to ispunjava mandat na osnovu kojeg je pregovarao. A imao je vrlo ograničen mandat. U toj rezoluciji lepo piše da sve što se tiče ustavnog i pravnog sistema suvereniteta, odnosno teritorijalnog integriteta, što nadilazi političke i druge stvari, ne može da bude agenda pregovora. A piše i da sve što se tiče eventualnog ustupanja i prenosa nadležnosti na lokalne organe vlasti u Prištini, odnosno na Kosovo, mora biti odmah dovedeno u sklad sa zakonima Srbije donošenjem ustavnog zakona koji prati Ustav Srbije. Ivica Dačić i Aleksandar Vučić su nekoliko meseci posle te rezolucije ušli u nešto što pregovaračima u ime DS nije padalo na pamet. Oni su legitimisali ne administrativne prelaze nego granične prelaze. Oni su legitimisali ne uvođenje taksi, nego uvođenje carina. Oni su ukinuli takozvane srpske paralelne institucije na Kosovu. Oni su naterali Srbe na Kosovu da izađu na prve izbore po kosovskom izbornom sistemu 2013. Za vreme „žutog ološa“ ti izbori su održavani tako što je predsednik Skupštine Srbije raspisivao lokalne izbore u srpskim opštinama na KiM. Mnogo je stvari zbog kojih su Dačić i Vučič kao pregovarači morali da se pojave u Skupštini – ukazuje Milivojević.