Preispitivanje snage Srpske liste: Po istraživanju Aktiva podrška SL opada

Tako barem pokazuje istraživanje nevladine organizacije Aktiv sprovedeno na uzorku od 350 ispitanika, urađeno tokom decembra 2022. i januara 2023., od kojih je svega 2,4 odsto iskazalo podršku partiji koja od svog nastanka deluje uz podršku vodeće snage u Srbiji, naprednjaka predvođenih predsednikom države Alekandrom Vučićem.

Ocena Evropske unije iz 2021. godine bila je da je Srpska lista „monopolizovala“ politički život kosovskih Srba. Izborni rezultati su pokazivali da ova stranka nema konkurenciju. Naime, u poslednjoj deceniji osvajala je vlast u deset lokalnih samouprava na Kosovu sa većinskim srpskim stanovništvom u procentu od 90 odsto.

Prateći ustavne garancije koje se daju srpskoj manjini na Kosovu, podržavala je svaku vladu, i prihvatala deset mesta u Skupštini Kosova.

Sve do novembra prošle godine kada je, nezadovoljna odlukom o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama na kosovske, stupila u bojkot kosovskih institucija.

Kao posledica bojkota u većinski srpskim opštinama na severu Kosova, za 23. april raspisani su izbori, na kojima nije izvesno učešće ove partije.

Po ocenama koje je u razgovoru sa građanima Radio Slobodna Evropa (RSE) zabeležio u Severnoj Mitrovici izborni ishod, ovog puta, ne bi morao biti izvestan koliko i ranijih godina.

Kome veruju Srbi sa severa Kosova?

Nikola iz Severne Mitrovice za RSE kaže da su ga tenzije na severu Kosova tokom 2022. godine navele da izgubi poverenje u Srpsku listu, te dodaje da sada ne veruje nikome od političkih predstavnika.

„Zato što smo proveli određeni period na barikadama, ne samo na ovim poslednjim nego cele prošle godine i ne znam šta su (time) izdejstvovali“, kaže Nikola koji nije želeo da navede i svoje prezime.

Svoj puni identitet nije bio spreman da podeli ni Miloš, koji iznosi slični stav.

„Izgubili smo poverenje (u Srpsku listu), konkretno zbog situacije koja je nastala, zbog njihovog rukovodstva“, poručuje Miloš.

Lokalno stanovništvo na severu je 31. jula i 10. decembra 2022. godine postavljalo barikade na severu kako bi se usprotivili sprovođenju odluka kosovskih vlasti. Prethodno su funkcioneri Srpske liste upozoravali na „otpor“ a onda su podržali i blokiranje glavnih puteva u mestima na severu Kosova.
Ana iz Leposavića nije zadovoljna politikom lokalnih vlasti i poručuje da „više nema reda, ni zakona“.

„Ja ne radim nigde, uglavnom se stranački ljudi zapošljavaju i to je to… Najgore je što nema policije, nema zakona, nema reda, deca su nezaštićena“, poručuje ona.

Pripadnici srpske zajednice su novembra prošle godine, na inicijativu Srpske liste, napustili sve kosovske institucije na severu zbog odluke Vlade Kosova da izvrši preregistraciju vozila sa srpskih na kosovske tablice.

Tada su ostavke podneli i gradonačelnici Severne Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana, koji su dolazili iz redova Srpske liste. U međuvremenu su dva puta raspisani vanredni lokalni izbori, na kojima Srpska lista odbija da učestvuje.

S druge strane, Aleksandar veruje Srpskoj listi jer su „principijelni i bore se opstanak srpskog naroda“.

„Podržavam Gorana Rakića (predsednika Srpske liste), on je ostao principijelan politici koju je vodio i ranije“, kaže on.

Zašto Srpska lista gubi poverenje?

Miodrag Milićevć iz nevladine organizacije Aktiv smatra da je Srpska lista izgubila podršku jer se građani na severu osećaju „odbačenima“, nakon uklanjana barikada.

„To je jasno uticalo u negativnom smislu na percepciju građana da se smatraju napuštenim i od strane centralnih institucija ali i od strane lokalnih političkih predstavnika, koje smatraju direktno odgovornim za postojeće stanje na severu Kosova“, rekao je Milićević.

RSE je ranije zabeležio izjave nekih od zaposlenih u kosovskim i srpskim institucijama na severu, koji su tvrdili da su su bili u „obavezi“ da na smenu odlaze na barikade, a da su to od njih navodno tražile lokalne vlasti.

Veroljub Petronić iz nevladine organizacije Humani centtar – Mitrovica, smatra da pripadnici srpske zajednice sve manje veruju Srpskoj listi zbog „nepotizma, korupcije i raznih afera“. Za tako nešto, međutim, nije naveo konkretan primer već ocenio da su se funkcioneri Srpske liste okrenuli „sebi i svojoj egzistenciji“.

Funkcioneri Srpske liste su do izlaska iz kosovskih institucja imali po dve ili više pozicija, jer su zaposleni i u institucijama Srbije.

Primera radi, predsednik Srpske liste Goran Rakić je istovremeno bio ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova i direktor Javnog komunalnig preduzeća Standard u Severnoj Mitrovici, koji radi u sistemu Srbiji. Inače, teška mehanizacija ovog preduzeća se koristila za barikade na severu.

Rakić platu dobija i od Visoke ekonomske škole strukovnih studija, koja funkcioniše u sistemu Srbije.

Veroljub Petronić u izjavi za RSE ocenjuje i da je odluka Srpske liste o izlasku iz kosovskih institucija bila „pogrešan korak“.

„Svojim izlaskom izvukli su iz institucija mnogo ljudi, totalno pogrešan korak. Odlučili su da se to uradi (izađe iz institucija), umesto da stvari na neki način normalizuju“, navodi on.

Prema njegovom mišljenju, ni političari iz drugih partija „nemaju kapacitet ili integritet“ da zadobiju veće poverenje građana.

RSE se povodom ovih ocena obratio Srpskoj listi ali odgovor nije stigao. Nisu odgovorili ni na upit da prokomentarišu rezultate istraživanja nevladine organizacije Aktiv, prema kome su izgubili znatnu podršku građana na severu Kosova.